Рјечник

sr Прошлост 3   »   te భూత కాలం 3

83 [осамдесет и три]

Прошлост 3

Прошлост 3

83 [ఎనభై మూడు]

83 [Enabhai mūḍu]

భూత కాలం 3

Bhūta kālaṁ 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски телугу Игра Више
телефонирати టెల-ఫో-్ చ-య-ం టె___ చే__ ట-ల-ఫ-న- చ-య-ం -------------- టెలిఫోన్ చేయడం 0
Ṭ-l----- ----ḍaṁ Ṭ_______ c______ Ṭ-l-p-ō- c-y-ḍ-ṁ ---------------- Ṭeliphōn cēyaḍaṁ
Ја сам телефонирао / телефонирала. నేను ---ిఫ-న- -ేస-ను నే_ టె___ చే__ న-న- ట-ల-ఫ-న- చ-స-న- -------------------- నేను టెలిఫోన్ చేసాను 0
N------li-h-n-c----u N___ ṭ_______ c_____ N-n- ṭ-l-p-ō- c-s-n- -------------------- Nēnu ṭeliphōn cēsānu
Ја сам цело време телефонирао / телефонирала. న--ు --్పుడ- ఫ-న- -ో -ాట-లాడు-ూన---న్-ా-ు నే_ ఎ___ ఫో_ లో మా_____ ఉ___ న-న- ఎ-్-ు-ూ ఫ-న- ల- మ-ట-ల-డ-త-న- ఉ-్-ా-ు ----------------------------------------- నేను ఎప్పుడూ ఫోన్ లో మాట్లాడుతూనే ఉన్నాను 0
N----e-puḍū-p-ō- ---mā-lāḍ--ū-ē-u-nānu N___ e_____ p___ l_ m__________ u_____ N-n- e-p-ḍ- p-ō- l- m-ṭ-ā-u-ū-ē u-n-n- -------------------------------------- Nēnu eppuḍū phōn lō māṭlāḍutūnē unnānu
питати అ-గటం అ___ అ-గ-ం ----- అడగటం 0
Aḍ-gaṭ-ṁ A_______ A-a-a-a- -------- Aḍagaṭaṁ
Ја сам питао / питала. న--ు అడి---ు నే_ అ___ న-న- అ-ి-ా-ు ------------ నేను అడిగాను 0
Nēnu-----ānu N___ a______ N-n- a-i-ā-u ------------ Nēnu aḍigānu
Ја сам увек питао / питала. నేను ఎప-పుడ---డిగ-త-నే-ఉ-్---ు నే_ ఎ___ అ____ ఉ___ న-న- ఎ-్-ు-ూ అ-ి-ు-ూ-ే ఉ-్-ా-ు ------------------------------ నేను ఎప్పుడూ అడిగుతూనే ఉన్నాను 0
Nēn- --puḍ------u-ū-- unn-nu N___ e_____ a________ u_____ N-n- e-p-ḍ- a-i-u-ū-ē u-n-n- ---------------------------- Nēnu eppuḍū aḍigutūnē unnānu
испричати చెప్-ుట చె___ చ-ప-ప-ట ------- చెప్పుట 0
C-p---a C______ C-p-u-a ------- Ceppuṭa
Ја сам испричао / испричала. న--ు-చెప-పాను నే_ చె___ న-న- చ-ప-ప-న- ------------- నేను చెప్పాను 0
Nē-u-ce---nu N___ c______ N-n- c-p-ā-u ------------ Nēnu ceppānu
Ја сам испричао / испричала целу причу. న--ు-మొత--ం క-న---ెప్ప--ు నే_ మొ__ క__ చె___ న-న- మ-త-త- క-న- చ-ప-ప-న- ------------------------- నేను మొత్తం కధని చెప్పాను 0
Nē-u--ott-ṁ--ad-an- c----nu N___ m_____ k______ c______ N-n- m-t-a- k-d-a-i c-p-ā-u --------------------------- Nēnu mottaṁ kadhani ceppānu
учити చ-ువుట చ___ చ-ు-ు- ------ చదువుట 0
C----u-a C_______ C-d-v-ṭ- -------- Caduvuṭa
Ја сам учио / учила. న-ను----వా-ు నే_ చ___ న-న- చ-ి-ా-ు ------------ నేను చదివాను 0
Nēnu -ad-vānu N___ c_______ N-n- c-d-v-n- ------------- Nēnu cadivānu
Ја сам учио / учила цело вече. నే-- సా-ంత----మ--్---చద--ా-ు నే_ సా___ మొ__ చ___ న-న- స-య-త-ర- మ-త-త- చ-ి-ా-ు ---------------------------- నేను సాయంత్రం మొత్తం చదివాను 0
N--u s-y--tr-- --tt---ca--vā-u N___ s________ m_____ c_______ N-n- s-y-n-r-ṁ m-t-a- c-d-v-n- ------------------------------ Nēnu sāyantraṁ mottaṁ cadivānu
радити పన- --య-ట ప_ చే__ ప-ి చ-య-ట --------- పని చేయుట 0
P-ni-c-y-ṭa P___ c_____ P-n- c-y-ṭ- ----------- Pani cēyuṭa
Ја сам радио / радила. న-ను ----చేస--ు నే_ ప_ చే__ న-న- ప-ి చ-స-న- --------------- నేను పని చేసాను 0
Nē-u ---i cēs-nu N___ p___ c_____ N-n- p-n- c-s-n- ---------------- Nēnu pani cēsānu
Ја сам радио / радила цели дан. ర-జం-ా నేన----ి చ----ు రో__ నే_ ప_ చే__ ర-జ-త- న-న- ప-ి చ-స-న- ---------------------- రోజంతా నేను పని చేసాను 0
R-ja-tā nē---pan- c-sānu R______ n___ p___ c_____ R-j-n-ā n-n- p-n- c-s-n- ------------------------ Rōjantā nēnu pani cēsānu
јести తి-ుట తి__ త-న-ట ----- తినుట 0
Ti-uṭa T_____ T-n-ṭ- ------ Tinuṭa
Ја сам јео / јела. నే-----న్-ా-ు నే_ తి___ న-న- త-న-న-న- ------------- నేను తిన్నాను 0
Nēn- t-n---u N___ t______ N-n- t-n-ā-u ------------ Nēnu tinnānu
Ја сам појео / појела сву храну. న-న----------త-తం త-న్న-ను నే_ అ__ మొ__ తి___ న-న- అ-్-ం మ-త-త- త-న-న-న- -------------------------- నేను అన్నం మొత్తం తిన్నాను 0
Nēnu -n----m-t-a- --n--nu N___ a____ m_____ t______ N-n- a-n-ṁ m-t-a- t-n-ā-u ------------------------- Nēnu annaṁ mottaṁ tinnānu

Историја лингвистике

Људи су одувек били фасцинирани језицима. Зато је и историја лингвистике врло дуга. Лингвистика је систематично проучавање језика. Људи су се чак и пре 10.000 година бавили размишљањем о језицима. Тако су се у различитим културама развили и различити језички системи. На тај начин су настали и различити описи језика. Данашња лингвистика се у највећој мери заснива на античким теоријама. Посебно у Грчкој су постојале многе традиције. Ипак, најстарији познати спис о језику потиче из Индије. Сачинио га је познати граматичар Сакатајана пре 3000 година. У античка времена су се философи попут Платона бавили језицима. Касније су римски аутори наставили са развојем својих теорија. Арапи су такође развили сопственe традицијe у 8. веку. У њиховим радовима наилазимо на прецизан опис арапског језика. У модерној ери је човек првенствено хтео да сазна одакле језик потиче. Учени људи су се посебно занимали за историју језика. У 18. веку људи су почели да упоређују језике. Желели су да сазнају како су се језици развили. Касније је пажња посвеђена језичким системима. Централно место имало је питање на који начин језици функционишу. У данашње време у оквиру лингвистике постоје бројни правци. Од педесетих година наовамо су се развиле многе различите дисциплине. Оне су делимично биле под јаким утицајем других наука. Као пример може се навести психолингвистика или међукултурна комуникација. Нови лингвистички правци су врло специјализовани. На пример феминистичка лингвистика. И тако се историја лингвистике наставља. Све док постоје језици, човек ће о њима размишљати.