Рјечник

sr Прошлост 3   »   te భూత కాలం 3

83 [осамдесет и три]

Прошлост 3

Прошлост 3

83 [ఎనభై మూడు]

83 [Enabhai mūḍu]

భూత కాలం 3

[Bhūta kālaṁ 3]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски телугу Игра Више
телефонирати టె------ చ---ం టెలిఫోన్ చేయడం 0
Ṭ------- c------ Ṭe------ c-----ṁ Ṭeliphōn cēyaḍaṁ Ṭ-l-p-ō- c-y-ḍ-ṁ ----------------
Ја сам телефонирао / телефонирала. నే-- ట------- చ----ు నేను టెలిఫోన్ చేసాను 0
N--- ṭ------- c----- Nē-- ṭ------- c----u Nēnu ṭeliphōn cēsānu N-n- ṭ-l-p-ō- c-s-n- --------------------
Ја сам цело време телефонирао / телефонирала. నే-- ఎ------ ఫ--- ల- మ----------- ఉ-----ు నేను ఎప్పుడూ ఫోన్ లో మాట్లాడుతూనే ఉన్నాను 0
N--- e----- p--- l- m---------- u----- Nē-- e----- p--- l- m---------- u----u Nēnu eppuḍū phōn lō māṭlāḍutūnē unnānu N-n- e-p-ḍ- p-ō- l- m-ṭ-ā-u-ū-ē u-n-n- --------------------------------------
питати అడ--ం అడగటం 0
A------- Aḍ-----ṁ Aḍagaṭaṁ A-a-a-a- --------
Ја сам питао / питала. నే-- అ-----ు నేను అడిగాను 0
N--- a------ Nē-- a-----u Nēnu aḍigānu N-n- a-i-ā-u ------------
Ја сам увек питао / питала. నే-- ఎ------ అ-------- ఉ-----ు నేను ఎప్పుడూ అడిగుతూనే ఉన్నాను 0
N--- e----- a-------- u----- Nē-- e----- a-------- u----u Nēnu eppuḍū aḍigutūnē unnānu N-n- e-p-ḍ- a-i-u-ū-ē u-n-n- ----------------------------
испричати చె----ట చెప్పుట 0
C------ Ce----a Ceppuṭa C-p-u-a -------
Ја сам испричао / испричала. నే-- చ------ు నేను చెప్పాను 0
N--- c------ Nē-- c-----u Nēnu ceppānu N-n- c-p-ā-u ------------
Ја сам испричао / испричала целу причу. నే-- మ----- క--- చ------ు నేను మొత్తం కధని చెప్పాను 0
N--- m----- k------ c------ Nē-- m----- k------ c-----u Nēnu mottaṁ kadhani ceppānu N-n- m-t-a- k-d-a-i c-p-ā-u ---------------------------
учити చద---ట చదువుట 0
C------- Ca-----a Caduvuṭa C-d-v-ṭ- --------
Ја сам учио / учила. నే-- చ-----ు నేను చదివాను 0
N--- c------- Nē-- c------u Nēnu cadivānu N-n- c-d-v-n- -------------
Ја сам учио / учила цело вече. నే-- స------- మ----- చ-----ు నేను సాయంత్రం మొత్తం చదివాను 0
N--- s-------- m----- c------- Nē-- s-------- m----- c------u Nēnu sāyantraṁ mottaṁ cadivānu N-n- s-y-n-r-ṁ m-t-a- c-d-v-n- ------------------------------
радити పన- చ---ట పని చేయుట 0
P--- c----- Pa-- c----a Pani cēyuṭa P-n- c-y-ṭ- -----------
Ја сам радио / радила. నే-- ప-- చ----ు నేను పని చేసాను 0
N--- p--- c----- Nē-- p--- c----u Nēnu pani cēsānu N-n- p-n- c-s-n- ----------------
Ја сам радио / радила цели дан. రో---- న--- ప-- చ----ు రోజంతా నేను పని చేసాను 0
R------ n--- p--- c----- Rō----- n--- p--- c----u Rōjantā nēnu pani cēsānu R-j-n-ā n-n- p-n- c-s-n- ------------------------
јести తి--ట తినుట 0
T----- Ti---a Tinuṭa T-n-ṭ- ------
Ја сам јео / јела. నే-- త------ు నేను తిన్నాను 0
N--- t------ Nē-- t-----u Nēnu tinnānu N-n- t-n-ā-u ------------
Ја сам појео / појела сву храну. నే-- అ---- మ----- త------ు నేను అన్నం మొత్తం తిన్నాను 0
N--- a---- m----- t------ Nē-- a---- m----- t-----u Nēnu annaṁ mottaṁ tinnānu N-n- a-n-ṁ m-t-a- t-n-ā-u -------------------------

Историја лингвистике

Људи су одувек били фасцинирани језицима. Зато је и историја лингвистике врло дуга. Лингвистика је систематично проучавање језика. Људи су се чак и пре 10.000 година бавили размишљањем о језицима. Тако су се у различитим културама развили и различити језички системи. На тај начин су настали и различити описи језика. Данашња лингвистика се у највећој мери заснива на античким теоријама. Посебно у Грчкој су постојале многе традиције. Ипак, најстарији познати спис о језику потиче из Индије. Сачинио га је познати граматичар Сакатајана пре 3000 година. У античка времена су се философи попут Платона бавили језицима. Касније су римски аутори наставили са развојем својих теорија. Арапи су такође развили сопственe традицијe у 8. веку. У њиховим радовима наилазимо на прецизан опис арапског језика. У модерној ери је човек првенствено хтео да сазна одакле језик потиче. Учени људи су се посебно занимали за историју језика. У 18. веку људи су почели да упоређују језике. Желели су да сазнају како су се језици развили. Касније је пажња посвеђена језичким системима. Централно место имало је питање на који начин језици функционишу. У данашње време у оквиру лингвистике постоје бројни правци. Од педесетих година наовамо су се развиле многе различите дисциплине. Оне су делимично биле под јаким утицајем других наука. Као пример може се навести психолингвистика или међукултурна комуникација. Нови лингвистички правци су врло специјализовани. На пример феминистичка лингвистика. И тако се историја лингвистике наставља. Све док постоје језици, човек ће о њима размишљати.