Рјечник

sr Прошлост 3   »   ur ‫ماضی 3‬

83 [осамдесет и три]

Прошлост 3

Прошлост 3

‫83 [تیراسی]‬

terasi

‫ماضی 3‬

[maazi]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски урду Игра Више
телефонирати ‫ف-ن ک---‬ ‫--- ک---- ‫-و- ک-ن-‬ ---------- ‫فون کرنا‬ 0
p------arna p---- k---- p-o-e k-r-a ----------- phone karna
Ја сам телефонирао / телефонирала. ‫م-ں--ے------------ل-ا ہ---‬ ‫--- ن- ٹ------ ک- ل-- ہ- -- ‫-ی- ن- ٹ-ل-ف-ن ک- ل-ا ہ- -- ---------------------------- ‫میں نے ٹیلیفون کر لیا ہے -‬ 0
mein -e ----p-o---kar -iya h-i-- m--- n- t-------- k-- l--- h-- - m-i- n- t-l-p-o-e k-r l-y- h-i - -------------------------------- mein ne telephone kar liya hai -
Ја сам цело време телефонирао / телефонирала. ‫-ی- --رے --ت ---ی--- کرت- ر-- -‬ ‫--- پ--- و-- ٹ------ ک--- ر-- -- ‫-ی- پ-ر- و-ت ٹ-ل-ف-ن ک-ت- ر-ا -- --------------------------------- ‫میں پورے وقت ٹیلیفون کرتا رہا -‬ 0
m--- -oo--a--waqt te-e-ho---karta --h--- m--- p------ w--- t-------- k---- r--- - m-i- p-o-r-y w-q- t-l-p-o-e k-r-a r-h- - ---------------------------------------- mein poooray waqt telephone karta raha -
питати ‫--چھنا‬ ‫------- ‫-و-ھ-ا- -------- ‫پوچھنا‬ 0
poochna p------ p-o-h-a ------- poochna
Ја сам питао / питала. ‫میں-ن- پ-چ---یا ہے-‬ ‫--- ن- پ--- ل-- ہ--- ‫-ی- ن- پ-چ- ل-ا ہ--- --------------------- ‫میں نے پوچھ لیا ہے-‬ 0
mein-ne po-ch ---a-ha- - m--- n- p---- l--- h-- - m-i- n- p-o-h l-y- h-i - ------------------------ mein ne pooch liya hai -
Ја сам увек питао / питала. ‫-یں ن--ہمی---پ--ھ---‬ ‫--- ن- ہ---- پ---- -- ‫-ی- ن- ہ-ی-ہ پ-چ-ا -- ---------------------- ‫میں نے ہمیشہ پوچھا -‬ 0
mei- -- --me-h- pooch- - m--- n- h------ p----- - m-i- n- h-m-s-a p-o-h- - ------------------------ mein ne hamesha poocha -
испричати ‫--نا-- سن-نا ب--نا‬ ‫---- / س---- ب----- ‫-ہ-ا / س-ا-ا ب-ا-ا- -------------------- ‫کہنا / سنانا بتانا‬ 0
keh-a---unana k----- s----- k-h-a- s-n-n- ------------- kehna, sunana
Ја сам испричао / испричала. ‫-یں-نے---ا-ا-/ -نا---ہ--‬ ‫--- ن- ب---- / س---- ہ--- ‫-ی- ن- ب-ا-ا / س-ا-ا ہ--- -------------------------- ‫میں نے بتانا / سنایا ہے-‬ 0
m-in ---su-a-----i - m--- n- s----- h-- - m-i- n- s-n-y- h-i - -------------------- mein ne sunaya hai -
Ја сам испричао / испричала целу причу. ‫-ی- نے پور- کہ--- ---ئی ہ---‬ ‫--- ن- پ--- ک---- س---- ہ- -- ‫-ی- ن- پ-ر- ک-ا-ی س-ا-ی ہ- -- ------------------------------ ‫میں نے پوری کہانی سنائی ہے -‬ 0
mei--n---oo---k-ha-i su-ai -ai-- m--- n- p---- k----- s---- h-- - m-i- n- p-o-i k-h-n- s-n-i h-i - -------------------------------- mein ne poori kahani sunai hai -
учити ‫---ھن-‬ ‫------- ‫-ی-ھ-ا- -------- ‫سیکھنا‬ 0
seek--a s------ s-e-h-a ------- seekhna
Ја сам учио / учила. ‫----ن- س-کھ--یا ----‬ ‫--- ن- س--- ل-- ہ- -- ‫-ی- ن- س-ک- ل-ا ہ- -- ---------------------- ‫میں نے سیکھ لیا ہے -‬ 0
m----ne-se-k- -iy- --i - m--- n- s---- l--- h-- - m-i- n- s-e-h l-y- h-i - ------------------------ mein ne seekh liya hai -
Ја сам учио / учила цело вече. ‫------ری --م-سیک--ا---- -‬ ‫--- پ--- ش-- س----- ر-- -- ‫-ی- پ-ر- ش-م س-ک-ت- ر-ا -- --------------------------- ‫میں پوری شام سیکھتا رہا -‬ 0
me-- p-----s------eek--a -ah- - m--- p---- s---- s------ r--- - m-i- p-o-i s-a-m s-e-h-a r-h- - ------------------------------- mein poori shaam seekhta raha -
радити ‫-ام-کر--‬ ‫--- ک---- ‫-ا- ک-ن-‬ ---------- ‫کام کرنا‬ 0
ka-m -a-na k--- k---- k-a- k-r-a ---------- kaam karna
Ја сам радио / радила. ‫--ں نے ----ک----ا -ے--‬ ‫--- ن- ک-- ک- ل-- ہ- -- ‫-ی- ن- ک-م ک- ل-ا ہ- -- ------------------------ ‫میں نے کام کر لیا ہے -‬ 0
mei- n- -a-- kar ---- h-- - m--- n- k--- k-- l--- h-- - m-i- n- k-a- k-r l-y- h-i - --------------------------- mein ne kaam kar liya hai -
Ја сам радио / радила цели дан. ‫م-- --ر---- ک-م -----رہا -‬ ‫--- پ--- د- ک-- ک--- ر-- -- ‫-ی- پ-ر- د- ک-م ک-ت- ر-ا -- ---------------------------- ‫میں پورا دن کام کرتا رہا -‬ 0
m-i- p-or- --n--aam----ta r-ha-- m--- p---- d-- k--- k---- r--- - m-i- p-o-a d-n k-a- k-r-a r-h- - -------------------------------- mein poora din kaam karta raha -
јести ‫ک-ا-ا‬ ‫------ ‫-ھ-ن-‬ ------- ‫کھانا‬ 0
k--na k---- k-a-a ----- khana
Ја сам јео / јела. ‫می- نے---- -ی--ہے-‬ ‫--- ن- ک-- ل-- ہ--- ‫-ی- ن- ک-ا ل-ا ہ--- -------------------- ‫میں نے کھا لیا ہے-‬ 0
mein -e -h-----a-hai-- m--- n- k-- l--- h-- - m-i- n- k-a l-y- h-i - ---------------------- mein ne kha liya hai -
Ја сам појео / појела сву храну. ‫م-ں -ے سار----ا---ک-- ل-ا-ہے-‬ ‫--- ن- س--- ک---- ک-- ل-- ہ--- ‫-ی- ن- س-ر- ک-ا-ا ک-ا ل-ا ہ--- ------------------------------- ‫میں نے سارا کھانا کھا لیا ہے-‬ 0
mein-n--sara-kh-na k-- -iya -a- - m--- n- s--- k---- k-- l--- h-- - m-i- n- s-r- k-a-a k-a l-y- h-i - --------------------------------- mein ne sara khana kha liya hai -

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Историја лингвистике

Људи су одувек били фасцинирани језицима. Зато је и историја лингвистике врло дуга. Лингвистика је систематично проучавање језика. Људи су се чак и пре 10.000 година бавили размишљањем о језицима. Тако су се у различитим културама развили и различити језички системи. На тај начин су настали и различити описи језика. Данашња лингвистика се у највећој мери заснива на античким теоријама. Посебно у Грчкој су постојале многе традиције. Ипак, најстарији познати спис о језику потиче из Индије. Сачинио га је познати граматичар Сакатајана пре 3000 година. У античка времена су се философи попут Платона бавили језицима. Касније су римски аутори наставили са развојем својих теорија. Арапи су такође развили сопственe традицијe у 8. веку. У њиховим радовима наилазимо на прецизан опис арапског језика. У модерној ери је човек првенствено хтео да сазна одакле језик потиче. Учени људи су се посебно занимали за историју језика. У 18. веку људи су почели да упоређују језике. Желели су да сазнају како су се језици развили. Касније је пажња посвеђена језичким системима. Централно место имало је питање на који начин језици функционишу. У данашње време у оквиру лингвистике постоје бројни правци. Од педесетих година наовамо су се развиле многе различите дисциплине. Оне су делимично биле под јаким утицајем других наука. Као пример може се навести психолингвистика или међукултурна комуникација. Нови лингвистички правци су врло специјализовани. На пример феминистичка лингвистика. И тако се историја лингвистике наставља. Све док постоје језици, човек ће о њима размишљати.