Рјечник

sr Прошлост 3   »   zh 过去时3

83 [осамдесет и три]

Прошлост 3

Прошлост 3

83[八十三]

83 [Bāshísān]

过去时3

[guòqù shí 3]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски кинески (поједностављени) Игра Више
телефонирати 通电-----) 通电话(打电话) 0
t--- d------ (d- d------) tō-- d------ (d- d------) tōng diànhuà (dǎ diànhuà) t-n- d-à-h-à (d- d-à-h-à) -------------(----------)
Ја сам телефонирао / телефонирала. 我 打- 电- 了 。 我 打过 电话 了 。 0
w- d---- d--------. wǒ d---- d--------. wǒ dǎguò diànhuàle. w- d-g-ò d-à-h-à-e. ------------------.
Ја сам цело време телефонирао / телефонирала. 我 一- 在- 电- 了 。 我 一直 在打 电话 了 。 0
W- y---- z-- d- d--------. Wǒ y---- z-- d- d--------. Wǒ yīzhí zài dǎ diànhuàle. W- y-z-í z-i d- d-à-h-à-e. -------------------------.
питати 提问-- 问---问 提问题, 问问题,问 0
T- w----, w-- w----, w-- Tí w----- w-- w----- w-n Tí wèntí, wèn wèntí, wèn T- w-n-í, w-n w-n-í, w-n --------,----------,----
Ја сам питао / питала. 我 问- 了 。 我 问过 了 。 0
w- w-------. wǒ w-------. wǒ wènguòle. w- w-n-u-l-. -----------.
Ја сам увек питао / питала. 我 以- 经- 问 问- 。 我 以前 经常 问 问题 。 0
W- y----- j-------- w-- w----. Wǒ y----- j-------- w-- w----. Wǒ yǐqián jīngcháng wèn wèntí. W- y-q-á- j-n-c-á-g w-n w-n-í. -----------------------------.
испричати 讲述----------述 讲述、描述、告诉、说、叙述 0
J-------, m------, g----, s---, x---- Ji------- m------- g----- s---- x---ù Jiǎngshù, miáoshù, gàosù, shuō, xùshù J-ǎ-g-h-, m-á-s-ù, g-o-ù, s-u-, x-s-ù --------,--------,------,-----,------
Ја сам испричао / испричала. 我 说- 了 。 我 说过 了 。 0
w- s--------. wǒ s--------. wǒ shuōguòle. w- s-u-g-ò-e. ------------.
Ја сам испричао / испричала целу причу. 我 把 整--- 都 说- 了 。 我 把 整个事情 都 说过 了 。 0
W- b- z------ s------ d-- s--------. Wǒ b- z------ s------ d-- s--------. Wǒ bǎ zhěnggè shìqíng dōu shuōguòle. W- b- z-ě-g-è s-ì-í-g d-u s-u-g-ò-e. -----------------------------------.
учити 学习 学习 0
X---- Xu--í Xuéxí X-é-í -----
Ја сам учио / учила. 我 学- 过- 。 我 学习 过了 。 0
w- x---------. wǒ x---------. wǒ xuéxíguòle. w- x-é-í-u-l-. -------------.
Ја сам учио / учила цело вече. 我 学-- 整- 晚- 。 我 学习了 整个 晚上 。 0
W- x------ z------ w-------. Wǒ x------ z------ w-------. Wǒ xuéxíle zhěnggè wǎnshàng. W- x-é-í-e z-ě-g-è w-n-h-n-. ---------------------------.
радити 工作 工作 0
G------ Gō----ò Gōngzuò G-n-z-ò -------
Ја сам радио / радила. 我 工- 了 。 我 工作 了 。 0
w- g--------. wǒ g--------. wǒ gōngzuòle. w- g-n-z-ò-e. ------------.
Ја сам радио / радила цели дан. 我 工- 了 一-- 。 我 工作 了 一整天 。 0
W- g-------- y- z---- t---. Wǒ g-------- y- z---- t---. Wǒ gōngzuòle yī zhěng tiān. W- g-n-z-ò-e y- z-ě-g t-ā-. --------------------------.
јести 吃饭 吃饭 0
C----- Ch---n Chīfàn C-ī-à- ------
Ја сам јео / јела. 我 吃- 了 。 我 吃过 了 。 0
w- c-------. wǒ c-------. wǒ chīguòle. w- c-ī-u-l-. -----------.
Ја сам појео / појела сву храну. 我 把 全--- 都 吃- 了 。 我 把 全部饭菜 都 吃光 了 。 0
W- b- q----- f----- d-- c-- g------. Wǒ b- q----- f----- d-- c-- g------. Wǒ bǎ quánbù fàncài dōu chī guāngle. W- b- q-á-b- f-n-à- d-u c-ī g-ā-g-e. -----------------------------------.

Историја лингвистике

Људи су одувек били фасцинирани језицима. Зато је и историја лингвистике врло дуга. Лингвистика је систематично проучавање језика. Људи су се чак и пре 10.000 година бавили размишљањем о језицима. Тако су се у различитим културама развили и различити језички системи. На тај начин су настали и различити описи језика. Данашња лингвистика се у највећој мери заснива на античким теоријама. Посебно у Грчкој су постојале многе традиције. Ипак, најстарији познати спис о језику потиче из Индије. Сачинио га је познати граматичар Сакатајана пре 3000 година. У античка времена су се философи попут Платона бавили језицима. Касније су римски аутори наставили са развојем својих теорија. Арапи су такође развили сопственe традицијe у 8. веку. У њиховим радовима наилазимо на прецизан опис арапског језика. У модерној ери је човек првенствено хтео да сазна одакле језик потиче. Учени људи су се посебно занимали за историју језика. У 18. веку људи су почели да упоређују језике. Желели су да сазнају како су се језици развили. Касније је пажња посвеђена језичким системима. Централно место имало је питање на који начин језици функционишу. У данашње време у оквиру лингвистике постоје бројни правци. Од педесетих година наовамо су се развиле многе различите дисциплине. Оне су делимично биле под јаким утицајем других наука. Као пример може се навести психолингвистика или међукултурна комуникација. Нови лингвистички правци су врло специјализовани. На пример феминистичка лингвистика. И тако се историја лингвистике наставља. Све док постоје језици, човек ће о њима размишљати.