Рјечник

sr Питати – прошлост 1   »   el Ερωτήσεις – παρελθοντικός χρόνος 1

85 [осамдесет и пет]

Питати – прошлост 1

Питати – прошлост 1

85 [ογδόντα πέντε]

85 [ogdónta pénte]

Ερωτήσεις – παρελθοντικός χρόνος 1

[Erōtḗseis – parelthontikós chrónos 1]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски грчки Игра Више
Колико сте попили? Πό-ο ή-ι-τε; Π--- ή------ Π-σ- ή-ι-τ-; ------------ Πόσο ήπιατε; 0
Pós-----a--? P--- ḗ------ P-s- ḗ-i-t-? ------------ Póso ḗpiate?
Колико сте радили? Π-σο---υλέψα--; Π--- δ--------- Π-σ- δ-υ-έ-α-ε- --------------- Πόσο δουλέψατε; 0
P-so-d-u--p----? P--- d---------- P-s- d-u-é-s-t-? ---------------- Póso doulépsate?
Колико сте писали? Πόσο--ρ----ε; Π--- γ------- Π-σ- γ-ά-α-ε- ------------- Πόσο γράψατε; 0
P-so-g-áp-at-? P--- g-------- P-s- g-á-s-t-? -------------- Póso grápsate?
Како сте спавали? Π---κο-μη-ή-ατ-; Π-- κ----------- Π-ς κ-ι-η-ή-α-ε- ---------------- Πώς κοιμηθήκατε; 0
P---ko-mē-h--a--? P-- k------------ P-s k-i-ē-h-k-t-? ----------------- Pṓs koimēthḗkate?
Како сте положили испит? Π-- --ρά-α---τι- ε--τά--ις; Π-- π------- τ-- ε--------- Π-ς π-ρ-σ-τ- τ-ς ε-ε-ά-ε-ς- --------------------------- Πώς περάσατε τις εξετάσεις; 0
P-s--e-ása---ti- exe-ás-i-? P-- p------- t-- e--------- P-s p-r-s-t- t-s e-e-á-e-s- --------------------------- Pṓs perásate tis exetáseis?
Како сте пронашли пут? Πώ---ρήκ-τ- -ο δ--μο; Π-- β------ τ- δ----- Π-ς β-ή-α-ε τ- δ-ό-ο- --------------------- Πώς βρήκατε το δρόμο; 0
Pṓ- b--kate-to-drómo? P-- b------ t- d----- P-s b-ḗ-a-e t- d-ó-o- --------------------- Pṓs brḗkate to drómo?
С киме сте разговарали? Με π-ιον μ----α--; Μ- π---- μ-------- Μ- π-ι-ν μ-λ-σ-τ-; ------------------ Με ποιον μιλήσατε; 0
Me -o--- -i-ḗ-ate? M- p---- m-------- M- p-i-n m-l-s-t-? ------------------ Me poion milḗsate?
С киме сте договорили састанак? Με π-ιο- έ--τε--α-----ύ; Μ- π---- έ---- ρ-------- Μ- π-ι-ν έ-ε-ε ρ-ν-ε-ο-; ------------------------ Με ποιον έχετε ραντεβού; 0
M---o--n é-he-- -a-----ú? M- p---- é----- r-------- M- p-i-n é-h-t- r-n-e-o-? ------------------------- Me poion échete ranteboú?
С киме сте славили рођендан? Με --ι-- γιορ--σ-τ- -α----έ-λι--σα-; Μ- π---- γ--------- τ- γ------- σ--- Μ- π-ι-ν γ-ο-τ-σ-τ- τ- γ-ν-θ-ι- σ-ς- ------------------------------------ Με ποιον γιορτάσατε τα γενέθλιά σας; 0
Me--o-o--gior-ásate -- -ené--l-- -a-? M- p---- g--------- t- g-------- s--- M- p-i-n g-o-t-s-t- t- g-n-t-l-á s-s- ------------------------------------- Me poion giortásate ta genéthliá sas?
Где сте били? Π-ύ -σα---ν; Π-- ή------- Π-ύ ή-α-τ-ν- ------------ Πού ήσασταν; 0
P-ú ḗ-----n? P-- ḗ------- P-ú ḗ-a-t-n- ------------ Poú ḗsastan?
Где сте становали? Π-ύ μέ----; Π-- μ------ Π-ύ μ-ν-τ-; ----------- Πού μένατε; 0
Poú ---ate? P-- m------ P-ú m-n-t-? ----------- Poú ménate?
Где сте радили? Π----ου-εύα-ε; Π-- δ--------- Π-ύ δ-υ-ε-α-ε- -------------- Πού δουλεύατε; 0
P-ú douleúa-e? P-- d--------- P-ú d-u-e-a-e- -------------- Poú douleúate?
Шта сте препоручили? Τι-σ-σ-ήσ--ε; Τ- σ--------- Τ- σ-σ-ή-α-ε- ------------- Τι συστήσατε; 0
Ti-s-------e? T- s--------- T- s-s-ḗ-a-e- ------------- Ti systḗsate?
Шта сте јели? Τ- φά-α-ε; Τ- φ------ Τ- φ-γ-τ-; ---------- Τι φάγατε; 0
T- ph--a--? T- p------- T- p-á-a-e- ----------- Ti phágate?
Шта сте сазнали? Τι-μ--ατε; Τ- μ------ Τ- μ-θ-τ-; ---------- Τι μάθατε; 0
Ti -át-ate? T- m------- T- m-t-a-e- ----------- Ti máthate?
Колико сте брзо возили? Πό-ο γρή---α --ηγ-ύ---ε; Π--- γ------ ο---------- Π-σ- γ-ή-ο-α ο-η-ο-σ-τ-; ------------------------ Πόσο γρήγορα οδηγούσατε; 0
Pó-- gr--ora-o--goúsa--? P--- g------ o---------- P-s- g-ḗ-o-a o-ē-o-s-t-? ------------------------ Póso grḗgora odēgoúsate?
Колико сте дуго летели? Πό-------κ-σ- η π-ή---σα-; Π--- δ------- η π---- σ--- Π-σ- δ-ή-κ-σ- η π-ή-η σ-ς- -------------------------- Πόσο διήρκεσε η πτήση σας; 0
Pó-- di---e-e-- -t-s---as? P--- d------- ē p---- s--- P-s- d-ḗ-k-s- ē p-ḗ-ē s-s- -------------------------- Póso diḗrkese ē ptḗsē sas?
Колико сте високо скочили? Πό-ο-ψ--ά--ηδήξατ-; Π--- ψ--- π-------- Π-σ- ψ-λ- π-δ-ξ-τ-; ------------------- Πόσο ψηλά πηδήξατε; 0
Pós--ps--- -ēd-x--e? P--- p---- p-------- P-s- p-ē-á p-d-x-t-? -------------------- Póso psēlá pēdḗxate?

Афрички језици

Широм Африке говоре се разни језици. Ни на једном другом континенту се не говори толико језика. Шароликост афричких језика је импресивна. Према проценама постоји око 2000 афричких језика. Али нису сви слични. Баш на супрот, многи од њих су дијаметрално супротни. Афрички језици спадају у четири језичке породице. Поједини од ових језика имају заиста јединствене особине. На пример, постоје звуци које странци нису у стању да имитирају. У Африци државне границе не представљају увек и језичке границе. У неким областима се говори већи број језика. У Танзанији, на пример, говоре се језици из све четири језичке породице. Изузетак преdставља африкаанс. Овај језик настао је у време колонијализма. У то време су се састајали људи са различитих континената. Порекло су водили из Африке, Европе и Азије. Из оваквих контактних ситуација развио се један нови језик. Африкаанс носи у себи одличја многих језика. Ипак, најближи је холандском. У данашње време највећим делом се говори у Јужној Африци и Намибији. Најнеобичнији афрички језик је језик бубњева. Теоретски, свака порука може се послати уз помоћ бибњева. Језици који се на тај начин преносе су тонални језици. Значење речи и слогова зависи од висине тона. То значи да бубњеви морају подражавати тонове речи. У Африци чак и деца разумеју овај језик. А врло је ефикасан ... Језик бубњева може се чути на удаљености од 12 километара.