Рјечник

sr Питати – прошлост 1   »   uk Питання – минулий час 1

85 [осамдесет и пет]

Питати – прошлост 1

Питати – прошлост 1

85 [вісімдесят п’ять]

85 [visimdesyat pʺyatʹ]

Питання – минулий час 1

[Pytannya – mynulyy̆ chas 1]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски украјински Игра Више
Колико сте попили? Ск----- В- в-----? Скільки Ви випили? 0
S------ V- v-----? Sk----- V- v-----? Skilʹky Vy vypyly? S-i-ʹ-y V- v-p-l-? -----------------?
Колико сте радили? Ск----- В- п--------? Скільки Ви працювали? 0
S------ V- p----------? Sk----- V- p----------? Skilʹky Vy pratsyuvaly? S-i-ʹ-y V- p-a-s-u-a-y? ----------------------?
Колико сте писали? Ск----- В- н-------? Скільки Ви написали? 0
S------ V- n-------? Sk----- V- n-------? Skilʹky Vy napysaly? S-i-ʹ-y V- n-p-s-l-? -------------------?
Како сте спавали? Як В- с----? Як Ви спали? 0
Y-- V- s----? Ya- V- s----? Yak Vy spaly? Y-k V- s-a-y? ------------?
Како сте положили испит? Як В- з---- і----? Як Ви здали іспит? 0
Y-- V- z---- i----? Ya- V- z---- i----? Yak Vy zdaly ispyt? Y-k V- z-a-y i-p-t? ------------------?
Како сте пронашли пут? Як В- з------ д-----? Як Ви знайшли дорогу? 0
Y-- V- z---̆s--- d-----? Ya- V- z-------- d-----? Yak Vy znay̆shly dorohu? Y-k V- z-a-̆s-l- d-r-h-? -----------̆-----------?
С киме сте разговарали? З к-- В- г-------? З ким Ви говорили? 0
Z k-- V- h-------? Z k-- V- h-------? Z kym Vy hovoryly? Z k-m V- h-v-r-l-? -----------------?
С киме сте договорили састанак? З к-- В- д---------? З ким Ви домовилися? 0
Z k-- V- d----------? Z k-- V- d----------? Z kym Vy domovylysya? Z k-m V- d-m-v-l-s-a? --------------------?
С киме сте славили рођендан? З к-- В- с--------- д--- н---------? З ким Ви святкували день народження? 0
Z k-- V- s---------- d--- n-----------? Z k-- V- s---------- d--- n-----------? Z kym Vy svyatkuvaly denʹ narodzhennya? Z k-m V- s-y-t-u-a-y d-n- n-r-d-h-n-y-? --------------------------------------?
Где сте били? Де В- б---? Де Ви були? 0
D- V- b---? De V- b---? De Vy buly? D- V- b-l-? ----------?
Где сте становали? Де В- ж---? Де Ви жили? 0
D- V- z----? De V- z----? De Vy zhyly? D- V- z-y-y? -----------?
Где сте радили? Де В- п--------? Де Ви працювали? 0
D- V- p----------? De V- p----------? De Vy pratsyuvaly? D- V- p-a-s-u-a-y? -----------------?
Шта сте препоручили? Що В- р------------? Що Ви рекомендували? 0
S---- V- r------------? Sh--- V- r------------? Shcho Vy rekomenduvaly? S-c-o V- r-k-m-n-u-a-y? ----------------------?
Шта сте јели? Що В- ї--? Що Ви їли? 0
S---- V- ïl-? Sh--- V- i---? Shcho Vy ïly? S-c-o V- ïl-? ----------̈--?
Шта сте сазнали? Що В- д--------? Що Ви дізналися? 0
S---- V- d---------? Sh--- V- d---------? Shcho Vy diznalysya? S-c-o V- d-z-a-y-y-? -------------------?
Колико сте брзо возили? Як ш----- В- ї----? Як швидко Ви їхали? 0
Y-- s------ V- ïk----? Ya- s------ V- i------? Yak shvydko Vy ïkhaly? Y-k s-v-d-o V- ïk-a-y? ----------------̈-----?
Колико сте дуго летели? Як д---- В- л-----? Як довго Ви летіли? 0
Y-- d---- V- l-----? Ya- d---- V- l-----? Yak dovho Vy letily? Y-k d-v-o V- l-t-l-? -------------------?
Колико сте високо скочили? Як в----- В- с--------? Як високо Ви стрибнули? 0
Y-- v----- V- s--------? Ya- v----- V- s--------? Yak vysoko Vy strybnuly? Y-k v-s-k- V- s-r-b-u-y? -----------------------?

Афрички језици

Широм Африке говоре се разни језици. Ни на једном другом континенту се не говори толико језика. Шароликост афричких језика је импресивна. Према проценама постоји око 2000 афричких језика. Али нису сви слични. Баш на супрот, многи од њих су дијаметрално супротни. Афрички језици спадају у четири језичке породице. Поједини од ових језика имају заиста јединствене особине. На пример, постоје звуци које странци нису у стању да имитирају. У Африци државне границе не представљају увек и језичке границе. У неким областима се говори већи број језика. У Танзанији, на пример, говоре се језици из све четири језичке породице. Изузетак преdставља африкаанс. Овај језик настао је у време колонијализма. У то време су се састајали људи са различитих континената. Порекло су водили из Африке, Европе и Азије. Из оваквих контактних ситуација развио се један нови језик. Африкаанс носи у себи одличја многих језика. Ипак, најближи је холандском. У данашње време највећим делом се говори у Јужној Африци и Намибији. Најнеобичнији афрички језик је језик бубњева. Теоретски, свака порука може се послати уз помоћ бибњева. Језици који се на тај начин преносе су тонални језици. Значење речи и слогова зависи од висине тона. То значи да бубњеви морају подражавати тонове речи. У Африци чак и деца разумеју овај језик. А врло је ефикасан ... Језик бубњева може се чути на удаљености од 12 километара.