Рјечник

sr Питати – прошлост 2   »   am ጥያቄዎች - ያለፈው ውጥረት 2

86 [осамдесет и шест]

Питати – прошлост 2

Питати – прошлост 2

86 [ሰማንያ ስድስት]

86 [ሰማንያ ስድስት]

ጥያቄዎች - ያለፈው ውጥረት 2

[ጥያቄ - ሐላፊ ጊዜ 2]

Можете кликнути на свако празно да бисте видели текст или:   

српски амхарски Игра Више
Коју кравату си носио / носила? የት--- ከ--- ነ- ያ----? የትኛውን ከረባት ነው ያደረከው? 0
ጥያ- - ሐ-- ጊ- 2ጥያቄ - ሐላፊ ጊዜ 2
Који ауто си купио / купила? የቱ- መ-- ነ- የ----/ሽ-? የቱን መኪና ነው የገዛከው/ሽው? 0
የት--- ከ--- ነ- ያ----?የትኛውን ከረባት ነው ያደረከው?
На које новине си претплаћен / претплаћена? ለየ--- ጋ-- ነ- የ-------/ሽ-? ለየትኛው ጋዜጣ ነው የተመዘገበከው/ሽው? 0
የት--- ከ--- ነ- ያ----?የትኛውን ከረባት ነው ያደረከው?
   
Кога сте видели? እር-- ማ-- አ-? እርስዎ ማንን አዩ? 0
የቱ- መ-- ነ- የ----/ሽ-?የቱን መኪና ነው የገዛከው/ሽው?
Кога сте срели? እር-- ማ-- ተ---? እርስዎ ማንን ተዋወቁ? 0
የቱ- መ-- ነ- የ----/ሽ-?የቱን መኪና ነው የገዛከው/ሽው?
Кога сте препознали? እር-- ማ-- አ----? እርስዎ ማንን አስታወሱ? 0
ለየ--- ጋ-- ነ- የ-------/ሽ-?ለየትኛው ጋዜጣ ነው የተመዘገበከው/ሽው?
   
Када сте устали? እር-- መ- ተ-- (ከ-----)? እርስዎ መቼ ተነሱ (ከእንቅልፍ)? 0
ለየ--- ጋ-- ነ- የ-------/ሽ-?ለየትኛው ጋዜጣ ነው የተመዘገበከው/ሽው?
Када сте почели? እር-- መ- ጀ--? እርስዎ መቼ ጀመሩ? 0
እር-- ማ-- አ-?እርስዎ ማንን አዩ?
Када сте престали? እር-- መ- ጨ--? እርስዎ መቼ ጨረሱ? 0
እር-- ማ-- አ-?እርስዎ ማንን አዩ?
   
Зашто сте се пробудили? እር-- ለ-- ተ-- (ከ-----)? እርስዎ ለምን ተነሱ (ከእንቅልፍ)? 0
እር-- ማ-- ተ---?እርስዎ ማንን ተዋወቁ?
Зашто сте постали учитељ? እር-- ለ-- መ--- ሆ-? እርስዎ ለምን መምህር ሆኑ? 0
እር-- ማ-- ተ---?እርስዎ ማንን ተዋወቁ?
Зашто сте узели такси? እር-- ለ-- ታ-- ያ- (ተ---)? እርስዎ ለምን ታክሲ ያዙ (ተጠቀሙ)? 0
እር-- ማ-- አ----?እርስዎ ማንን አስታወሱ?
   
Одакле сте дошли? እር-- ከ-- ነ- የ---? እርስዎ ከየት ነው የመጡት? 0
እር-- ማ-- አ----?እርስዎ ማንን አስታወሱ?
Где сте ишли? እር-- የ- ነ- የ----? እርስዎ የት ነው የሚሄዱት? 0
እር-- መ- ተ-- (ከ-----)?እርስዎ መቼ ተነሱ (ከእንቅልፍ)?
Где сте били? እር-- የ- ነ--? እርስዎ የት ነበሩ? 0
እር-- መ- ተ-- (ከ-----)?እርስዎ መቼ ተነሱ (ከእንቅልፍ)?
   
Коме си помогао / помогла? ማን- ነ- የ----/ሺ-？ ማንን ነው የረዳከው/ሺው？ 0
እር-- መ- ጀ--?እርስዎ መቼ ጀመሩ?
Коме си писао / писала? ለማ- ነ- የ----/ሺ-? ለማን ነው የፃፍከው/ሺው? 0
እር-- መ- ጀ--?እርስዎ መቼ ጀመሩ?
Коме си одговорио / одговорила? ለማ- ነ- የ------/ሺ-? ለማን ነው የምትመልሰው/ሺው? 0
እር-- መ- ጨ--?እርስዎ መቼ ጨረሱ?
   

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Двојезичност побољшава слух

Људи који говоре два језика боље чују. Они много прецизније разликују различите звуке. До овога је дошла једна америчка студија. Научници су тестирали неколико тинејџера. Један део испитаника растао је са два језика. Радило се о енглеском и шпанском језику. Други део испитаника говорио је само енглески. Млaдим људима је дато да слушају један одређени слог. Радило се о слогу “да”. Овај слог не припада ни шпанском ни енглеском језику. Испитаници су га слушали преко слушалица. Истовремено су им мождане активности мерене путем електрода. После овога су још једном морали да слушају тај исти слог. Овог пута био је праћен разним другим звуцима који су ометали његово слушање. У питању су били гласови који су изговарали несувисле реченице. Двојезичнo одрасли тинејџери су интензивно реаговали на слог. Њихов мозак показивао је огромну активност. Били су у стању да тачно идентификују слог и са сметњама и без њих. Монолингвалнима ово није успело. Њихов слух није био толико добар као слух двојезичних испитаника. Резултат је за истраживаче био право изненађење. До тада је владало мишљење да само музичари имају изузетно добар слух. Изгледа да и двојезичност такође изврсно тренира слух. Људи који говоре два језика непрестано су конфронтирани са различитим звуцима. Стога њихов мозак мора развити нове способности. Он учи како да разликује различите језичне стимулусе. Истраживачи се тренутно баве питањем на коjи начин страни језици утичуна мозак. Можда и слух може имати користи ако се други језик учи касније у животу...