Рјечник

sr Питати – прошлост 2   »   ar ‫أسئلة – صيغة الماضى 2‬

86 [осамдесет и шест]

Питати – прошлост 2

Питати – прошлост 2

‫86[ست وثمانون]‬

86 [sitt wa-thamānūn]

‫أسئلة – صيغة الماضى 2‬

al-as'ilah – al-māḍī 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски арапски Игра Више
Коју кравату си носио / носила? ‫أي----ة عن----ت---؟ ‫__ ر___ ع__ ا______ ‫-ي ر-ط- ع-ق ا-ت-ي-؟ -------------------- ‫أي ربطة عنق ارتديت؟ 0
&----;-y- --bṭa--‘u-q ir-a--y-a? &________ r_____ ‘___ i_________ &-p-s-a-y r-b-a- ‘-n- i-t-d-y-a- -------------------------------- 'ayy rabṭat ‘unq irtadayta?
Који ауто си купио / купила? أية-س-ا-ة----ر--؟ أ__ س____ ا______ أ-ة س-ا-ة ا-ت-ي-؟ ----------------- أية سيارة اشتريت؟ 0
&-p-s;-yyat---yy--ah--s--a---t-? &__________ s_______ i__________ &-p-s-a-y-t s-y-ā-a- i-h-a-a-t-? -------------------------------- 'ayyat sayyārah ishtarayta?
На које новине си претплаћен / претплаћена? في أ---ر-د- ---ر-؟ ف_ أ_ ج____ ت_____ ف- أ- ج-ي-ة ت-ت-ك- ------------------ في أي جريدة تشترك؟ 0
fī---pos-ay--j-rīda- --sh-a-i-? f_ &________ j______ t_________ f- &-p-s-a-y j-r-d-h t-s-t-r-k- ------------------------------- fī 'ayy jarīdah tashtarik?
Кога сте видели? ‫من -أيت؟ ‫__ ر____ ‫-ن ر-ي-؟ --------- ‫من رأيت؟ 0
man-r-------a---? m__ r____________ m-n r-&-p-s-a-t-? ----------------- man ra'ayta?
Кога сте срели? ‫---قا-ل-؟ ‫__ ق_____ ‫-ن ق-ب-ت- ---------- ‫من قابلت؟ 0
m-n-qāba-t-? m__ q_______ m-n q-b-l-a- ------------ man qābalta?
Кога сте препознали? من-تع--ت-عليه؟ م_ ت____ ع____ م- ت-ر-ت ع-ي-؟ -------------- من تعرفت عليه؟ 0
ma- t-‘a--f-a --la-h? m__ t________ ‘______ m-n t-‘-r-f-a ‘-l-y-? --------------------- man ta‘arafta ‘alayh?
Када сте устали? متى--ستيقظت؟ م__ ا_______ م-ى ا-ت-ق-ت- ------------ متى استيقظت؟ 0
m--ā -stayqaẓta? m___ i__________ m-t- i-t-y-a-t-? ---------------- matā istayqaẓta?
Када сте почели? مت--ب-أ-؟ م__ ب____ م-ى ب-أ-؟ --------- متى بدأت؟ 0
m--- -ada--a? m___ b_______ m-t- b-d-’-a- ------------- matā bada’ta?
Када сте престали? م-ى--وقف-؟ م__ ت_____ م-ى ت-ق-ت- ---------- متى توقفت؟ 0
mat---a--q--t-? m___ t_________ m-t- t-w-q-f-a- --------------- matā tawaqafta?
Зашто сте се пробудили? ل--ذا --ت-ق-ت؟ ل____ ا_______ ل-ا-ا ا-ت-ق-ت- -------------- لماذا استيقظت؟ 0
li----ā i-t-yq-ẓt-? l______ i__________ l-m-d-ā i-t-y-a-t-? ------------------- limādhā istayqaẓta?
Зашто сте постали учитељ? لماذا أصبحت مع-ما؟ ل____ أ____ م_____ ل-ا-ا أ-ب-ت م-ل-ا- ------------------ لماذا أصبحت معلما؟ 0
l-m-d---a-ba-ta mu‘-lli---? l______ a______ m__________ l-m-d-ā a-b-ḥ-a m-‘-l-i-a-? --------------------------- limādhā aṣbaḥta mu‘alliman?
Зашто сте узели такси? لم-ذ--أخ-- --ار----ر-؟ ل____ أ___ س____ أ____ ل-ا-ا أ-ذ- س-ا-ة أ-ر-؟ ---------------------- لماذا أخذت سيارة أجرة؟ 0
l--ā-h---kh-d--a-sa--āra---ap-s--jr-h? l______ a_______ s_______ &___________ l-m-d-ā a-h-d-t- s-y-ā-a- &-p-s-u-r-h- -------------------------------------- limādhā akhadhta sayyārat 'ujrah?
Одакле сте дошли? من--ين أ-يت؟ م_ أ__ أ____ م- أ-ن أ-ي-؟ ------------ من أين أتيت؟ 0
mi- -apo-;-y-a-at-yt-? m__ &_________ a______ m-n &-p-s-a-n- a-a-t-? ---------------------- min 'ayna atayta?
Где сте ишли? أ-ن--ه-ت؟ أ__ ذ____ أ-ن ذ-ب-؟ --------- أين ذهبت؟ 0
&-po-;--n- d--h--ta? &_________ d________ &-p-s-a-n- d-a-a-t-? -------------------- 'ayna dhahabta?
Где сте били? أي- كنت؟ أ__ ك___ أ-ن ك-ت- -------- أين كنت؟ 0
&--os--y-a --nt-? &_________ k_____ &-p-s-a-n- k-n-a- ----------------- 'ayna kunta?
Коме си помогао / помогла? من------؟ م_ س_____ م- س-ع-ت- --------- من ساعدت؟ 0
m-n-s-‘adta? m__ s_______ m-n s-‘-d-a- ------------ man sā‘adta?
Коме си писао / писала? م---تبت -ه؟ م_ ك___ ل__ م- ك-ب- ل-؟ ----------- من كتبت له؟ 0
ma- --t-bta la--? m__ k______ l____ m-n k-t-b-a l-h-? ----------------- man katabta lahu?
Коме си одговорио / одговорила? م--أ-ب-؟ م_ أ____ م- أ-ب-؟ -------- من أجبت؟ 0
man aja--a? m__ a______ m-n a-a-t-? ----------- man ajabta?

Двојезичност побољшава слух

Људи који говоре два језика боље чују. Они много прецизније разликују различите звуке. До овога је дошла једна америчка студија. Научници су тестирали неколико тинејџера. Један део испитаника растао је са два језика. Радило се о енглеском и шпанском језику. Други део испитаника говорио је само енглески. Млaдим људима је дато да слушају један одређени слог. Радило се о слогу “да”. Овај слог не припада ни шпанском ни енглеском језику. Испитаници су га слушали преко слушалица. Истовремено су им мождане активности мерене путем електрода. После овога су још једном морали да слушају тај исти слог. Овог пута био је праћен разним другим звуцима који су ометали његово слушање. У питању су били гласови који су изговарали несувисле реченице. Двојезичнo одрасли тинејџери су интензивно реаговали на слог. Њихов мозак показивао је огромну активност. Били су у стању да тачно идентификују слог и са сметњама и без њих. Монолингвалнима ово није успело. Њихов слух није био толико добар као слух двојезичних испитаника. Резултат је за истраживаче био право изненађење. До тада је владало мишљење да само музичари имају изузетно добар слух. Изгледа да и двојезичност такође изврсно тренира слух. Људи који говоре два језика непрестано су конфронтирани са различитим звуцима. Стога њихов мозак мора развити нове способности. Он учи како да разликује различите језичне стимулусе. Истраживачи се тренутно баве питањем на коjи начин страни језици утичуна мозак. Можда и слух може имати користи ако се други језик учи касније у животу...