Рјечник

sr Питати – прошлост 2   »   ar ‫أسئلة – صيغة الماضى 2‬

86 [осамдесет и шест]

Питати – прошлост 2

Питати – прошлост 2

‫86[ست وثمانون]‬

86[st wathamanun]

‫أسئلة – صيغة الماضى 2‬

[asyilat - sighat almadaa 2]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски арапски Игра Више
Коју кравату си носио / носила? ‫-ي---ب----ن--ا---يت؟‬ ‫--- ر--- ع-- ا------- ‫-ي- ر-ط- ع-ق ا-ت-ي-؟- ---------------------- ‫أية ربطة عنق ارتديت؟‬ 0
aya---i-t-t -a-- ar-----? a--- r----- e--- a------- a-a- r-b-a- e-n- a-t-d-t- ------------------------- ayat ribtat eanq artadit?
Који ауто си купио / купила? ‫أ-ة -ي--ة --ت-يت-‬ ‫--- س---- ا------- ‫-ي- س-ا-ة ا-ت-ي-؟- ------------------- ‫أية سيارة اشتريت؟‬ 0
aya---a---a--ash---a-t? a--- s------ a--------- a-a- s-y-r-t a-h-a-a-t- ----------------------- ayat sayarat ashtarayt?
На које новине си претплаћен / претплаћена? ‫م- --صح--- -ل-ي--شت-ك- بها؟‬ ‫-- ا------ ا--- ا----- ب---- ‫-ا ا-ص-ي-ة ا-ت- ا-ت-ك- ب-ا-‬ ----------------------------- ‫ما الصحيفة التي اشتركت بها؟‬ 0
m- ------fat---ty aish---aka------? m- a-------- a--- a---------- b---- m- a-s-h-f-t a-t- a-s-t-r-k-t b-h-? ----------------------------------- ma alsahifat alty aishtarakat biha?
Кога сте видели? ‫من-رأ-ت؟‬ ‫-- ر----- ‫-ن ر-ي-؟- ---------- ‫من رأيت؟‬ 0
mn -a--a? m- r----- m- r-y-a- --------- mn rayta?
Кога сте срели? ‫من-قا-ل-؟‬ ‫-- ق------ ‫-ن ق-ب-ت-‬ ----------- ‫من قابلت؟‬ 0
m- qa--l--? m- q------- m- q-b-l-a- ----------- mn qabalta?
Кога сте препознали? ‫ع-ى -- تع-فت-‬ ‫--- م- ت------ ‫-ل- م- ت-ر-ت-‬ --------------- ‫على من تعرفت؟‬ 0
el---min taearafat? e--- m-- t--------- e-a- m-n t-e-r-f-t- ------------------- elaa min taearafat?
Када сте устали? ‫مت----تيق-ت؟‬ ‫--- ا-------- ‫-ت- ا-ت-ق-ت-‬ -------------- ‫متى استيقظت؟‬ 0
m--a------ay-a-a-? m---- a----------- m-t-a a-s-a-q-z-t- ------------------ mataa aistayqazat?
Када сте почели? ‫مت- بد-ت؟‬ ‫--- ب----- ‫-ت- ب-أ-؟- ----------- ‫متى بدأت؟‬ 0
m--- ba--t? m--- b----- m-a- b-d-t- ----------- mtaa badat?
Када сте престали? ‫-تى--و-ف-؟‬ ‫--- ت------ ‫-ت- ت-ق-ت-‬ ------------ ‫متى توقفت؟‬ 0
mta- ta-aqaf-? m--- t-------- m-a- t-w-q-f-? -------------- mtaa tawaqaft?
Зашто сте се пробудили? ‫لم--اس------‬ ‫--- ا-------- ‫-م- ا-ت-ق-ت-‬ -------------- ‫لما استيقظت؟‬ 0
lm----stay--zat? l-- a----------- l-a a-s-a-q-z-t- ---------------- lma aistayqazat?
Зашто сте постали учитељ? ‫ل---أ-بح----ر--ً-‬ ‫--- أ---- م------- ‫-م- أ-ب-ت م-ر-ا-؟- ------------------- ‫لما أصبحت مدرساً؟‬ 0
l-a -a--a-a--mdrs-an? l-- '------- m------- l-a '-s-a-a- m-r-a-n- --------------------- lma 'asbahat mdrsaan?
Зашто сте узели такси? ‫ل--ذا-اس---ي- ---رة--ج---‬ ‫----- ا------ س---- أ----- ‫-م-ذ- ا-ت-ل-ت س-ا-ة أ-ر-؟- --------------------------- ‫لماذا استقليت سيارة أجرة؟‬ 0
lmad-a-ai-taq---t s-y-r---- aj-? l----- a--------- s-------- a--- l-a-h- a-s-a-l-a- s-y-r-t-n a-r- -------------------------------- lmadha aistaqliat sayaratan ajr?
Одакле сте дошли? ‫من--ين -تيت----د--؟‬ ‫-- أ-- أ--- / ق----- ‫-ن أ-ن أ-ي- / ق-م-؟- --------------------- ‫من أين أتيت / قدمت؟‬ 0
m---ayn '--ayt - ---a-a-? m- '--- '----- / q------- m- '-y- '-t-y- / q-d-m-t- ------------------------- mn 'ayn 'atayt / qadamat?
Где сте ишли? ‫إلى أين تذ-ب؟‬ ‫--- أ-- ت----- ‫-ل- أ-ن ت-ه-؟- --------------- ‫إلى أين تذهب؟‬ 0
'ii------yn--ad-ahab? '----- '--- t-------- '-i-a- '-y- t-d-a-a-? --------------------- 'iilaa 'ayn tadhahab?
Где сте били? ‫أ-ن -ن-؟‬ ‫--- ك---- ‫-ي- ك-ت-‬ ---------- ‫أين كنت؟‬ 0
ayn k--t? a-- k---- a-n k-n-? --------- ayn kunt?
Коме си помогао / помогла? ‫-ن --ع-ت؟‬ ‫-- س------ ‫-ن س-ع-ت-‬ ----------- ‫من ساعدت؟‬ 0
mn--ae--t? m- s------ m- s-e-d-? ---------- mn saeidt?
Коме си писао / писала? ‫-من كت-ت-‬ ‫--- ك----- ‫-م- ك-ب-؟- ----------- ‫لمن كتبت؟‬ 0
l-an-k-tab--? l--- k------- l-a- k-t-b-a- ------------- lman katabta?
Коме си одговорио / одговорила? ‫-- أجب-؟‬ ‫-- أ----- ‫-ن أ-ب-؟- ---------- ‫من أجبت؟‬ 0
mn 'aj---? m- '------ m- '-j-a-? ---------- mn 'ajbat?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Двојезичност побољшава слух

Људи који говоре два језика боље чују. Они много прецизније разликују различите звуке. До овога је дошла једна америчка студија. Научници су тестирали неколико тинејџера. Један део испитаника растао је са два језика. Радило се о енглеском и шпанском језику. Други део испитаника говорио је само енглески. Млaдим људима је дато да слушају један одређени слог. Радило се о слогу “да”. Овај слог не припада ни шпанском ни енглеском језику. Испитаници су га слушали преко слушалица. Истовремено су им мождане активности мерене путем електрода. После овога су још једном морали да слушају тај исти слог. Овог пута био је праћен разним другим звуцима који су ометали његово слушање. У питању су били гласови који су изговарали несувисле реченице. Двојезичнo одрасли тинејџери су интензивно реаговали на слог. Њихов мозак показивао је огромну активност. Били су у стању да тачно идентификују слог и са сметњама и без њих. Монолингвалнима ово није успело. Њихов слух није био толико добар као слух двојезичних испитаника. Резултат је за истраживаче био право изненађење. До тада је владало мишљење да само музичари имају изузетно добар слух. Изгледа да и двојезичност такође изврсно тренира слух. Људи који говоре два језика непрестано су конфронтирани са различитим звуцима. Стога њихов мозак мора развити нове способности. Он учи како да разликује различите језичне стимулусе. Истраживачи се тренутно баве питањем на коjи начин страни језици утичуна мозак. Можда и слух може имати користи ако се други језик учи касније у животу...