Рјечник

sr Питати – прошлост 2   »   bn প্রশ্ন – অতীত কাল ২

86 [осамдесет и шест]

Питати – прошлост 2

Питати – прошлост 2

৮৬ [ছিয়াশি]

86 [Chiẏāśi]

প্রশ্ন – অতীত কাল ২

[praśna – atīta kāla 2]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски бенгалски Игра Више
Коју кравату си носио / носила? ত--ি কো- ট-------িল-? ত--- ক-- ট-- প------- ত-ম- ক-ন ট-ই প-ে-ি-ে- --------------------- তুমি কোন টাই পরেছিলে? 0
tu-i-k-na -------rēchi-ē? t--- k--- ṭ--- p--------- t-m- k-n- ṭ-'- p-r-c-i-ē- ------------------------- tumi kōna ṭā'i parēchilē?
Који ауто си купио / купила? তুমি-কো- গ--়ী-া--ি-েছো? ত--- ক-- গ------ ক------ ত-ম- ক-ন গ-ড-ী-া ক-ন-ছ-? ------------------------ তুমি কোন গাড়ীটা কিনেছো? 0
T--i -ōn--g--ī-ā --n----? T--- k--- g----- k------- T-m- k-n- g-ṛ-ṭ- k-n-c-ō- ------------------------- Tumi kōna gāṛīṭā kinēchō?
На које новине си претплаћен / претплаћена? তু-ি -ো--খ---র-কা-জ-----ছ---? ত--- ক-- খ---- ক--- ন-------- ত-ম- ক-ন খ-র-র ক-গ- ন-য়-ছ-ল-? ----------------------------- তুমি কোন খবরের কাগজ নিয়েছিলে? 0
Tumi---n- khab---r- kāg-ja --ẏēchilē? T--- k--- k-------- k----- n--------- T-m- k-n- k-a-a-ē-a k-g-j- n-ẏ-c-i-ē- ------------------------------------- Tumi kōna khabarēra kāgaja niẏēchilē?
Кога сте видели? আপনি কা-ে -েখেছি--ন? আ--- ক--- দ--------- আ-ন- ক-ক- দ-খ-ছ-ল-ন- -------------------- আপনি কাকে দেখেছিলেন? 0
Ā-a-i kāk- dē--ēc--l---? Ā---- k--- d------------ Ā-a-i k-k- d-k-ē-h-l-n-? ------------------------ Āpani kākē dēkhēchilēna?
Кога сте срели? আপ-------সাথে-দে-- --েছ---ন? আ--- ক-- স--- দ--- ক-------- আ-ন- ক-র স-থ- দ-খ- ক-ে-ি-ে-? ---------------------------- আপনি কার সাথে দেখা করেছিলেন? 0
Āpan---------t-ē d--hā k-r-c-----a? Ā---- k--- s---- d---- k----------- Ā-a-i k-r- s-t-ē d-k-ā k-r-c-i-ē-a- ----------------------------------- Āpani kāra sāthē dēkhā karēchilēna?
Кога сте препознали? আপ-ি--াকে-চ-নতে --র----ে-? আ--- ক--- চ---- প--------- আ-ন- ক-ক- চ-ন-ে প-র-ছ-ল-ন- -------------------------- আপনি কাকে চিনতে পেরেছিলেন? 0
Ā--ni-k-kē--i-at- --r-ch---na? Ā---- k--- c----- p----------- Ā-a-i k-k- c-n-t- p-r-c-i-ē-a- ------------------------------ Āpani kākē cinatē pērēchilēna?
Када сте устали? আ--ি -খন-উঠ---ন? আ--- ক-- উ------ আ-ন- ক-ন উ-ে-ে-? ---------------- আপনি কখন উঠেছেন? 0
Āp-ni-ka--ana----ēc--na? Ā---- k------ u--------- Ā-a-i k-k-a-a u-h-c-ē-a- ------------------------ Āpani kakhana uṭhēchēna?
Када сте почели? আ-নি--খন শুর- -রেছ--? আ--- ক-- শ--- ক------ আ-ন- ক-ন শ-র- ক-ে-ে-? --------------------- আপনি কখন শুরু করেছেন? 0
Ā---i -ak-------ru k-r-chē-a? Ā---- k------ ś--- k--------- Ā-a-i k-k-a-a ś-r- k-r-c-ē-a- ----------------------------- Āpani kakhana śuru karēchēna?
Када сте престали? আপ-----ন --ষ-ক-েছ-ন? আ--- ক-- শ-- ক------ আ-ন- ক-ন শ-ষ ক-ে-ে-? -------------------- আপনি কখন শেষ করেছেন? 0
Āp-n- --khan- śēṣ- --rēc-ēn-? Ā---- k------ ś--- k--------- Ā-a-i k-k-a-a ś-ṣ- k-r-c-ē-a- ----------------------------- Āpani kakhana śēṣa karēchēna?
Зашто сте се пробудили? আ-নি--ে- জে-ে-উ-ে---? আ--- ক-- জ--- উ------ আ-ন- ক-ন জ-গ- উ-ে-ে-? --------------------- আপনি কেন জেগে উঠেছেন? 0
Āp-ni kēn- --gē-uṭhē-hē-a? Ā---- k--- j--- u--------- Ā-a-i k-n- j-g- u-h-c-ē-a- -------------------------- Āpani kēna jēgē uṭhēchēna?
Зашто сте постали учитељ? আপ-ি --- -ি------য়-ছ--? আ--- ক-- শ----- হ------ আ-ন- ক-ন শ-ক-ষ- হ-ে-ে-? ----------------------- আপনি কেন শিক্ষক হয়েছেন? 0
Āp--- ---a -i---k- -aẏ--h-n-? Ā---- k--- ś------ h--------- Ā-a-i k-n- ś-k-a-a h-ẏ-c-ē-a- ----------------------------- Āpani kēna śikṣaka haẏēchēna?
Зашто сте узели такси? আ--ি-ক-ন --যা-্স- -ি-ে-েন? আ--- ক-- ট------- ন------- আ-ন- ক-ন ট-য-ক-স- ন-য়-ছ-ন- -------------------------- আপনি কেন ট্যাক্সি নিয়েছেন? 0
Ā-an--kēn- ṭ---s--niẏ--hē-a? Ā---- k--- ṭ----- n--------- Ā-a-i k-n- ṭ-ā-s- n-ẏ-c-ē-a- ---------------------------- Āpani kēna ṭyāksi niẏēchēna?
Одакле сте дошли? আ-ন---ো---থে-ে-এসে--ন? আ--- ক--- থ--- এ------ আ-ন- ক-থ- থ-ক- এ-ে-ে-? ---------------------- আপনি কোথা থেকে এসেছেন? 0
Āp-ni-kōt-- -h-kē --ē-hēn-? Ā---- k---- t---- ē-------- Ā-a-i k-t-ā t-ē-ē ē-ē-h-n-? --------------------------- Āpani kōthā thēkē ēsēchēna?
Где сте ишли? আ--ি ----- গ---ছিল--? আ--- ক---- গ--------- আ-ন- ক-থ-য় গ-য়-ছ-ল-ন- --------------------- আপনি কোথায় গিয়েছিলেন? 0
Āpa---kō-hāẏ- ---ēc----n-? Ā---- k------ g----------- Ā-a-i k-t-ā-a g-ẏ-c-i-ē-a- -------------------------- Āpani kōthāẏa giẏēchilēna?
Где сте били? আপ----ো--য়-ছ--েন? আ--- ক---- ছ----- আ-ন- ক-থ-য় ছ-ল-ন- ----------------- আপনি কোথায় ছিলেন? 0
Ā------ōth----chil-n-? Ā---- k------ c------- Ā-a-i k-t-ā-a c-i-ē-a- ---------------------- Āpani kōthāẏa chilēna?
Коме си помогао / помогла? ত-ম- -া-ে -া-া--য -র-ছিলে? ত--- ক--- স------ ক------- ত-ম- ক-ক- স-হ-য-য ক-ে-ি-ে- -------------------------- তুমি কাকে সাহায্য করেছিলে? 0
Tu---k-kē-s--āyy- -arēc-il-? T--- k--- s------ k--------- T-m- k-k- s-h-y-a k-r-c-i-ē- ---------------------------- Tumi kākē sāhāyya karēchilē?
Коме си писао / писала? ত--ি-কা-ে-ল-----লে? ত--- ক--- ল-------- ত-ম- ক-ক- ল-খ-ছ-ল-? ------------------- তুমি কাকে লিখেছিলে? 0
Tu-i --k--l-k-ē-hi--? T--- k--- l---------- T-m- k-k- l-k-ē-h-l-? --------------------- Tumi kākē likhēchilē?
Коме си одговорио / одговорила? ত--- --কে ---তর দ------ে? ত--- ক--- উ---- দ-------- ত-ম- ক-ক- উ-্-র দ-য়-ছ-ল-? ------------------------- তুমি কাকে উত্তর দিয়েছিলে? 0
T-mi--ā-ē u--ar- --ẏ-chi-ē? T--- k--- u----- d--------- T-m- k-k- u-t-r- d-ẏ-c-i-ē- --------------------------- Tumi kākē uttara diẏēchilē?

Двојезичност побољшава слух

Људи који говоре два језика боље чују. Они много прецизније разликују различите звуке. До овога је дошла једна америчка студија. Научници су тестирали неколико тинејџера. Један део испитаника растао је са два језика. Радило се о енглеском и шпанском језику. Други део испитаника говорио је само енглески. Млaдим људима је дато да слушају један одређени слог. Радило се о слогу “да”. Овај слог не припада ни шпанском ни енглеском језику. Испитаници су га слушали преко слушалица. Истовремено су им мождане активности мерене путем електрода. После овога су још једном морали да слушају тај исти слог. Овог пута био је праћен разним другим звуцима који су ометали његово слушање. У питању су били гласови који су изговарали несувисле реченице. Двојезичнo одрасли тинејџери су интензивно реаговали на слог. Њихов мозак показивао је огромну активност. Били су у стању да тачно идентификују слог и са сметњама и без њих. Монолингвалнима ово није успело. Њихов слух није био толико добар као слух двојезичних испитаника. Резултат је за истраживаче био право изненађење. До тада је владало мишљење да само музичари имају изузетно добар слух. Изгледа да и двојезичност такође изврсно тренира слух. Људи који говоре два језика непрестано су конфронтирани са различитим звуцима. Стога њихов мозак мора развити нове способности. Он учи како да разликује различите језичне стимулусе. Истраживачи се тренутно баве питањем на коjи начин страни језици утичуна мозак. Можда и слух може имати користи ако се други језик учи касније у животу...