Рјечник

sr Питати – прошлост 2   »   de Fragen – Vergangenheit 2

86 [осамдесет и шест]

Питати – прошлост 2

Питати – прошлост 2

86 [sechsundachtzig]

Fragen – Vergangenheit 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски немачки Игра Више
Коју кравату си носио / носила? We-c-- -rawa-t---ast--------a--n? W----- K------- h--- d- g-------- W-l-h- K-a-a-t- h-s- d- g-t-a-e-? --------------------------------- Welche Krawatte hast du getragen? 0
Који ауто си купио / купила? W-l-he----to-ha-t--u-gekauft? W------ A--- h--- d- g------- W-l-h-s A-t- h-s- d- g-k-u-t- ----------------------------- Welches Auto hast du gekauft? 0
На које новине си претплаћен / претплаћена? W-lch- Z----ng ha-t ---abo-n--r-? W----- Z------ h--- d- a--------- W-l-h- Z-i-u-g h-s- d- a-o-n-e-t- --------------------------------- Welche Zeitung hast du abonniert? 0
Кога сте видели? W----a-e----e-----h-n? W-- h---- S-- g------- W-n h-b-n S-e g-s-h-n- ---------------------- Wen haben Sie gesehen? 0
Кога сте срели? Wen ha----Sie---t----e-? W-- h---- S-- g--------- W-n h-b-n S-e g-t-o-f-n- ------------------------ Wen haben Sie getroffen? 0
Кога сте препознали? We- h--e--S-e ---an-t? W-- h---- S-- e------- W-n h-b-n S-e e-k-n-t- ---------------------- Wen haben Sie erkannt? 0
Када сте устали? W-nn -ind-Si--a-f-es-anden? W--- s--- S-- a------------ W-n- s-n- S-e a-f-e-t-n-e-? --------------------------- Wann sind Sie aufgestanden? 0
Када сте почели? Wa----a--n Si--begonne-? W--- h---- S-- b-------- W-n- h-b-n S-e b-g-n-e-? ------------------------ Wann haben Sie begonnen? 0
Када сте престали? W--n ha-e--S-- ----e-ört? W--- h---- S-- a--------- W-n- h-b-n S-e a-f-e-ö-t- ------------------------- Wann haben Sie aufgehört? 0
Зашто сте се пробудили? W-r-- ---d--ie a--g--ac--? W---- s--- S-- a---------- W-r-m s-n- S-e a-f-e-a-h-? -------------------------- Warum sind Sie aufgewacht? 0
Зашто сте постали учитељ? War---s-n- --e Le--e---e-ord--? W---- s--- S-- L----- g-------- W-r-m s-n- S-e L-h-e- g-w-r-e-? ------------------------------- Warum sind Sie Lehrer geworden? 0
Зашто сте узели такси? W-r-m--ab-n S-e ein-Taxi ge---m--? W---- h---- S-- e-- T--- g-------- W-r-m h-b-n S-e e-n T-x- g-n-m-e-? ---------------------------------- Warum haben Sie ein Taxi genommen? 0
Одакле сте дошли? W--e- -------e-g-k-----? W---- s--- S-- g-------- W-h-r s-n- S-e g-k-m-e-? ------------------------ Woher sind Sie gekommen? 0
Где сте ишли? Woh-n -ind -ie g--an-en? W---- s--- S-- g-------- W-h-n s-n- S-e g-g-n-e-? ------------------------ Wohin sind Sie gegangen? 0
Где сте били? Wo---n---ie----e-en? W- s--- S-- g------- W- s-n- S-e g-w-s-n- -------------------- Wo sind Sie gewesen? 0
Коме си помогао / помогла? W-m-h--t------h-l---? W-- h--- d- g-------- W-m h-s- d- g-h-l-e-? --------------------- Wem hast du geholfen? 0
Коме си писао / писала? Wem --st--- g-s---i-b-n? W-- h--- d- g----------- W-m h-s- d- g-s-h-i-b-n- ------------------------ Wem hast du geschrieben? 0
Коме си одговорио / одговорила? Wem-------u -ea--wo--et? W-- h--- d- g----------- W-m h-s- d- g-a-t-o-t-t- ------------------------ Wem hast du geantwortet? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Двојезичност побољшава слух

Људи који говоре два језика боље чују. Они много прецизније разликују различите звуке. До овога је дошла једна америчка студија. Научници су тестирали неколико тинејџера. Један део испитаника растао је са два језика. Радило се о енглеском и шпанском језику. Други део испитаника говорио је само енглески. Млaдим људима је дато да слушају један одређени слог. Радило се о слогу “да”. Овај слог не припада ни шпанском ни енглеском језику. Испитаници су га слушали преко слушалица. Истовремено су им мождане активности мерене путем електрода. После овога су још једном морали да слушају тај исти слог. Овог пута био је праћен разним другим звуцима који су ометали његово слушање. У питању су били гласови који су изговарали несувисле реченице. Двојезичнo одрасли тинејџери су интензивно реаговали на слог. Њихов мозак показивао је огромну активност. Били су у стању да тачно идентификују слог и са сметњама и без њих. Монолингвалнима ово није успело. Њихов слух није био толико добар као слух двојезичних испитаника. Резултат је за истраживаче био право изненађење. До тада је владало мишљење да само музичари имају изузетно добар слух. Изгледа да и двојезичност такође изврсно тренира слух. Људи који говоре два језика непрестано су конфронтирани са различитим звуцима. Стога њихов мозак мора развити нове способности. Он учи како да разликује различите језичне стимулусе. Истраживачи се тренутно баве питањем на коjи начин страни језици утичуна мозак. Можда и слух може имати користи ако се други језик учи касније у животу...