Рјечник

sr Питати – прошлост 2   »   el Ερωτήσεις – παρελθοντικός 2

86 [осамдесет и шест]

Питати – прошлост 2

Питати – прошлост 2

86 [ογδόντα έξι]

86 [ogdónta éxi]

Ερωτήσεις – παρελθοντικός 2

[Erōtḗseis – parelthontikós 2]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски грчки Игра Више
Коју кравату си носио / носила? Ποια-γρα--τ- -όρ--ες; Π--- γ------ φ------- Π-ι- γ-α-ά-α φ-ρ-σ-ς- --------------------- Ποια γραβάτα φόρεσες; 0
Po-a -r----- ---reses? P--- g------ p-------- P-i- g-a-á-a p-ó-e-e-? ---------------------- Poia grabáta phóreses?
Који ауто си купио / купила? Ποι--α--ο-ί--τ----όρα--ς; Π--- α--------- α-------- Π-ι- α-τ-κ-ν-τ- α-ό-α-ε-; ------------------------- Ποιο αυτοκίνητο αγόρασες; 0
Po-- au----nēt--agó-a-e-? P--- a--------- a-------- P-i- a-t-k-n-t- a-ó-a-e-? ------------------------- Poio autokínēto agórases?
На које новине си претплаћен / претплаћена? Σε π--- -φ--ε--δα έ----- --νδ----τ--; Σ- π--- ε-------- έ----- σ----------- Σ- π-ι- ε-η-ε-ί-α έ-ι-ε- σ-ν-ρ-μ-τ-ς- ------------------------------------- Σε ποιά εφημερίδα έγινες συνδρομητής; 0
S- ---- -p----r-d- -g-n------dro----s? S- p--- e--------- é----- s----------- S- p-i- e-h-m-r-d- é-i-e- s-n-r-m-t-s- -------------------------------------- Se poiá ephēmerída égines syndromētḗs?
Кога сте видели? Ποιον-----τ-; Π---- ε------ Π-ι-ν ε-δ-τ-; ------------- Ποιον είδατε; 0
P-i-n ---at-? P---- e------ P-i-n e-d-t-? ------------- Poion eídate?
Кога сте срели? Ποιο-----α---σα--; Π---- σ----------- Π-ι-ν σ-ν-ν-ή-α-ε- ------------------ Ποιον συναντήσατε; 0
P-ion s----tḗsa--? P---- s----------- P-i-n s-n-n-ḗ-a-e- ------------------ Poion synantḗsate?
Кога сте препознали? Π--ον-α--γν----ατ-; Π---- α------------ Π-ι-ν α-α-ν-ρ-σ-τ-; ------------------- Ποιον αναγνωρίσατε; 0
Po-on--n--nōrís-te? P---- a------------ P-i-n a-a-n-r-s-t-? ------------------- Poion anagnōrísate?
Када сте устали? Π--ε -ηκ-θή----; Π--- σ---------- Π-τ- σ-κ-θ-κ-τ-; ---------------- Πότε σηκωθήκατε; 0
Pó-e-sēk-thḗka--? P--- s----------- P-t- s-k-t-ḗ-a-e- ----------------- Póte sēkōthḗkate?
Када сте почели? Πό-ε--εκ---σα-ε; Π--- ξ---------- Π-τ- ξ-κ-ν-σ-τ-; ---------------- Πότε ξεκινήσατε; 0
P-t---e-inḗ--t-? P--- x---------- P-t- x-k-n-s-t-? ---------------- Póte xekinḗsate?
Када сте престали? Π--ε-σ--μα-ήσατ-; Π--- σ----------- Π-τ- σ-α-α-ή-α-ε- ----------------- Πότε σταματήσατε; 0
Póte-s-a---ḗ-at-? P--- s----------- P-t- s-a-a-ḗ-a-e- ----------------- Póte stamatḗsate?
Зашто сте се пробудили? Γι-τί ---ν--ατ-; Γ---- ξ--------- Γ-α-ί ξ-π-ή-α-ε- ---------------- Γιατί ξυπνήσατε; 0
G-at--xypn--ate? G---- x--------- G-a-í x-p-ḗ-a-e- ---------------- Giatí xypnḗsate?
Зашто сте постали учитељ? Γ--τ- ---α-ε δάσ-----; Γ---- γ----- δ-------- Γ-α-ί γ-ν-τ- δ-σ-α-ο-; ---------------------- Γιατί γίνατε δάσκαλος; 0
G--tí--í--te -----l--? G---- g----- d-------- G-a-í g-n-t- d-s-a-o-? ---------------------- Giatí gínate dáskalos?
Зашто сте узели такси? Γ-ατί ----τ------; Γ---- π----- τ---- Γ-α-ί π-ρ-τ- τ-ξ-; ------------------ Γιατί πήρατε ταξί; 0
G-a-- p-ra-e--ax-? G---- p----- t---- G-a-í p-r-t- t-x-? ------------------ Giatí pḗrate taxí?
Одакле сте дошли? Απ--π-- ή----ε; Α-- π-- ή------ Α-ό π-ύ ή-θ-τ-; --------------- Από πού ήρθατε; 0
A-ó poú--r-ha--? A-- p-- ḗ------- A-ó p-ú ḗ-t-a-e- ---------------- Apó poú ḗrthate?
Где сте ишли? Πο- π-γ-τε; Π-- π------ Π-ύ π-γ-τ-; ----------- Πού πήγατε; 0
Po- pḗ---e? P-- p------ P-ú p-g-t-? ----------- Poú pḗgate?
Где сте били? Π-ύ ήσαστ--; Π-- ή------- Π-ύ ή-α-τ-ν- ------------ Πού ήσασταν; 0
P-- ḗ--s-a-? P-- ḗ------- P-ú ḗ-a-t-n- ------------ Poú ḗsastan?
Коме си помогао / помогла? Ποι-- --ή--σ--; Π---- β-------- Π-ι-ν β-ή-η-ε-; --------------- Ποιον βοήθησες; 0
Po-on---ḗt--s-s? P---- b--------- P-i-n b-ḗ-h-s-s- ---------------- Poion boḗthēses?
Коме си писао / писала? Σ- πο----έγ--ψες; Σ- π---- έ------- Σ- π-ι-ν έ-ρ-ψ-ς- ----------------- Σε ποιον έγραψες; 0
S- --i---é--apses? S- p---- é-------- S- p-i-n é-r-p-e-? ------------------ Se poion égrapses?
Коме си одговорио / одговорила? Σ---οι-ν--πάντ---ς; Σ- π---- α--------- Σ- π-ι-ν α-ά-τ-σ-ς- ------------------- Σε ποιον απάντησες; 0
S----ion-ap--t--e-? S- p---- a--------- S- p-i-n a-á-t-s-s- ------------------- Se poion apántēses?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Двојезичност побољшава слух

Људи који говоре два језика боље чују. Они много прецизније разликују различите звуке. До овога је дошла једна америчка студија. Научници су тестирали неколико тинејџера. Један део испитаника растао је са два језика. Радило се о енглеском и шпанском језику. Други део испитаника говорио је само енглески. Млaдим људима је дато да слушају један одређени слог. Радило се о слогу “да”. Овај слог не припада ни шпанском ни енглеском језику. Испитаници су га слушали преко слушалица. Истовремено су им мождане активности мерене путем електрода. После овога су још једном морали да слушају тај исти слог. Овог пута био је праћен разним другим звуцима који су ометали његово слушање. У питању су били гласови који су изговарали несувисле реченице. Двојезичнo одрасли тинејџери су интензивно реаговали на слог. Њихов мозак показивао је огромну активност. Били су у стању да тачно идентификују слог и са сметњама и без њих. Монолингвалнима ово није успело. Њихов слух није био толико добар као слух двојезичних испитаника. Резултат је за истраживаче био право изненађење. До тада је владало мишљење да само музичари имају изузетно добар слух. Изгледа да и двојезичност такође изврсно тренира слух. Људи који говоре два језика непрестано су конфронтирани са различитим звуцима. Стога њихов мозак мора развити нове способности. Он учи како да разликује различите језичне стимулусе. Истраживачи се тренутно баве питањем на коjи начин страни језици утичуна мозак. Можда и слух може имати користи ако се други језик учи касније у животу...