Рјечник

sr Питати – прошлост 2   »   eo Demandoj – Is-tempo 2

86 [осамдесет и шест]

Питати – прошлост 2

Питати – прошлост 2

86 [okdek ses]

Demandoj – Is-tempo 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски есперанто Игра Више
Коју кравату си носио / носила? Kiun--ra---o--vi sur---is? K--- k------- v- s-------- K-u- k-a-a-o- v- s-r-a-i-? -------------------------- Kiun kravaton vi surhavis? 0
Који ауто си купио / купила? K--- -ŭton--i-aĉ-t-s? K--- a---- v- a------ K-u- a-t-n v- a-e-i-? --------------------- Kiun aŭton vi aĉetis? 0
На које новине си претплаћен / претплаћена? K-u----ze--n v--a--ni-? K--- g------ v- a------ K-u- g-z-t-n v- a-o-i-? ----------------------- Kiun gazeton vi abonis? 0
Кога сте видели? Ki-n----v----? K--- v- v----- K-u- v- v-d-s- -------------- Kiun vi vidis? 0
Кога сте срели? K-u- -i-r---o----? K--- v- r--------- K-u- v- r-n-o-t-s- ------------------ Kiun vi renkontis? 0
Кога сте препознали? Ki-n--i--e---is? K--- v- r------- K-u- v- r-k-n-s- ---------------- Kiun vi rekonis? 0
Када сте устали? Kia- -- ----ti---? K--- v- e--------- K-a- v- e-l-t-ĝ-s- ------------------ Kiam vi ellitiĝis? 0
Када сте почели? K-am vi-ko-encis? K--- v- k-------- K-a- v- k-m-n-i-? ----------------- Kiam vi komencis? 0
Када сте престали? K-a- -i-f--is? K--- v- f----- K-a- v- f-n-s- -------------- Kiam vi finis? 0
Зашто сте се пробудили? Kial -i vekiĝ--? K--- v- v------- K-a- v- v-k-ĝ-s- ---------------- Kial vi vekiĝis? 0
Зашто сте постали учитељ? K--l -i iĝi- ins-r--st-? K--- v- i--- i---------- K-a- v- i-i- i-s-r-i-t-? ------------------------ Kial vi iĝis instruisto? 0
Зашто сте узели такси? Kia--vi -re-i- t--s-on? K--- v- p----- t------- K-a- v- p-e-i- t-k-i-n- ----------------------- Kial vi prenis taksion? 0
Одакле сте дошли? De -i- vi-v-n-s? D- k-- v- v----- D- k-e v- v-n-s- ---------------- De kie vi venis? 0
Где сте ишли? K--n -i --i-? K--- v- i---- K-e- v- i-i-? ------------- Kien vi iris? 0
Где сте били? K---v- es-i-? K-- v- e----- K-e v- e-t-s- ------------- Kie vi estis? 0
Коме си помогао / помогла? Al ----vi hel-i-? A- k-- v- h------ A- k-u v- h-l-i-? ----------------- Al kiu vi helpis? 0
Коме си писао / писала? Al ki- vi-skr--i-? A- k-- v- s------- A- k-u v- s-r-b-s- ------------------ Al kiu vi skribis? 0
Коме си одговорио / одговорила? Al--iu -- respo-d--? A- k-- v- r--------- A- k-u v- r-s-o-d-s- -------------------- Al kiu vi respondis? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Двојезичност побољшава слух

Људи који говоре два језика боље чују. Они много прецизније разликују различите звуке. До овога је дошла једна америчка студија. Научници су тестирали неколико тинејџера. Један део испитаника растао је са два језика. Радило се о енглеском и шпанском језику. Други део испитаника говорио је само енглески. Млaдим људима је дато да слушају један одређени слог. Радило се о слогу “да”. Овај слог не припада ни шпанском ни енглеском језику. Испитаници су га слушали преко слушалица. Истовремено су им мождане активности мерене путем електрода. После овога су још једном морали да слушају тај исти слог. Овог пута био је праћен разним другим звуцима који су ометали његово слушање. У питању су били гласови који су изговарали несувисле реченице. Двојезичнo одрасли тинејџери су интензивно реаговали на слог. Њихов мозак показивао је огромну активност. Били су у стању да тачно идентификују слог и са сметњама и без њих. Монолингвалнима ово није успело. Њихов слух није био толико добар као слух двојезичних испитаника. Резултат је за истраживаче био право изненађење. До тада је владало мишљење да само музичари имају изузетно добар слух. Изгледа да и двојезичност такође изврсно тренира слух. Људи који говоре два језика непрестано су конфронтирани са различитим звуцима. Стога њихов мозак мора развити нове способности. Он учи како да разликује различите језичне стимулусе. Истраживачи се тренутно баве питањем на коjи начин страни језици утичуна мозак. Можда и слух може имати користи ако се други језик учи касније у животу...