Рјечник

sr Питати – прошлост 2   »   fi Kysymyksiä – menneisyysmuoto 2

86 [осамдесет и шест]

Питати – прошлост 2

Питати – прошлост 2

86 [kahdeksankymmentäkuusi]

Kysymyksiä – menneisyysmuoto 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски фински Игра Више
Коју кравату си носио / носила? M--ä -olmi--a-si-----et-pi---yt----äsi? M--- s------- s--- o--- p------ y------ M-t- s-l-i-t- s-n- o-e- p-t-n-t y-l-s-? --------------------------------------- Mitä solmiota sinä olet pitänyt ylläsi? 0
Који ауто си купио / купила? M-nkä-a---n----ä--let-----n--? M---- a---- s--- o--- o------- M-n-ä a-t-n s-n- o-e- o-t-n-t- ------------------------------ Minkä auton sinä olet ostanut? 0
На које новине си претплаћен / претплаћена? Mi--- l-h--n-s-n---let----a-nu-? M---- l----- s--- o--- t-------- M-n-ä l-h-e- s-n- o-e- t-l-n-u-? -------------------------------- Minkä lehden sinä olet tilannut? 0
Кога сте видели? Kene- te--l---- ---n---? K---- t- o----- n------- K-n-t t- o-e-t- n-h-e-t- ------------------------ Kenet te olette nähneet? 0
Кога сте срели? Ke-et -e -l-t-- ta-a-n-et? K---- t- o----- t--------- K-n-t t- o-e-t- t-v-n-e-t- -------------------------- Kenet te olette tavanneet? 0
Кога сте препознали? Ke--t -------t- ----is-an--t? K---- t- o----- t------------ K-n-t t- o-e-t- t-n-i-t-n-e-? ----------------------------- Kenet te olette tunnistaneet? 0
Када сте устали? Mill------ ole-t-----s---t---ö-? M------ t- o----- n------- y---- M-l-o-n t- o-e-t- n-u-s-e- y-ö-? -------------------------------- Milloin te olette nousseet ylös? 0
Када сте почели? M---oi---- -l-t----l--tt---et? M------ t- o----- a----------- M-l-o-n t- o-e-t- a-o-t-a-e-t- ------------------------------ Milloin te olette aloittaneet? 0
Када сте престали? M---o-n te-o----e lope-t--e-t? M------ t- o----- l----------- M-l-o-n t- o-e-t- l-p-t-a-e-t- ------------------------------ Milloin te olette lopettaneet? 0
Зашто сте се пробудили? Mi--i-te olet-e-h-r-n--e-? M---- t- o----- h--------- M-k-i t- o-e-t- h-r-n-e-t- -------------------------- Miksi te olette heränneet? 0
Зашто сте постали учитељ? M-ksi-t- -let-- -y---n-e-----t-a--ks-? M---- t- o----- r-------- o----------- M-k-i t- o-e-t- r-h-y-e-t o-e-t-j-k-i- -------------------------------------- Miksi te olette ryhtyneet opettajaksi? 0
Зашто сте узели такси? M--s---e ----te-t--s-n? M---- t- o----- t------ M-k-i t- o-i-t- t-k-i-? ----------------------- Miksi te otitte taksin? 0
Одакле сте дошли? Mist- t- olette -u----t? M---- t- o----- t------- M-s-ä t- o-e-t- t-l-e-t- ------------------------ Mistä te olette tulleet? 0
Где сте ишли? M--n- -e --et-e-m----e-? M---- t- o----- m------- M-n-e t- o-e-t- m-n-e-t- ------------------------ Minne te olette menneet? 0
Где сте били? M---ä -e -l-tte -llee-? M---- t- o----- o------ M-s-ä t- o-e-t- o-l-e-? ----------------------- Missä te olette olleet? 0
Коме си помогао / помогла? Ket--s-nä-o-et-a-----u-? K--- s--- o--- a-------- K-t- s-n- o-e- a-t-a-u-? ------------------------ Ketä sinä olet auttanut? 0
Коме си писао / писала? K-----e --n- -let-ki----t--nut? K------ s--- o--- k------------ K-n-l-e s-n- o-e- k-r-o-t-a-u-? ------------------------------- Kenelle sinä olet kirjoittanut? 0
Коме си одговорио / одговорила? K---l-e s-nä---e--vast-n---? K------ s--- o--- v--------- K-n-l-e s-n- o-e- v-s-a-n-t- ---------------------------- Kenelle sinä olet vastannut? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Двојезичност побољшава слух

Људи који говоре два језика боље чују. Они много прецизније разликују различите звуке. До овога је дошла једна америчка студија. Научници су тестирали неколико тинејџера. Један део испитаника растао је са два језика. Радило се о енглеском и шпанском језику. Други део испитаника говорио је само енглески. Млaдим људима је дато да слушају један одређени слог. Радило се о слогу “да”. Овај слог не припада ни шпанском ни енглеском језику. Испитаници су га слушали преко слушалица. Истовремено су им мождане активности мерене путем електрода. После овога су још једном морали да слушају тај исти слог. Овог пута био је праћен разним другим звуцима који су ометали његово слушање. У питању су били гласови који су изговарали несувисле реченице. Двојезичнo одрасли тинејџери су интензивно реаговали на слог. Њихов мозак показивао је огромну активност. Били су у стању да тачно идентификују слог и са сметњама и без њих. Монолингвалнима ово није успело. Њихов слух није био толико добар као слух двојезичних испитаника. Резултат је за истраживаче био право изненађење. До тада је владало мишљење да само музичари имају изузетно добар слух. Изгледа да и двојезичност такође изврсно тренира слух. Људи који говоре два језика непрестано су конфронтирани са различитим звуцима. Стога њихов мозак мора развити нове способности. Он учи како да разликује различите језичне стимулусе. Истраживачи се тренутно баве питањем на коjи начин страни језици утичуна мозак. Можда и слух може имати користи ако се други језик учи касније у животу...