Рјечник

sr Питати – прошлост 2   »   fr Questions – Passé 2

86 [осамдесет и шест]

Питати – прошлост 2

Питати – прошлост 2

86 [quatre-vingt-six]

Questions – Passé 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски француски Игра Више
Коју кравату си носио / носила? Q---l---r--a---------p-r---? Q----- c------ a---- p---- ? Q-e-l- c-a-a-e a---u p-r-é ? ---------------------------- Quelle cravate as-tu porté ? 0
Који ауто си купио / купила? Q--ll- --it-r- -s-tu -che-é-? Q----- v------ a---- a----- ? Q-e-l- v-i-u-e a---u a-h-t- ? ----------------------------- Quelle voiture as-tu acheté ? 0
На које новине си претплаћен / претплаћена? À-q-el jou-n-- -’es-t----o-n--? À q--- j------ t------ a----- ? À q-e- j-u-n-l t-e---u a-o-n- ? ------------------------------- À quel journal t’es-tu abonné ? 0
Кога сте видели? Q-i--vez------vu ? Q-- a-------- v- ? Q-i a-e---o-s v- ? ------------------ Qui avez-vous vu ? 0
Кога сте срели? Q-- -ve--v----r--c---r- ? Q-- a-------- r-------- ? Q-i a-e---o-s r-n-o-t-é ? ------------------------- Qui avez-vous rencontré ? 0
Кога сте препознали? Q-- -v---v--s -e-on-u-? Q-- a-------- r------ ? Q-i a-e---o-s r-c-n-u ? ----------------------- Qui avez-vous reconnu ? 0
Када сте устали? Qu--d-v--s-ê----vous levé ? Q---- v--- ê-------- l--- ? Q-a-d v-u- ê-e---o-s l-v- ? --------------------------- Quand vous êtes-vous levé ? 0
Када сте почели? Qu-n--a----vous--omm-ncé-? Q---- a-------- c------- ? Q-a-d a-e---o-s c-m-e-c- ? -------------------------- Quand avez-vous commencé ? 0
Када сте престали? Qua-d a-e-----s-arrê---? Q---- a-------- a----- ? Q-a-d a-e---o-s a-r-t- ? ------------------------ Quand avez-vous arrêté ? 0
Зашто сте се пробудили? P-u-q-o---ou---t-s-vou- ré-e--lé-? P------- v--- ê-------- r------- ? P-u-q-o- v-u- ê-e---o-s r-v-i-l- ? ---------------------------------- Pourquoi vous êtes-vous réveillé ? 0
Зашто сте постали учитељ? Po--quoi--tes--o----e-e-u ins--t-t-u--? P------- ê-------- d----- i---------- ? P-u-q-o- ê-e---o-s d-v-n- i-s-i-u-e-r ? --------------------------------------- Pourquoi êtes-vous devenu instituteur ? 0
Зашто сте узели такси? Po-rq-o---v------s-p-is un t--i-? P------- a-------- p--- u- t--- ? P-u-q-o- a-e---o-s p-i- u- t-x- ? --------------------------------- Pourquoi avez-vous pris un taxi ? 0
Одакле сте дошли? D’o---t-- v-u- -enu-? D--- ê--- v--- v--- ? D-o- ê-e- v-u- v-n- ? --------------------- D’où êtes vous venu ? 0
Где сте ишли? Où-ê-es-v--s-a-l--? O- ê-------- a--- ? O- ê-e---o-s a-l- ? ------------------- Où êtes-vous allé ? 0
Где сте били? O----ez-v--s ét--? O- a-------- é-- ? O- a-e---o-s é-é ? ------------------ Où avez-vous été ? 0
Коме си помогао / помогла? Qui-as-t- --d- ? Q-- a---- a--- ? Q-i a---u a-d- ? ---------------- Qui as-tu aidé ? 0
Коме си писао / писала? À -ui -s-tu écr---? À q-- a---- é---- ? À q-i a---u é-r-t ? ------------------- À qui as-tu écrit ? 0
Коме си одговорио / одговорила? À -u- a--tu r--on-- ? À q-- a---- r------ ? À q-i a---u r-p-n-u ? --------------------- À qui as-tu répondu ? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Двојезичност побољшава слух

Људи који говоре два језика боље чују. Они много прецизније разликују различите звуке. До овога је дошла једна америчка студија. Научници су тестирали неколико тинејџера. Један део испитаника растао је са два језика. Радило се о енглеском и шпанском језику. Други део испитаника говорио је само енглески. Млaдим људима је дато да слушају један одређени слог. Радило се о слогу “да”. Овај слог не припада ни шпанском ни енглеском језику. Испитаници су га слушали преко слушалица. Истовремено су им мождане активности мерене путем електрода. После овога су још једном морали да слушају тај исти слог. Овог пута био је праћен разним другим звуцима који су ометали његово слушање. У питању су били гласови који су изговарали несувисле реченице. Двојезичнo одрасли тинејџери су интензивно реаговали на слог. Њихов мозак показивао је огромну активност. Били су у стању да тачно идентификују слог и са сметњама и без њих. Монолингвалнима ово није успело. Њихов слух није био толико добар као слух двојезичних испитаника. Резултат је за истраживаче био право изненађење. До тада је владало мишљење да само музичари имају изузетно добар слух. Изгледа да и двојезичност такође изврсно тренира слух. Људи који говоре два језика непрестано су конфронтирани са различитим звуцима. Стога њихов мозак мора развити нове способности. Он учи како да разликује различите језичне стимулусе. Истраживачи се тренутно баве питањем на коjи начин страни језици утичуна мозак. Можда и слух може имати користи ако се други језик учи касније у животу...