Рјечник

sr Питати – прошлост 2   »   lv Jautājumi – pagātne 2

86 [осамдесет и шест]

Питати – прошлост 2

Питати – прошлост 2

86 [astoņdesmit seši]

Jautājumi – pagātne 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски летонски Игра Више
Коју кравату си носио / носила? Kādu -ak--s---i tu--ē-ā-i? K--- k--------- t- n------ K-d- k-k-a-a-t- t- n-s-j-? -------------------------- Kādu kaklasaiti tu nēsāji? 0
Који ауто си купио / купила? Kād--ma-īnu-t--nop---i? K--- m----- t- n------- K-d- m-š-n- t- n-p-r-i- ----------------------- Kādu mašīnu tu nopirki? 0
На које новине си претплаћен / претплаћена? Kād--a-īz- tu -b--ēji? K--- a---- t- a------- K-d- a-ī-i t- a-o-ē-i- ---------------------- Kādu avīzi tu abonēji? 0
Кога сте видели? K- Jū-----zējāt? K- J-- r-------- K- J-s r-d-ē-ā-? ---------------- Ko Jūs redzējāt? 0
Кога сте срели? Ko J-s sat-k-t? K- J-- s------- K- J-s s-t-k-t- --------------- Ko Jūs satikāt? 0
Кога сте препознали? K--J-- --p---nā-? K- J-- a--------- K- J-s a-p-z-n-t- ----------------- Ko Jūs atpazināt? 0
Када сте устали? Kad --s -ie-ē----e-? K-- J-- p----------- K-d J-s p-e-ē-ā-i-s- -------------------- Kad Jūs piecēlāties? 0
Када сте почели? K---J-s-sā-āt? K-- J-- s----- K-d J-s s-k-t- -------------- Kad Jūs sākāt? 0
Када сте престали? K-- -ūs---idzā-? K-- J-- b------- K-d J-s b-i-z-t- ---------------- Kad Jūs beidzāt? 0
Зашто сте се пробудили? K---c -ūs--a-o----e-? K---- J-- p---------- K-p-c J-s p-m-d-t-e-? --------------------- Kāpēc Jūs pamodāties? 0
Зашто сте постали учитељ? K-p-- J-s k----t --r skol-tāj-? K---- J-- k----- p-- s--------- K-p-c J-s k-u-ā- p-r s-o-o-ā-u- ------------------------------- Kāpēc Jūs kļuvāt par skolotāju? 0
Зашто сте узели такси? Kā-ē--J-- --ņē--t--a---m-tru? K---- J-- p------ t---------- K-p-c J-s p-ņ-m-t t-k-o-e-r-? ----------------------------- Kāpēc Jūs paņēmāt taksometru? 0
Одакле сте дошли? No k-----e--jūs---n-c--? N- k------- j-- a------- N- k-r-e-e- j-s a-n-c-t- ------------------------ No kurienes jūs atnācāt? 0
Где сте ишли? Uz k-r--n---ū------ā-āt? U- k------ j-- a-------- U- k-r-e-i j-s a-z-ā-ā-? ------------------------ Uz kurieni jūs aizgājāt? 0
Где сте били? K-r ----bij-t? K-- J-- b----- K-r J-s b-j-t- -------------- Kur Jūs bijāt? 0
Коме си помогао / помогла? K---t- pa-ī-zēji? K-- t- p--------- K-m t- p-l-d-ē-i- ----------------- Kam tu palīdzēji? 0
Коме си писао / писала? Ka- t---a-st-ji? K-- t- r-------- K-m t- r-k-t-j-? ---------------- Kam tu rakstīji? 0
Коме си одговорио / одговорила? Kam tu -tb--dēji? K-- t- a--------- K-m t- a-b-l-ē-i- ----------------- Kam tu atbildēji? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Двојезичност побољшава слух

Људи који говоре два језика боље чују. Они много прецизније разликују различите звуке. До овога је дошла једна америчка студија. Научници су тестирали неколико тинејџера. Један део испитаника растао је са два језика. Радило се о енглеском и шпанском језику. Други део испитаника говорио је само енглески. Млaдим људима је дато да слушају један одређени слог. Радило се о слогу “да”. Овај слог не припада ни шпанском ни енглеском језику. Испитаници су га слушали преко слушалица. Истовремено су им мождане активности мерене путем електрода. После овога су још једном морали да слушају тај исти слог. Овог пута био је праћен разним другим звуцима који су ометали његово слушање. У питању су били гласови који су изговарали несувисле реченице. Двојезичнo одрасли тинејџери су интензивно реаговали на слог. Њихов мозак показивао је огромну активност. Били су у стању да тачно идентификују слог и са сметњама и без њих. Монолингвалнима ово није успело. Њихов слух није био толико добар као слух двојезичних испитаника. Резултат је за истраживаче био право изненађење. До тада је владало мишљење да само музичари имају изузетно добар слух. Изгледа да и двојезичност такође изврсно тренира слух. Људи који говоре два језика непрестано су конфронтирани са различитим звуцима. Стога њихов мозак мора развити нове способности. Он учи како да разликује различите језичне стимулусе. Истраживачи се тренутно баве питањем на коjи начин страни језици утичуна мозак. Можда и слух може имати користи ако се други језик учи касније у животу...