Рјечник

sr Питати – прошлост 2   »   mr प्रश्न – भूतकाळ २

86 [осамдесет и шест]

Питати – прошлост 2

Питати – прошлост 2

८६ [शाऐंशी]

86 [Śā\'ainśī]

प्रश्न – भूतकाळ २

[praśna – bhūtakāḷa 2]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски марати Игра Више
Коју кравату си носио / носила? तू क---- ट-- ब-----? तू कोणता टाय बांधला? 0
t- k----- ṭ--- b-------? tū k----- ṭ--- b-------? tū kōṇatā ṭāya bāndhalā? t- k-ṇ-t- ṭ-y- b-n-h-l-? -----------------------?
Који ауто си купио / купила? तू क---- क-- ख---- क---? तू कोणती कार खरेदी केली? 0
T- k----- k--- k------ k---? Tū k----- k--- k------ k---? Tū kōṇatī kāra kharēdī kēlī? T- k-ṇ-t- k-r- k-a-ē-ī k-l-? ---------------------------?
На које новине си претплаћен / претплаћена? तू क------ व----------- व-------- झ----? तू कोणत्या वृत्तपत्राचा वर्गणीदार झालास? 0
T- k------ v-̥t--------- v---------- j------? Tū k------ v------------ v---------- j------? Tū kōṇatyā vr̥ttapatrācā vargaṇīdāra jhālāsa? T- k-ṇ-t-ā v-̥t-a-a-r-c- v-r-a-ī-ā-a j-ā-ā-a? -------------̥------------------------------?
Кога сте видели? आप- क----- ब-----? आपण कोणाला बघितले? 0
Ā---- k----- b--------? Āp--- k----- b--------? Āpaṇa kōṇālā baghitalē? Ā-a-a k-ṇ-l- b-g-i-a-ē? ----------------------?
Кога сте срели? आप- क----- भ-----? आपण कोणाला भेटलात? 0
Ā---- k----- b--------? Āp--- k----- b--------? Āpaṇa kōṇālā bhēṭalāta? Ā-a-a k-ṇ-l- b-ē-a-ā-a? ----------------------?
Кога сте препознали? आप- क----- ओ-----? आपण कोणाला ओळ्खले? 0
Ā---- k----- ō------? Āp--- k----- ō------? Āpaṇa kōṇālā ōḷkhalē? Ā-a-a k-ṇ-l- ō-k-a-ē? --------------------?
Када сте устали? आप- क-- उ----? आपण कधी उठलात? 0
Ā---- k---- u-------? Āp--- k---- u-------? Āpaṇa kadhī uṭhalāta? Ā-a-a k-d-ī u-h-l-t-? --------------------?
Када сте почели? आप- क-- स--- क---? आपण कधी सुरू केले? 0
Ā---- k---- s--- k---? Āp--- k---- s--- k---? Āpaṇa kadhī surū kēlē? Ā-a-a k-d-ī s-r- k-l-? ---------------------?
Када сте престали? आप- क-- स------? आपण कधी संपविले? 0
Ā---- k---- s--------? Āp--- k---- s--------? Āpaṇa kadhī sampavilē? Ā-a-a k-d-ī s-m-a-i-ē? ---------------------?
Зашто сте се пробудили? आप- क- उ----? आपण का उठलात? 0
Ā---- k- u-------? Āp--- k- u-------? Āpaṇa kā uṭhalāta? Ā-a-a k- u-h-l-t-? -----------------?
Зашто сте постали учитељ? आप- श----- क- झ----? आपण शिक्षक का झालात? 0
Ā---- ś------ k- j------? Āp--- ś------ k- j------? Āpaṇa śikṣaka kā jhālāta? Ā-a-a ś-k-a-a k- j-ā-ā-a? ------------------------?
Зашто сте узели такси? आप- ट----- क- घ----? आपण टॅक्सी का घेतली? 0
Ā---- ṭ---- k- g------? Āp--- ṭ---- k- g------? Āpaṇa ṭĕksī kā ghētalī? Ā-a-a ṭ-k-ī k- g-ē-a-ī? ----------------------?
Одакле сте дошли? आप- क---- आ---? आपण कुठून आलात? 0
Ā---- k------ ā----? Āp--- k------ ā----? Āpaṇa kuṭhūna ālāta? Ā-a-a k-ṭ-ū-a ā-ā-a? -------------------?
Где сте ишли? आप- क--- ग--- ह---? आपण कुठे गेला होता? 0
Ā---- k---- g--- h---? Āp--- k---- g--- h---? Āpaṇa kuṭhē gēlā hōtā? Ā-a-a k-ṭ-ē g-l- h-t-? ---------------------?
Где сте били? आप- क--- ह---? आपण कुठे होता? 0
Ā---- k---- h---? Āp--- k---- h---? Āpaṇa kuṭhē hōtā? Ā-a-a k-ṭ-ē h-t-? ----------------?
Коме си помогао / помогла? आप- क----- म-- क---? आपण कोणाला मदत केली? 0
Ā---- k----- m----- k---? Āp--- k----- m----- k---? Āpaṇa kōṇālā madata kēlī? Ā-a-a k-ṇ-l- m-d-t- k-l-? ------------------------?
Коме си писао / писала? आप- क----- ल-----? आपण कोणाला लिहिले? 0
Ā---- k----- l-----? Āp--- k----- l-----? Āpaṇa kōṇālā lihilē? Ā-a-a k-ṇ-l- l-h-l-? -------------------?
Коме си одговорио / одговорила? आप- क----- उ---- द---? आपण कोणाला उत्तर दिले? 0
Ā---- k----- u----- d---? Āp--- k----- u----- d---? Āpaṇa kōṇālā uttara dilē? Ā-a-a k-ṇ-l- u-t-r- d-l-? ------------------------?

Двојезичност побољшава слух

Људи који говоре два језика боље чују. Они много прецизније разликују различите звуке. До овога је дошла једна америчка студија. Научници су тестирали неколико тинејџера. Један део испитаника растао је са два језика. Радило се о енглеском и шпанском језику. Други део испитаника говорио је само енглески. Млaдим људима је дато да слушају један одређени слог. Радило се о слогу “да”. Овај слог не припада ни шпанском ни енглеском језику. Испитаници су га слушали преко слушалица. Истовремено су им мождане активности мерене путем електрода. После овога су још једном морали да слушају тај исти слог. Овог пута био је праћен разним другим звуцима који су ометали његово слушање. У питању су били гласови који су изговарали несувисле реченице. Двојезичнo одрасли тинејџери су интензивно реаговали на слог. Њихов мозак показивао је огромну активност. Били су у стању да тачно идентификују слог и са сметњама и без њих. Монолингвалнима ово није успело. Њихов слух није био толико добар као слух двојезичних испитаника. Резултат је за истраживаче био право изненађење. До тада је владало мишљење да само музичари имају изузетно добар слух. Изгледа да и двојезичност такође изврсно тренира слух. Људи који говоре два језика непрестано су конфронтирани са различитим звуцима. Стога њихов мозак мора развити нове способности. Он учи како да разликује различите језичне стимулусе. Истраживачи се тренутно баве питањем на коjи начин страни језици утичуна мозак. Можда и слух може имати користи ако се други језик учи касније у животу...