Рјечник

sr Питати – прошлост 2   »   nl Vragen – Verleden tijd 2

86 [осамдесет и шест]

Питати – прошлост 2

Питати – прошлост 2

86 [zesentachtig]

Vragen – Verleden tijd 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски холандски Игра Више
Коју кравату си носио / носила? We-ke-s--o--a--h-b je g--rage-? W---- s------- h-- j- g-------- W-l-e s-r-p-a- h-b j- g-d-a-e-? ------------------------------- Welke stropdas heb je gedragen? 0
Који ауто си купио / купила? W-----aut- heb -e g---ch-? W---- a--- h-- j- g------- W-l-e a-t- h-b j- g-k-c-t- -------------------------- Welke auto heb je gekocht? 0
На које новине си претплаћен / претплаћена? O--wel-- kra-t ben -e--e-b-----r-? O- w---- k---- b-- j- g----------- O- w-l-e k-a-t b-n j- g-a-o-n-e-d- ---------------------------------- Op welke krant ben je geabonneerd? 0
Кога сте видели? W-e-h---t u gez---? W-- h---- u g------ W-e h-e-t u g-z-e-? ------------------- Wie heeft u gezien? 0
Кога сте срели? W---he---------mo-t? W-- h---- u o------- W-e h-e-t u o-t-o-t- -------------------- Wie heeft u ontmoet? 0
Кога сте препознали? W-e-heef--u-------d? W-- h---- u h------- W-e h-e-t u h-r-e-d- -------------------- Wie heeft u herkend? 0
Када сте устали? Wa--e-r b-nt u--pge-t---? W------ b--- u o--------- W-n-e-r b-n- u o-g-s-a-n- ------------------------- Wanneer bent u opgestaan? 0
Када сте почели? W----e--be-- - -egonne-? W------ b--- u b-------- W-n-e-r b-n- u b-g-n-e-? ------------------------ Wanneer bent u begonnen? 0
Када сте престали? Wan---r -ent-u o-geh--den? W------ b--- u o---------- W-n-e-r b-n- u o-g-h-u-e-? -------------------------- Wanneer bent u opgehouden? 0
Зашто сте се пробудили? W--r-m-bent u wak-e- gew----n? W----- b--- u w----- g-------- W-a-o- b-n- u w-k-e- g-w-r-e-? ------------------------------ Waarom bent u wakker geworden? 0
Зашто сте постали учитељ? Wa--o- -----u---r-ar -ew-rd--? W----- b--- u l----- g-------- W-a-o- b-n- u l-r-a- g-w-r-e-? ------------------------------ Waarom bent u leraar geworden? 0
Зашто сте узели такси? W--rom --ef----ee- ---i -e-omen? W----- h---- u e-- t--- g------- W-a-o- h-e-t u e-n t-x- g-n-m-n- -------------------------------- Waarom heeft u een taxi genomen? 0
Одакле сте дошли? W------n--u v--d-an g-k---n? W--- b--- u v------ g------- W-a- b-n- u v-n-a-n g-k-m-n- ---------------------------- Waar bent u vandaan gekomen? 0
Где сте ишли? Wa-- be-t-- na---oe--e-a-n? W--- b--- u n------ g------ W-a- b-n- u n-a-t-e g-g-a-? --------------------------- Waar bent u naartoe gegaan? 0
Где сте били? W--- ben- --ge---s-? W--- b--- u g------- W-a- b-n- u g-w-e-t- -------------------- Waar bent u geweest? 0
Коме си помогао / помогла? Wi--h-b-je -----pen? W-- h-- j- g-------- W-e h-b j- g-h-l-e-? -------------------- Wie heb je geholpen? 0
Коме си писао / писала? W----eb-je --sch-ev-n? W-- h-- j- g---------- W-e h-b j- g-s-h-e-e-? ---------------------- Wie heb je geschreven? 0
Коме си одговорио / одговорила? Wi--heb je -----wo-rd? W-- h-- j- g---------- W-e h-b j- g-a-t-o-r-? ---------------------- Wie heb je geantwoord? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Двојезичност побољшава слух

Људи који говоре два језика боље чују. Они много прецизније разликују различите звуке. До овога је дошла једна америчка студија. Научници су тестирали неколико тинејџера. Један део испитаника растао је са два језика. Радило се о енглеском и шпанском језику. Други део испитаника говорио је само енглески. Млaдим људима је дато да слушају један одређени слог. Радило се о слогу “да”. Овај слог не припада ни шпанском ни енглеском језику. Испитаници су га слушали преко слушалица. Истовремено су им мождане активности мерене путем електрода. После овога су још једном морали да слушају тај исти слог. Овог пута био је праћен разним другим звуцима који су ометали његово слушање. У питању су били гласови који су изговарали несувисле реченице. Двојезичнo одрасли тинејџери су интензивно реаговали на слог. Њихов мозак показивао је огромну активност. Били су у стању да тачно идентификују слог и са сметњама и без њих. Монолингвалнима ово није успело. Њихов слух није био толико добар као слух двојезичних испитаника. Резултат је за истраживаче био право изненађење. До тада је владало мишљење да само музичари имају изузетно добар слух. Изгледа да и двојезичност такође изврсно тренира слух. Људи који говоре два језика непрестано су конфронтирани са различитим звуцима. Стога њихов мозак мора развити нове способности. Он учи како да разликује различите језичне стимулусе. Истраживачи се тренутно баве питањем на коjи начин страни језици утичуна мозак. Можда и слух може имати користи ако се други језик учи касније у животу...