Рјечник

sr Питати – прошлост 2   »   pt Perguntas – passado 2

86 [осамдесет и шест]

Питати – прошлост 2

Питати – прошлост 2

86 [oitenta e seis]

Perguntas – passado 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски португалски (PT) Игра Више
Коју кравату си носио / носила? Que -ra---- -------s---e? Q-- g------ é q-- u------ Q-e g-a-a-a é q-e u-a-t-? ------------------------- Que gravata é que usaste? 0
Који ауто си купио / купила? Q-e -a-ro --q-- c-m---s-e? Q-- c---- é q-- c--------- Q-e c-r-o é q-e c-m-r-s-e- -------------------------- Que carro é que compraste? 0
На које новине си претплаћен / претплаћена? Q-e------l --qu- a-sin-s--? Q-- j----- é q-- a--------- Q-e j-r-a- é q-e a-s-n-s-e- --------------------------- Que jornal é que assinaste? 0
Кога сте видели? Q--m-- q-- -ocê--i-? Q--- é q-- v--- v--- Q-e- é q-e v-c- v-u- -------------------- Quem é que você viu? 0
Кога сте срели? Qu-m - --- v--ê en-ont--u? Q--- é q-- v--- e--------- Q-e- é q-e v-c- e-c-n-r-u- -------------------------- Quem é que você encontrou? 0
Кога сте препознали? Qu---é-qu--você-r-c--h---u? Q--- é q-- v--- r---------- Q-e- é q-e v-c- r-c-n-e-e-? --------------------------- Quem é que você reconheceu? 0
Када сте устали? Qu---o-é---- v-c-------va-t-u? Q----- é q-- v--- s- l-------- Q-a-d- é q-e v-c- s- l-v-n-o-? ------------------------------ Quando é que você se levantou? 0
Када сте почели? Qua--- é que voc- -o-eç-u? Q----- é q-- v--- c------- Q-a-d- é q-e v-c- c-m-ç-u- -------------------------- Quando é que você começou? 0
Када сте престали? Quando-é -u- -o-ê------no-? Q----- é q-- v--- t-------- Q-a-d- é q-e v-c- t-r-i-o-? --------------------------- Quando é que você terminou? 0
Зашто сте се пробудили? P-rq-e é-------cê-----do-? P----- é q-- v--- a------- P-r-u- é q-e v-c- a-o-d-u- -------------------------- Porque é que você acordou? 0
Зашто сте постали учитељ? P-r--- - qu- vo-ê-qu-s-ser----f-ss-r? P----- é q-- v--- q--- s-- p--------- P-r-u- é q-e v-c- q-i- s-r p-o-e-s-r- ------------------------------------- Porque é que você quis ser professor? 0
Зашто сте узели такси? P---ue é q---você---a--ou -m---x-? P----- é q-- v--- a------ u- t---- P-r-u- é q-e v-c- a-a-h-u u- t-x-? ---------------------------------- Porque é que você apanhou um táxi? 0
Одакле сте дошли? D- on-e - ----voc- ----? D- o--- é q-- v--- v---- D- o-d- é q-e v-c- v-i-? ------------------------ De onde é que você veio? 0
Где сте ишли? P----ond--- que----- fo-? P--- o--- é q-- v--- f--- P-r- o-d- é q-e v-c- f-i- ------------------------- Para onde é que você foi? 0
Где сте били? On---é que-v--- e-t-v-? O--- é q-- v--- e------ O-d- é q-e v-c- e-t-v-? ----------------------- Onde é que você esteve? 0
Коме си помогао / помогла? Q-e- é q-e--j-das--? Q--- é q-- a-------- Q-e- é q-e a-u-a-t-? -------------------- Quem é que ajudaste? 0
Коме си писао / писала? A-qu---é--u- ---r--es--? A q--- é q-- e---------- A q-e- é q-e e-c-e-e-t-? ------------------------ A quem é que escreveste? 0
Коме си одговорио / одговорила? A-que- é---e-r-sp--d-s--? A q--- é q-- r----------- A q-e- é q-e r-s-o-d-s-e- ------------------------- A quem é que respondeste? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Двојезичност побољшава слух

Људи који говоре два језика боље чују. Они много прецизније разликују различите звуке. До овога је дошла једна америчка студија. Научници су тестирали неколико тинејџера. Један део испитаника растао је са два језика. Радило се о енглеском и шпанском језику. Други део испитаника говорио је само енглески. Млaдим људима је дато да слушају један одређени слог. Радило се о слогу “да”. Овај слог не припада ни шпанском ни енглеском језику. Испитаници су га слушали преко слушалица. Истовремено су им мождане активности мерене путем електрода. После овога су још једном морали да слушају тај исти слог. Овог пута био је праћен разним другим звуцима који су ометали његово слушање. У питању су били гласови који су изговарали несувисле реченице. Двојезичнo одрасли тинејџери су интензивно реаговали на слог. Њихов мозак показивао је огромну активност. Били су у стању да тачно идентификују слог и са сметњама и без њих. Монолингвалнима ово није успело. Њихов слух није био толико добар као слух двојезичних испитаника. Резултат је за истраживаче био право изненађење. До тада је владало мишљење да само музичари имају изузетно добар слух. Изгледа да и двојезичност такође изврсно тренира слух. Људи који говоре два језика непрестано су конфронтирани са различитим звуцима. Стога њихов мозак мора развити нове способности. Он учи како да разликује различите језичне стимулусе. Истраживачи се тренутно баве питањем на коjи начин страни језици утичуна мозак. Можда и слух може имати користи ако се други језик учи касније у животу...