Рјечник

sr Питати – прошлост 2   »   ru Спрашивать – прошедшая форма 2

86 [осамдесет и шест]

Питати – прошлост 2

Питати – прошлост 2

86 [восемьдесят шесть]

86 [vosemʹdesyat shestʹ]

Спрашивать – прошедшая форма 2

Sprashivatʹ – proshedshaya forma 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски руски Игра Више
Коју кравату си носио / носила? К--ой ---с-у--т---о-и-? К____ г______ т_ н_____ К-к-й г-л-т-к т- н-с-л- ----------------------- Какой галстук ты носил? 0
Kak-y g--s-u---- n---l? K____ g______ t_ n_____ K-k-y g-l-t-k t- n-s-l- ----------------------- Kakoy galstuk ty nosil?
Који ауто си купио / купила? К-к---м-ш--у--ы ку--л? К____ м_____ т_ к_____ К-к-ю м-ш-н- т- к-п-л- ---------------------- Какую машину ты купил? 0
K-k----ma---n-----k-pil? K_____ m______ t_ k_____ K-k-y- m-s-i-u t- k-p-l- ------------------------ Kakuyu mashinu ty kupil?
На које новине си претплаћен / претплаћена? Н- к--у--г--ет--т---од-и-а-с-? Н_ к____ г_____ т_ п__________ Н- к-к-ю г-з-т- т- п-д-и-а-с-? ------------------------------ На какую газету ты подписался? 0
Na k-kuyu-ga---- -y p--p----s-a? N_ k_____ g_____ t_ p___________ N- k-k-y- g-z-t- t- p-d-i-a-s-a- -------------------------------- Na kakuyu gazetu ty podpisalsya?
Кога сте видели? К-го -ы--ид--и? К___ В_ в______ К-г- В- в-д-л-? --------------- Кого Вы видели? 0
Ko-o-Vy-v-de--? K___ V_ v______ K-g- V- v-d-l-? --------------- Kogo Vy videli?
Кога сте срели? С---м ---в-т-----и-ь? С к__ В_ в___________ С к-м В- в-т-е-и-и-ь- --------------------- С кем Вы встретились? 0
S k-m Vy-v-t-e-il---? S k__ V_ v___________ S k-m V- v-t-e-i-i-ʹ- --------------------- S kem Vy vstretilisʹ?
Кога сте препознали? К----В--у-н-л-? К___ В_ у______ К-г- В- у-н-л-? --------------- Кого Вы узнали? 0
Ko----y----a-i? K___ V_ u______ K-g- V- u-n-l-? --------------- Kogo Vy uznali?
Када сте устали? К---а В----та--? К____ В_ в______ К-г-а В- в-т-л-? ---------------- Когда Вы встали? 0
Ko-da--y vst-l-? K____ V_ v______ K-g-a V- v-t-l-? ---------------- Kogda Vy vstali?
Када сте почели? К-г---В- -а----? К____ В_ н______ К-г-а В- н-ч-л-? ---------------- Когда Вы начали? 0
K-g-a--- ---h--i? K____ V_ n_______ K-g-a V- n-c-a-i- ----------------- Kogda Vy nachali?
Када сте престали? К-гд--Вы -а--нч-л-? К____ В_ з_________ К-г-а В- з-к-н-и-и- ------------------- Когда Вы закончили? 0
K-gd---y-----n---l-? K____ V_ z__________ K-g-a V- z-k-n-h-l-? -------------------- Kogda Vy zakonchili?
Зашто сте се пробудили? Почему--- п-осну---ь? П_____ В_ п__________ П-ч-м- В- п-о-н-л-с-? --------------------- Почему Вы проснулись? 0
Poc--m--Vy--r-snu---ʹ? P______ V_ p__________ P-c-e-u V- p-o-n-l-s-? ---------------------- Pochemu Vy prosnulisʹ?
Зашто сте постали учитељ? П-че-у------али -ч----е-? П_____ В_ с____ у________ П-ч-м- В- с-а-и у-и-е-е-? ------------------------- Почему Вы стали учителем? 0
Po----u -y--tal- uc-it--e-? P______ V_ s____ u_________ P-c-e-u V- s-a-i u-h-t-l-m- --------------------------- Pochemu Vy stali uchitelem?
Зашто сте узели такси? Поч--у ---в-я-и-т---и? П_____ В_ в____ т_____ П-ч-м- В- в-я-и т-к-и- ---------------------- Почему Вы взяли такси? 0
P-chemu -- --yali -a-si? P______ V_ v_____ t_____ P-c-e-u V- v-y-l- t-k-i- ------------------------ Pochemu Vy vzyali taksi?
Одакле сте дошли? Отку-а--ы пр--ли? О_____ В_ п______ О-к-д- В- п-и-л-? ----------------- Откуда Вы пришли? 0
O---da -y-----h-i? O_____ V_ p_______ O-k-d- V- p-i-h-i- ------------------ Otkuda Vy prishli?
Где сте ишли? Куд- -- п-ш--? К___ В_ п_____ К-д- В- п-ш-и- -------------- Куда Вы пошли? 0
K--a -- p-sh--? K___ V_ p______ K-d- V- p-s-l-? --------------- Kuda Vy poshli?
Где сте били? Где -ы-б---? Г__ В_ б____ Г-е В- б-л-? ------------ Где Вы были? 0
G-e-V---y-i? G__ V_ b____ G-e V- b-l-? ------------ Gde Vy byli?
Коме си помогао / помогла? Ко----- по---? К___ т_ п_____ К-м- т- п-м-г- -------------- Кому ты помог? 0
Komu-ty--omo-? K___ t_ p_____ K-m- t- p-m-g- -------------- Komu ty pomog?
Коме си писао / писала? К-му-т--на-иса-? К___ т_ н_______ К-м- т- н-п-с-л- ---------------- Кому ты написал? 0
Ko-u-----a-isa-? K___ t_ n_______ K-m- t- n-p-s-l- ---------------- Komu ty napisal?
Коме си одговорио / одговорила? Ком- ----т-етил? К___ т_ о_______ К-м- т- о-в-т-л- ---------------- Кому ты ответил? 0
K--- -y o--e-il? K___ t_ o_______ K-m- t- o-v-t-l- ---------------- Komu ty otvetil?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + руски (1-100) МП3 руски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Двојезичност побољшава слух

Људи који говоре два језика боље чују. Они много прецизније разликују различите звуке. До овога је дошла једна америчка студија. Научници су тестирали неколико тинејџера. Један део испитаника растао је са два језика. Радило се о енглеском и шпанском језику. Други део испитаника говорио је само енглески. Млaдим људима је дато да слушају један одређени слог. Радило се о слогу “да”. Овај слог не припада ни шпанском ни енглеском језику. Испитаници су га слушали преко слушалица. Истовремено су им мождане активности мерене путем електрода. После овога су још једном морали да слушају тај исти слог. Овог пута био је праћен разним другим звуцима који су ометали његово слушање. У питању су били гласови који су изговарали несувисле реченице. Двојезичнo одрасли тинејџери су интензивно реаговали на слог. Њихов мозак показивао је огромну активност. Били су у стању да тачно идентификују слог и са сметњама и без њих. Монолингвалнима ово није успело. Њихов слух није био толико добар као слух двојезичних испитаника. Резултат је за истраживаче био право изненађење. До тада је владало мишљење да само музичари имају изузетно добар слух. Изгледа да и двојезичност такође изврсно тренира слух. Људи који говоре два језика непрестано су конфронтирани са различитим звуцима. Стога њихов мозак мора развити нове способности. Он учи како да разликује различите језичне стимулусе. Истраживачи се тренутно баве питањем на коjи начин страни језици утичуна мозак. Можда и слух може имати користи ако се други језик учи касније у животу...