Рјечник

sr Питати – прошлост 2   »   te ప్రశ్నలు-భూత కాలం 2

86 [осамдесет и шест]

Питати – прошлост 2

Питати – прошлост 2

86 [ఎనభై ఆరు]

86 [Enabhai āru]

ప్రశ్నలు-భూత కాలం 2

[Praśnalu-bhūta kālaṁ 2]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски телугу Игра Више
Коју кравату си носио / носила? మీర- ---ై -ట-----న్న-రు? మ--- ఏ ట- క------------- మ-ర- ఏ ట- క-్-ు-ు-్-ా-ు- ------------------------ మీరు ఏ టై కట్టుకున్నారు? 0
Mīru ē-ṭa- ka---k--nā--? M--- ē ṭ-- k------------ M-r- ē ṭ-i k-ṭ-u-u-n-r-? ------------------------ Mīru ē ṭai kaṭṭukunnāru?
Који ауто си купио / купила? మ--ు-----రు కొన్నా--? మ--- ఏ క--- క-------- మ-ర- ఏ క-ర- క-న-న-ర-? --------------------- మీరు ఏ కారు కొన్నారు? 0
Mīru ē --ru -o---r-? M--- ē k--- k------- M-r- ē k-r- k-n-ā-u- -------------------- Mīru ē kāru konnāru?
На које новине си претплаћен / претплаћена? మ--- ఏ -మ----పత్ర- -ీసు--న-----? మ--- ఏ స---------- త------------ మ-ర- ఏ స-ా-ా-ప-్-ం త-స-క-న-న-ర-? -------------------------------- మీరు ఏ సమాచారపత్రం తీసుకున్నారు? 0
M-r--ē----ā-ā-ap--raṁ t-su-unnāru? M--- ē s------------- t----------- M-r- ē s-m-c-r-p-t-a- t-s-k-n-ā-u- ---------------------------------- Mīru ē samācārapatraṁ tīsukunnāru?
Кога сте видели? మ-ర- -వ-ి-ి-చూ---ు? మ--- ఎ----- చ------ మ-ర- ఎ-ర-న- చ-స-ర-? ------------------- మీరు ఎవరిని చూసారు? 0
M--u e-ar-n--cū----? M--- e------ c------ M-r- e-a-i-i c-s-r-? -------------------- Mīru evarini cūsāru?
Кога сте срели? మీ-ు ఎవ-ిన- --ిసా-ు? మ--- ఎ----- క------- మ-ర- ఎ-ర-న- క-ి-ా-ు- -------------------- మీరు ఎవరిని కలిసారు? 0
M-r--evar-ni-ka-i-ā--? M--- e------ k-------- M-r- e-a-i-i k-l-s-r-? ---------------------- Mīru evarini kalisāru?
Кога сте препознали? మ-రు ఎ-ర-ని గుర్త----ట---? మ--- ఎ----- గ------------- మ-ర- ఎ-ర-న- గ-ర-త-ప-్-ా-ు- -------------------------- మీరు ఎవరిని గుర్తుపట్టారు? 0
M-r- ev-ri-i --r--pa-ṭ-r-? M--- e------ g------------ M-r- e-a-i-i g-r-u-a-ṭ-r-? -------------------------- Mīru evarini gurtupaṭṭāru?
Када сте устали? మీ-ు-ఎ---ుడ- లే-ా--? మ--- ఎ------ ల------ మ-ర- ఎ-్-ు-ు ల-చ-ర-? -------------------- మీరు ఎప్పుడు లేచారు? 0
Mīru-epp-ḍu---c-ru? M--- e----- l------ M-r- e-p-ḍ- l-c-r-? ------------------- Mīru eppuḍu lēcāru?
Када сте почели? మీ-- ---ప-డు -యలుద--ార-? మ--- ఎ------ బ---------- మ-ర- ఎ-్-ు-ు బ-ల-ద-ర-ర-? ------------------------ మీరు ఎప్పుడు బయలుదేరారు? 0
M-ru---p-ḍu b-y-l--ērāru? M--- e----- b------------ M-r- e-p-ḍ- b-y-l-d-r-r-? ------------------------- Mīru eppuḍu bayaludērāru?
Када сте престали? మ--ు ఎ-్---- మ-గి-చ-ర-? మ--- ఎ------ మ--------- మ-ర- ఎ-్-ు-ు మ-గ-ం-ా-ు- ----------------------- మీరు ఎప్పుడు ముగించారు? 0
M-r--epp--- m-gin̄----? M--- e----- m---------- M-r- e-p-ḍ- m-g-n-c-r-? ----------------------- Mīru eppuḍu mugin̄cāru?
Зашто сте се пробудили? మీ-ు ఎప్-ు-ు---చ--ు? మ--- ఎ------ ల------ మ-ర- ఎ-్-ు-ు ల-చ-ర-? -------------------- మీరు ఎప్పుడు లేచారు? 0
M-----pp----l-cā-u? M--- e----- l------ M-r- e-p-ḍ- l-c-r-? ------------------- Mīru eppuḍu lēcāru?
Зашто сте постали учитељ? మీరు-ఎ--ప--ు --్--పక--ు-/-అధ్యాపక-రాల- అ-్--రు? మ--- ఎ------ అ--------- / అ----------- అ------- మ-ర- ఎ-్-ు-ు అ-్-ా-క-డ- / అ-్-ా-క-ర-ల- అ-్-ా-ు- ----------------------------------------------- మీరు ఎప్పుడు అధ్యాపకుడు / అధ్యాపకురాలు అయ్యారు? 0
Mī-- ep---u--d------uḍu- ----ā---ur----a-y-r-? M--- e----- a----------- a------------ a------ M-r- e-p-ḍ- a-h-ā-a-u-u- a-h-ā-a-u-ā-u a-y-r-? ---------------------------------------------- Mīru eppuḍu adhyāpakuḍu/ adhyāpakurālu ayyāru?
Зашто сте узели такси? మ-రు-ఎ-్-ు-ు --క-సీ-------న్-ార-? మ--- ఎ------ ట----- త------------ మ-ర- ఎ-్-ు-ు ట-క-స- త-స-క-న-న-ర-? --------------------------------- మీరు ఎప్పుడు టాక్సీ తీసుకున్నారు? 0
M--- epp-ḍ--ṭ---ī tīs--un-ā--? M--- e----- ṭ---- t----------- M-r- e-p-ḍ- ṭ-k-ī t-s-k-n-ā-u- ------------------------------ Mīru eppuḍu ṭāksī tīsukunnāru?
Одакле сте дошли? మ--ు--క-క--న-ండ- వచ-చారు? మ--- ఎ---- న---- వ------- మ-ర- ఎ-్-డ న-ం-ి వ-్-ా-ు- ------------------------- మీరు ఎక్కడ నుండి వచ్చారు? 0
Mīr---kk-ḍ----ṇḍi v-c-ā-u? M--- e----- n---- v------- M-r- e-k-ḍ- n-ṇ-i v-c-ā-u- -------------------------- Mīru ekkaḍa nuṇḍi vaccāru?
Где сте ишли? మీరు ఎ--కడికి -ెళ--ా--? మ--- ఎ------- వ-------- మ-ర- ఎ-్-డ-క- వ-ళ-ళ-ర-? ----------------------- మీరు ఎక్కడికి వెళ్ళారు? 0
M-r- ---aḍ-----eḷ-āru? M--- e------- v------- M-r- e-k-ḍ-k- v-ḷ-ā-u- ---------------------- Mīru ekkaḍiki veḷḷāru?
Где сте били? మ-ర-----కడ ఉ-్--రు? మ--- ఎ---- ఉ------- మ-ర- ఎ-్-డ ఉ-్-ా-ు- ------------------- మీరు ఎక్కడ ఉన్నారు? 0
Mīru---k-ḍ- u--ā--? M--- e----- u------ M-r- e-k-ḍ- u-n-r-? ------------------- Mīru ekkaḍa unnāru?
Коме си помогао / помогла? మ-రు --రి-- సహాయ- -ేస---? మ--- ఎ----- స---- చ------ మ-ర- ఎ-ర-క- స-ా-ం చ-స-ర-? ------------------------- మీరు ఎవరికి సహాయం చేసారు? 0
Mīru-evar----s-h-y-- --sār-? M--- e------ s------ c------ M-r- e-a-i-i s-h-y-ṁ c-s-r-? ---------------------------- Mīru evariki sahāyaṁ cēsāru?
Коме си писао / писала? మీ---ఎవ---ి-ఉ-్-ర---్--సా-ు? మ--- ఎ----- ఉ----- వ-------- మ-ర- ఎ-ర-క- ఉ-్-ర- వ-ర-స-ర-? ---------------------------- మీరు ఎవరికి ఉత్తరం వ్రాసారు? 0
M--u -vari-- utt-raṁ-----āru? M--- e------ u------ v------- M-r- e-a-i-i u-t-r-ṁ v-ā-ā-u- ----------------------------- Mīru evariki uttaraṁ vrāsāru?
Коме си одговорио / одговорила? మీ-- ఎవ---- జవ--ు-వ--ా-ారు? మ--- ఎ----- జ---- వ-------- మ-ర- ఎ-ర-క- జ-ా-ు వ-ర-స-ర-? --------------------------- మీరు ఎవరికి జవాబు వ్రాసారు? 0
M--- e-ari-i--a---- vrā-ā--? M--- e------ j----- v------- M-r- e-a-i-i j-v-b- v-ā-ā-u- ---------------------------- Mīru evariki javābu vrāsāru?

Двојезичност побољшава слух

Људи који говоре два језика боље чују. Они много прецизније разликују различите звуке. До овога је дошла једна америчка студија. Научници су тестирали неколико тинејџера. Један део испитаника растао је са два језика. Радило се о енглеском и шпанском језику. Други део испитаника говорио је само енглески. Млaдим људима је дато да слушају један одређени слог. Радило се о слогу “да”. Овај слог не припада ни шпанском ни енглеском језику. Испитаници су га слушали преко слушалица. Истовремено су им мождане активности мерене путем електрода. После овога су још једном морали да слушају тај исти слог. Овог пута био је праћен разним другим звуцима који су ометали његово слушање. У питању су били гласови који су изговарали несувисле реченице. Двојезичнo одрасли тинејџери су интензивно реаговали на слог. Њихов мозак показивао је огромну активност. Били су у стању да тачно идентификују слог и са сметњама и без њих. Монолингвалнима ово није успело. Њихов слух није био толико добар као слух двојезичних испитаника. Резултат је за истраживаче био право изненађење. До тада је владало мишљење да само музичари имају изузетно добар слух. Изгледа да и двојезичност такође изврсно тренира слух. Људи који говоре два језика непрестано су конфронтирани са различитим звуцима. Стога њихов мозак мора развити нове способности. Он учи како да разликује различите језичне стимулусе. Истраживачи се тренутно баве питањем на коjи начин страни језици утичуна мозак. Можда и слух може имати користи ако се други језик учи касније у животу...