Рјечник

sr Питати – прошлост 2   »   th คำถาม – อดีตกาล 2

86 [осамдесет и шест]

Питати – прошлост 2

Питати – прошлост 2

86 [แปดสิบหก]

bhæ̀t-sìp-hòk

คำถาม – อดีตกาล 2

[kam-tǎm-à-dèet-gan]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски тајски Игра Више
Коју кравату си носио / носила? คุ--------------------? คุณได้ผูกเน็คไทเส้นไหน? 0
k----d-̂i-p-̀o--n-́k-t---s-̂n-n-̌i ko-------------------------------i koon-dâi-pòok-nék-tai-sên-nǎi k-o--d-̂i-p-̀o--n-́k-t-i-s-̂n-n-̌i -------̂----̀-----́--------̂----̌-
Који ауто си купио / купила? คุ----------------? คุณได้ซื้อรถคันไหน? 0
k----d-̂i-s-́u-r-́t-k---n-̌i ko-------------------------i koon-dâi-séu-rót-kan-nǎi k-o--d-̂i-s-́u-r-́t-k-n-n-̌i -------̂----́----́--------̌-
На које новине си претплаћен / претплаћена? คุ--------------------------? คุณได้รับหนังสือพิมพ์ฉบับไหน? 0
k----d-̂i-r-́p-n-̌n--s-̌u-p---c--̀-b-̀p-n-̌i ko-----------------------------------------i koon-dâi-ráp-nǎng-sěu-pim-chà-bàp-nǎi k-o--d-̂i-r-́p-n-̌n--s-̌u-p-m-c-à-b-̀p-n-̌i -------̂----́----̌-----̌---------̀---̀----̌-
Кога сте видели? คุ-----------? คุณได้เห็นใคร? 0
k----d-̂i-h-̌n-k--- ko----------------i koon-dâi-hěn-krai k-o--d-̂i-h-̌n-k-a- -------̂----̌------
Кога сте срели? คุ---------? คุณได้พบใคร? 0
k----d-̂i-p-́p-k--- ko----------------i koon-dâi-póp-krai k-o--d-̂i-p-́p-k-a- -------̂----́------
Кога сте препознали? คุ----------------------? คุณได้ทำความรู้จักกับใคร? 0
k----d-̂i-t---k----r-́o-j-̀k-g-̀p-k--- ko-----------------------------------i koon-dâi-tam-kwam-róo-jàk-gàp-krai k-o--d-̂i-t-m-k-a--r-́o-j-̀k-g-̀p-k-a- -------̂-------------́----̀----̀------
Када сте устали? คุ--------------? คุณตื่นนอนกี่โมง? 0
k----d--̀u--n----g-̀e-m--- ko-----------------------g koon-dhèun-nawn-gèe-mong k-o--d-èu--n-w--g-̀e-m-n- --------̀----------̀------
Када сте почели? คุ--------------------? คุณเริ่มตั้งแต่เมื่อไร? 0
k----r-̂r̶m-d--̂n--d--̀-m-̂u--r-- ko------------------------------i koon-rêr̶m-dhâng-dhæ̀-mêua-rai k-o--r-̂r̶m-d-ân--d-æ̀-m-̂u--r-i -------̂-̶-----̂------̀---̂------
Када сте престали? คุ--------------------? คุณเสร็จตั้งแต่เมื่อไร? 0
k----s-̀-r-̀t-d--̂n--d--̀-m-̂u--r-- ko--------------------------------i koon-sà-rèt-dhâng-dhæ̀-mêua-rai k-o--s-̀-r-̀t-d-ân--d-æ̀-m-̂u--r-i -------̀---̀-----̂------̀---̂------
Зашто сте се пробудили? ทำ---------------? ทำไมคุณถึงตื่นนอน? 0
t---m---k----t-̌u---d--̀u--n--- ta----------------------------n tam-mai-koon-těung-dhèun-nawn t-m-m-i-k-o--t-̌u-g-d-èu--n-w- ---------------̌-------̀-------
Зашто сте постали учитељ? ทำ---------------? ทำไมคุณถึงเป็นครู? 0
t---m---k----t-̌u---b----k--- ta--------------------------o tam-mai-koon-těung-bhen-kroo t-m-m-i-k-o--t-̌u-g-b-e--k-o- ---------------̌-------------
Зашто сте узели такси? ทำ---------------------? ทำไมคุณถึงนั่งรถแท็กซี่? 0
t---m---k----t-̌u---n-̂n--r-́t-t-́k-s-̂e ta-------------------------------------e tam-mai-koon-těung-nâng-rót-tǽk-sêe t-m-m-i-k-o--t-̌u-g-n-̂n--r-́t-t-́k-s-̂e ---------------̌------̂-----́----́----̂-
Одакле сте дошли? คุ------------? คุณมาจากที่ไหน? 0
k----m--j-̀k-t-̂e-n-̌i ko-------------------i koon-ma-jàk-têe-nǎi k-o--m--j-̀k-t-̂e-n-̌i ----------̀----̂----̌-
Где сте ишли? คุ--------? คุณไปไหนมา? 0
k----b----n-̌i-m- ko--------------a koon-bhai-nǎi-ma k-o--b-a--n-̌i-m- ------------̌----
Где сте били? คุ---------------? คุณไปอยู่ที่ไหนมา? 0
k----b----à-y-̂o-t-̂e-n-̌i-m- ko---------------------------a koon-bhai-à-yôo-têe-nǎi-ma k-o--b-a--à-y-̂o-t-̂e-n-̌i-m- -----------̀---̂----̂----̌----
Коме си помогао / помогла? คุ------------? คุณไปช่วยใครมา? 0
k----b----c--̂a--k----m- ko---------------------a koon-bhai-chûay-krai-ma k-o--b-a--c-ûa--k-a--m- -------------̂----------
Коме си писао / писала? คุ-----------------? คุณได้้้เขียนถึงใคร? 0
k-- k--- t---- k--- ku- k--- t---- k--i kun kĭan tĕung krai k-n k-a- t-u-g k-a- -------------------
Коме си одговорио / одговорила? คุ----------? คุณได้ตอบใคร? 0
k----d-̂i-d--̀w--k--- ko------------------i koon-dâi-dhàwp-krai k-o--d-̂i-d-àw--k-a- -------̂-----̀-------

Двојезичност побољшава слух

Људи који говоре два језика боље чују. Они много прецизније разликују различите звуке. До овога је дошла једна америчка студија. Научници су тестирали неколико тинејџера. Један део испитаника растао је са два језика. Радило се о енглеском и шпанском језику. Други део испитаника говорио је само енглески. Млaдим људима је дато да слушају један одређени слог. Радило се о слогу “да”. Овај слог не припада ни шпанском ни енглеском језику. Испитаници су га слушали преко слушалица. Истовремено су им мождане активности мерене путем електрода. После овога су још једном морали да слушају тај исти слог. Овог пута био је праћен разним другим звуцима који су ометали његово слушање. У питању су били гласови који су изговарали несувисле реченице. Двојезичнo одрасли тинејџери су интензивно реаговали на слог. Њихов мозак показивао је огромну активност. Били су у стању да тачно идентификују слог и са сметњама и без њих. Монолингвалнима ово није успело. Њихов слух није био толико добар као слух двојезичних испитаника. Резултат је за истраживаче био право изненађење. До тада је владало мишљење да само музичари имају изузетно добар слух. Изгледа да и двојезичност такође изврсно тренира слух. Људи који говоре два језика непрестано су конфронтирани са различитим звуцима. Стога њихов мозак мора развити нове способности. Он учи како да разликује различите језичне стимулусе. Истраживачи се тренутно баве питањем на коjи начин страни језици утичуна мозак. Можда и слух може имати користи ако се други језик учи касније у животу...