Рјечник

sr Питати – прошлост 2   »   ti ሕቶታት - ሕሉፍ 2

86 [осамдесет и шест]

Питати – прошлост 2

Питати – прошлост 2

86 [ሰማንያንሽዱሽተን]

86 [semaniyanishidushiteni]

ሕቶታት - ሕሉፍ 2

[ḥitotati - ḥilufi 2]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски тигриња Игра Више
Коју кравату си носио / носила? ኣ------ቫታ--- ተ-ዲን----ካ? ኣ--- ክ--- ኢ- ተ---- ኔ--- ኣ-ና- ክ-ቫ- ኢ- ተ-ዲ-ካ ኔ-ካ- ----------------------- ኣየናይ ክራቫታ ኢኻ ተኸዲንካ ኔርካ? 0
ay-nay--ki-av--- --̱---e-̱edīni-a---rika? a------ k------- ī--- t---------- n------ a-e-a-i k-r-v-t- ī-̱- t-h-e-ī-i-a n-r-k-? ----------------------------------------- ayenayi kiravata īẖa teẖedīnika nērika?
Који ауто си купио / купила? ኣየ-ይቲ --ና ኢኻ--ዚ-ካ? ኣ---- መ-- ኢ- ገ---- ኣ-ነ-ቲ መ-ና ኢ- ገ-እ-? ------------------ ኣየነይቲ መኪና ኢኻ ገዚእካ? 0
ay-ney-tī--ek--a ī-̱a--e--’ika? a-------- m----- ī--- g-------- a-e-e-i-ī m-k-n- ī-̱- g-z-’-k-? ------------------------------- ayeneyitī mekīna īẖa gezī’ika?
На које новине си претплаћен / претплаћена? ኣ-ና- ጋዜ---- ጠሊ---ኔርካ? ኣ--- ጋ-- ኢ- ጠ--- ኔ--- ኣ-ና- ጋ-ጣ ኢ- ጠ-ብ- ኔ-ካ- --------------------- ኣየናይ ጋዜጣ ኢኻ ጠሊብካ ኔርካ? 0
a-en--i-g---t-a--h-- t’el-bik- -ēri-a? a------ g------ ī--- t-------- n------ a-e-a-i g-z-t-a ī-̱- t-e-ī-i-a n-r-k-? -------------------------------------- ayenayi gazēt’a īẖa t’elībika nērika?
Кога сте видели? ንመ- ኢኹም ሪኢኹ-? ን-- ኢ-- ሪ---- ን-ን ኢ-ም ሪ-ኹ-? ------------- ንመን ኢኹም ሪኢኹም? 0
ni---i īh-um- r--īh-um-? n----- ī----- r--------- n-m-n- ī-̱-m- r-’-h-u-i- ------------------------ nimeni īẖumi rī’īẖumi?
Кога сте срели? ንመ--ኢ-ም--ኺብ-ም? ን-- ኢ-- ረ----- ን-ን ኢ-ም ረ-ብ-ም- -------------- ንመን ኢኹም ረኺብኩም? 0
nime-- ī------re---b-k--i? n----- ī----- r----------- n-m-n- ī-̱-m- r-h-ī-i-u-i- -------------------------- nimeni īẖumi reẖībikumi?
Кога сте препознали? መ--ኢ---ኣ-ሊ--? መ- ኢ-- ኣ----- መ- ኢ-ም ኣ-ሊ-ሞ- ------------- መን ኢኹም ኣለሊኹሞ? 0
men---h-um---le-īh-umo? m--- ī----- a---------- m-n- ī-̱-m- a-e-ī-̱-m-? ----------------------- meni īẖumi alelīẖumo?
Када сте устали? መዓስ--ኹም----ኹ-? መ-- ኢ-- ተ----- መ-ስ ኢ-ም ተ-እ-ም- -------------- መዓስ ኢኹም ተሲእኹም? 0
m-‘as--īẖu-- -----ih-um-? m----- ī----- t----------- m-‘-s- ī-̱-m- t-s-’-h-u-i- -------------------------- me‘asi īẖumi tesī’iẖumi?
Када сте почели? መ-- --ም-ጀ----? መ-- ኢ-- ጀ----- መ-ስ ኢ-ም ጀ-ር-ም- -------------- መዓስ ኢኹም ጀሚርኩም? 0
me‘-si-īẖ-mi--em--i--mi? m----- ī----- j---------- m-‘-s- ī-̱-m- j-m-r-k-m-? ------------------------- me‘asi īẖumi jemīrikumi?
Када сте престали? መ-ስ-ኢ-----እ-ም? መ-- ኢ-- ወ----- መ-ስ ኢ-ም ወ-እ-ም- -------------- መዓስ ኢኹም ወዲእኹም? 0
m--a-i ī----i--edī-i---mi? m----- ī----- w----------- m-‘-s- ī-̱-m- w-d-’-h-u-i- -------------------------- me‘asi īẖumi wedī’iẖumi?
Зашто сте се пробудили? ስ--ንታ---ሲ--ም? ስ----- ተ----- ስ-ም-ታ- ተ-እ-ም- ------------- ስለምንታይ ተሲእኩም? 0
s---mi---ay- te-ī---umi? s----------- t---------- s-l-m-n-t-y- t-s-’-k-m-? ------------------------ sileminitayi tesī’ikumi?
Зашто сте постали учитељ? ስለምንታ--ኢ-----ህ- -ንኩ-? ስ----- ኢ-- መ--- ኮ---- ስ-ም-ታ- ኢ-ም መ-ህ- ኮ-ኩ-? --------------------- ስለምንታይ ኢኹም መምህር ኮንኩም? 0
sile--ni--y- ī--------m-hir- ---iku--? s----------- ī----- m------- k-------- s-l-m-n-t-y- ī-̱-m- m-m-h-r- k-n-k-m-? -------------------------------------- sileminitayi īẖumi memihiri konikumi?
Зашто сте узели такси? ስለም-ታ- ታ-ሲ-ወ-ድ--? ስ----- ታ-- ወ----- ስ-ም-ታ- ታ-ሲ ወ-ድ-ም- ----------------- ስለምንታይ ታክሲ ወሲድኩም? 0
s-l--ini--y--t---s- -e-īdik--i? s----------- t----- w---------- s-l-m-n-t-y- t-k-s- w-s-d-k-m-? ------------------------------- sileminitayi takisī wesīdikumi?
Одакле сте дошли? ካበ--ኢኹ- መጺ--? ካ-- ኢ-- መ---- ካ-ይ ኢ-ም መ-ኹ-? ------------- ካበይ ኢኹም መጺኹም? 0
k-b-y--ī-̱u-i-m--s’--̱-m-? k----- ī----- m----------- k-b-y- ī-̱-m- m-t-’-h-u-i- -------------------------- kabeyi īẖumi mets’īẖumi?
Где сте ишли? ናበ- ዲ---ከ--ኩ-? ና-- ዲ-- ከ----- ና-ይ ዲ-ም ከ-ድ-ም- -------------- ናበይ ዲኹም ከይድኩም? 0
nab--i dīh-um--k-yi--k-mi? n----- d------ k---------- n-b-y- d-h-u-i k-y-d-k-m-? -------------------------- nabeyi dīẖumi keyidikumi?
Где сте били? ኣበይ---ም----ም? ኣ-- ዲ-- ኔ---- ኣ-ይ ዲ-ም ኔ-ኩ-? ------------- ኣበይ ዲኹም ኔርኩም? 0
ab--- dī-̱umi -ēr--u-i? a---- d------ n-------- a-e-i d-h-u-i n-r-k-m-? ----------------------- abeyi dīẖumi nērikumi?
Коме си помогао / помогла? ንመ- ኢኻ ሓጊዝ-? ን-- ኢ- ሓ---- ን-ን ኢ- ሓ-ዝ-? ------------ ንመን ኢኻ ሓጊዝካ? 0
n-me----ẖ- ----ī-ika? n----- ī--- h--------- n-m-n- ī-̱- h-a-ī-i-a- ---------------------- nimeni īẖa ḥagīzika?
Коме си писао / писала? ን-ን ኢ--ጽ--ካ? ን-- ኢ- ጽ---- ን-ን ኢ- ጽ-ፍ-? ------------ ንመን ኢኻ ጽሒፍካ? 0
ni---- -ẖ- ---ih--f---? n----- ī--- t----------- n-m-n- ī-̱- t-’-h-ī-i-a- ------------------------ nimeni īẖa ts’iḥīfika?
Коме си одговорио / одговорила? ን-ን-ኢኻ-መ-ስ-? ን-- ኢ- መ---- ን-ን ኢ- መ-ስ-? ------------ ንመን ኢኻ መሊስካ? 0
n--eni---̱a--e-ī---a? n----- ī--- m-------- n-m-n- ī-̱- m-l-s-k-? --------------------- nimeni īẖa melīsika?

Двојезичност побољшава слух

Људи који говоре два језика боље чују. Они много прецизније разликују различите звуке. До овога је дошла једна америчка студија. Научници су тестирали неколико тинејџера. Један део испитаника растао је са два језика. Радило се о енглеском и шпанском језику. Други део испитаника говорио је само енглески. Млaдим људима је дато да слушају један одређени слог. Радило се о слогу “да”. Овај слог не припада ни шпанском ни енглеском језику. Испитаници су га слушали преко слушалица. Истовремено су им мождане активности мерене путем електрода. После овога су још једном морали да слушају тај исти слог. Овог пута био је праћен разним другим звуцима који су ометали његово слушање. У питању су били гласови који су изговарали несувисле реченице. Двојезичнo одрасли тинејџери су интензивно реаговали на слог. Њихов мозак показивао је огромну активност. Били су у стању да тачно идентификују слог и са сметњама и без њих. Монолингвалнима ово није успело. Њихов слух није био толико добар као слух двојезичних испитаника. Резултат је за истраживаче био право изненађење. До тада је владало мишљење да само музичари имају изузетно добар слух. Изгледа да и двојезичност такође изврсно тренира слух. Људи који говоре два језика непрестано су конфронтирани са различитим звуцима. Стога њихов мозак мора развити нове способности. Он учи како да разликује различите језичне стимулусе. Истраживачи се тренутно баве питањем на коjи начин страни језици утичуна мозак. Можда и слух може имати користи ако се други језик учи касније у животу...