Рјечник

sr Питати – прошлост 2   »   tr Sorular – Geçmiş zaman 2

86 [осамдесет и шест]

Питати – прошлост 2

Питати – прошлост 2

86 [seksen altı]

Sorular – Geçmiş zaman 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски турски Игра Више
Коју кравату си носио / носила? H---- kr---tı--ü-t-nd-y-i? H____ k_______ ü__________ H-n-i k-a-a-ı- ü-t-n-e-d-? -------------------------- Hangi kravatın üstündeydi? 0
Који ауто си купио / купила? Ha----ara---ı--a-ın--l--n? H____ a______ s____ a_____ H-n-i a-a-a-ı s-t-n a-d-n- -------------------------- Hangi arabayı satın aldın? 0
На које новине си претплаћен / претплаћена? H-ng--ga-et----abo---ol-u-? H____ g_______ a____ o_____ H-n-i g-z-t-y- a-o-e o-d-n- --------------------------- Hangi gazeteye abone oldun? 0
Кога сте видели? K-mi --r-ün--? K___ g________ K-m- g-r-ü-ü-? -------------- Kimi gördünüz? 0
Кога сте срели? Kime-ras---d--ız? K___ r___________ K-m- r-s-l-d-n-z- ----------------- Kime rastladınız? 0
Кога сте препознали? Kimi--an-d-nız? K___ t_________ K-m- t-n-d-n-z- --------------- Kimi tanıdınız? 0
Када сте устали? Ne-zam-n-----t----? N_ z____ k_________ N- z-m-n k-l-t-n-z- ------------------- Ne zaman kalktınız? 0
Када сте почели? N- ---a- -aşl-d--ı-? N_ z____ b__________ N- z-m-n b-ş-a-ı-ı-? -------------------- Ne zaman başladınız? 0
Када сте престали? Ne-z--a--bı-a-t--ız? N_ z____ b__________ N- z-m-n b-r-k-ı-ı-? -------------------- Ne zaman bıraktınız? 0
Зашто сте се пробудили? Niç-n-u-a--ını-? N____ u_________ N-ç-n u-a-d-n-z- ---------------- Niçin uyandınız? 0
Зашто сте постали учитељ? N--i- -ğret-e--ol----z? N____ ö_______ o_______ N-ç-n ö-r-t-e- o-d-n-z- ----------------------- Niçin öğretmen oldunuz? 0
Зашто сте узели такси? Niç-- b-r taks-y- bin----z? N____ b__ t______ b________ N-ç-n b-r t-k-i-e b-n-i-i-? --------------------------- Niçin bir taksiye bindiniz? 0
Одакле сте дошли? N---d-n ------iz? N______ g________ N-r-d-n g-l-i-i-? ----------------- Nereden geldiniz? 0
Где сте ишли? N-r--- g---i-iz? N_____ g________ N-r-y- g-t-i-i-? ---------------- Nereye gittiniz? 0
Где сте били? N-rd-y--niz? N___________ N-r-e-d-n-z- ------------ Nerdeydiniz? 0
Коме си помогао / помогла? Kime-ya--ı- ---i-? K___ y_____ e_____ K-m- y-r-ı- e-t-n- ------------------ Kime yardım ettin? 0
Коме си писао / писала? Kime y-z-ın? K___ y______ K-m- y-z-ı-? ------------ Kime yazdın? 0
Коме си одговорио / одговорила? K-m- ---a- verdin? K___ c____ v______ K-m- c-v-p v-r-i-? ------------------ Kime cevap verdin? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + турски (1-100) МП3 турски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Двојезичност побољшава слух

Људи који говоре два језика боље чују. Они много прецизније разликују различите звуке. До овога је дошла једна америчка студија. Научници су тестирали неколико тинејџера. Један део испитаника растао је са два језика. Радило се о енглеском и шпанском језику. Други део испитаника говорио је само енглески. Млaдим људима је дато да слушају један одређени слог. Радило се о слогу “да”. Овај слог не припада ни шпанском ни енглеском језику. Испитаници су га слушали преко слушалица. Истовремено су им мождане активности мерене путем електрода. После овога су још једном морали да слушају тај исти слог. Овог пута био је праћен разним другим звуцима који су ометали његово слушање. У питању су били гласови који су изговарали несувисле реченице. Двојезичнo одрасли тинејџери су интензивно реаговали на слог. Њихов мозак показивао је огромну активност. Били су у стању да тачно идентификују слог и са сметњама и без њих. Монолингвалнима ово није успело. Њихов слух није био толико добар као слух двојезичних испитаника. Резултат је за истраживаче био право изненађење. До тада је владало мишљење да само музичари имају изузетно добар слух. Изгледа да и двојезичност такође изврсно тренира слух. Људи који говоре два језика непрестано су конфронтирани са различитим звуцима. Стога њихов мозак мора развити нове способности. Он учи како да разликује различите језичне стимулусе. Истраживачи се тренутно баве питањем на коjи начин страни језици утичуна мозак. Можда и слух може имати користи ако се други језик учи касније у животу...