Рјечник

sr Питати – прошлост 2   »   ur ‫سوالات – ماضی 2‬

86 [осамдесет и шест]

Питати – прошлост 2

Питати – прошлост 2

‫86 [چھیاسی]‬

cheyasi

‫سوالات – ماضی 2‬

[sawalaat maazi]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски урду Игра Више
Коју кравату си носио / носила? ‫-- نے -----------با-د-ی --؟‬ ‫-- ن- ک---- ٹ--- ب----- ہ--- ‫-م ن- ک-ن-ی ٹ-ئ- ب-ن-ھ- ہ-؟- ----------------------------- ‫تم نے کونسی ٹائی باندھی ہے؟‬ 0
tum n- ---s- t-- -aa----? t-- n- k---- t-- b------- t-m n- k-n-i t-e b-a-d-i- ------------------------- tum ne konsi tie baandhi?
Који ауто си купио / купила? ‫-م-ن- کو-سی -ا-ی --ی-- ہ--‬ ‫-- ن- ک---- گ--- خ---- ہ--- ‫-م ن- ک-ن-ی گ-ڑ- خ-ی-ی ہ-؟- ---------------------------- ‫تم نے کونسی گاڑی خریدی ہے؟‬ 0
tu--n--k-ns- gaar--kha-idi? t-- n- k---- g---- k------- t-m n- k-n-i g-a-i k-a-i-i- --------------------------- tum ne konsi gaari kharidi?
На које новине си претплаћен / претплаћена? ‫----ے-ک-نسے ا-با- کی-خ-ید-ری--ی ہ-؟‬ ‫-- ن- ک---- ا---- ک- خ------ ک- ہ--- ‫-م ن- ک-ن-ے ا-ب-ر ک- خ-ی-ا-ی ک- ہ-؟- ------------------------------------- ‫تم نے کونسے اخبار کی خریداری کی ہے؟‬ 0
tum-ne kon-- akhb-r ------r-da-i-k--h-i? t-- n- k---- a----- k- k-------- k- h--- t-m n- k-n-e a-h-a- k- k-a-i-a-i k- h-i- ---------------------------------------- tum ne konse akhbar ki kharidari ki hai?
Кога сте видели? ‫----ے کسے-دیکھ-؟‬ ‫-- ن- ک-- د------ ‫-پ ن- ک-ے د-ک-ا-‬ ------------------ ‫آپ نے کسے دیکھا؟‬ 0
a---ne ----- dekh-? a-- n- k---- d----- a-p n- k-s-y d-k-a- ------------------- aap ne kisay dekha?
Кога сте срели? ‫آ- ک- -ے --ے؟‬ ‫-- ک- س- م---- ‫-پ ک- س- م-ے-‬ --------------- ‫آپ کس سے ملے؟‬ 0
a----i--s--m-lay? a-- k-- s- m----- a-p k-s s- m-l-y- ----------------- aap kis se malay?
Кога сте препознали? ‫---ن- -- کو --چ--- ؟‬ ‫-- ن- ک- ک- پ----- ؟- ‫-پ ن- ک- ک- پ-چ-ن- ؟- ---------------------- ‫آپ نے کس کو پہچانا ؟‬ 0
aap-ne -is-ko pe--ha-a? a-- n- k-- k- p-------- a-p n- k-s k- p-h-h-n-? ----------------------- aap ne kis ko pehchana?
Када сте устали? ‫-پ--ب----ے-؟‬ ‫-- ک- ا--- ؟- ‫-پ ک- ا-ھ- ؟- -------------- ‫آپ کب اٹھے ؟‬ 0
a-p k-b--tth--? a-- k-- u------ a-p k-b u-t-a-? --------------- aap kab utthay?
Када сте почели? ‫آپ نے کب ش--ع کی--؟‬ ‫-- ن- ک- ش--- ک-- ؟- ‫-پ ن- ک- ش-و- ک-ا ؟- --------------------- ‫آپ نے کب شروع کیا ؟‬ 0
aa---- ka- shuru-k--? a-- n- k-- s---- k--- a-p n- k-b s-u-u k-a- --------------------- aap ne kab shuru kya?
Када сте престали? ‫آپ -- -ب---- -----‬ ‫-- ن- ک- خ-- ک-- ؟- ‫-پ ن- ک- خ-م ک-ا ؟- -------------------- ‫آپ نے کب ختم کیا ؟‬ 0
aap-----ab k--tam ky-? a-- n- k-- k----- k--- a-p n- k-b k-a-a- k-a- ---------------------- aap ne kab khatam kya?
Зашто сте се пробудили? ‫-- کیوں ا-ھ---‬ ‫-- ک--- ا--- ؟- ‫-پ ک-و- ا-ھ- ؟- ---------------- ‫آپ کیوں اٹھے ؟‬ 0
aap--i--n u----y? a-- k---- u------ a-p k-y-n u-t-a-? ----------------- aap kiyon utthay?
Зашто сте постали учитељ? ‫آ--ا---- / -ی-ر---و--بنے -‬ ‫-- ا---- / ٹ--- ک--- ب-- ؟- ‫-پ ا-ت-د / ٹ-چ- ک-و- ب-ے ؟- ---------------------------- ‫آپ استاد / ٹیچر کیوں بنے ؟‬ 0
a-p --a-h---ki----banay? a-- t------ k---- b----- a-p t-a-h-r k-y-n b-n-y- ------------------------ aap teacher kiyon banay?
Зашто сте узели такси? ‫-- ن-----سی--ی-ں ---؟‬ ‫-- ن- ٹ---- ک--- ل- ؟- ‫-پ ن- ٹ-ک-ی ک-و- ل- ؟- ----------------------- ‫آپ نے ٹیکسی کیوں لی ؟‬ 0
aa---- taxi kiyon---? a-- n- t--- k---- l-- a-p n- t-x- k-y-n l-? --------------------- aap ne taxi kiyon li?
Одакле сте дошли? ‫آپ -ہا- -------؟‬ ‫-- ک--- س- آ-- ؟- ‫-پ ک-ا- س- آ-ے ؟- ------------------ ‫آپ کہاں سے آئے ؟‬ 0
aap----a---e-aaye? a-- k---- s- a---- a-p k-h-n s- a-y-? ------------------ aap kahan se aaye?
Где сте ишли? ‫-پ----- --ے-؟‬ ‫-- ک--- گ-- ؟- ‫-پ ک-ا- گ-ے ؟- --------------- ‫آپ کہاں گئے ؟‬ 0
aa--k---n-gaye? a-- k---- g---- a-p k-h-n g-y-? --------------- aap kahan gaye?
Где сте били? ‫-پ-کہاں----؟‬ ‫-- ک--- ت---- ‫-پ ک-ا- ت-ے-‬ -------------- ‫آپ کہاں تھے؟‬ 0
a----a--- -h-y? a-- k---- t---- a-p k-h-n t-e-? --------------- aap kahan they?
Коме си помогао / помогла? ‫آ- -ے -س -- م-- -ی ؟‬ ‫-- ن- ک- ک- م-- ک- ؟- ‫-پ ن- ک- ک- م-د ک- ؟- ---------------------- ‫آپ نے کس کی مدد کی ؟‬ 0
aa- n- -i- -- ----d--i? a-- n- k-- k- m---- k-- a-p n- k-s k- m-d-d k-? ----------------------- aap ne kis ki madad ki?
Коме си писао / писала? ‫-- نے-ک--ک- ل-ھا-؟‬ ‫-- ن- ک- ک- ل--- ؟- ‫-پ ن- ک- ک- ل-ھ- ؟- -------------------- ‫آپ نے کس کو لکھا ؟‬ 0
aap-ne-kis-k---ikh-? a-- n- k-- k- l----- a-p n- k-s k- l-k-a- -------------------- aap ne kis ko likha?
Коме си одговорио / одговорила? ‫آپ-نے ---کو-ج--ب---- -‬ ‫-- ن- ک- ک- ج--- د-- ؟- ‫-پ ن- ک- ک- ج-ا- د-ا ؟- ------------------------ ‫آپ نے کس کو جواب دیا ؟‬ 0
a-p--e -is--- -a--- -iya? a-- n- k-- k- j---- d---- a-p n- k-s k- j-w-b d-y-? ------------------------- aap ne kis ko jawab diya?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Двојезичност побољшава слух

Људи који говоре два језика боље чују. Они много прецизније разликују различите звуке. До овога је дошла једна америчка студија. Научници су тестирали неколико тинејџера. Један део испитаника растао је са два језика. Радило се о енглеском и шпанском језику. Други део испитаника говорио је само енглески. Млaдим људима је дато да слушају један одређени слог. Радило се о слогу “да”. Овај слог не припада ни шпанском ни енглеском језику. Испитаници су га слушали преко слушалица. Истовремено су им мождане активности мерене путем електрода. После овога су још једном морали да слушају тај исти слог. Овог пута био је праћен разним другим звуцима који су ометали његово слушање. У питању су били гласови који су изговарали несувисле реченице. Двојезичнo одрасли тинејџери су интензивно реаговали на слог. Њихов мозак показивао је огромну активност. Били су у стању да тачно идентификују слог и са сметњама и без њих. Монолингвалнима ово није успело. Њихов слух није био толико добар као слух двојезичних испитаника. Резултат је за истраживаче био право изненађење. До тада је владало мишљење да само музичари имају изузетно добар слух. Изгледа да и двојезичност такође изврсно тренира слух. Људи који говоре два језика непрестано су конфронтирани са различитим звуцима. Стога њихов мозак мора развити нове способности. Он учи како да разликује различите језичне стимулусе. Истраживачи се тренутно баве питањем на коjи начин страни језици утичуна мозак. Можда и слух може имати користи ако се други језик учи касније у животу...