Рјечник

sr Питати – прошлост 2   »   zh 问题–过去时2

86 [осамдесет и шест]

Питати – прошлост 2

Питати – прошлост 2

86[八十六]

86 [Bāshíliù]

问题–过去时2

[wèntí – guòqù shí 2]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски кинески (поједностављени) Игра Више
Коју кравату си носио / носила? 你---的-是--条 -- ？ 你 带-- 是 哪- 领- ？ 你 带-的 是 哪- 领- ？ --------------- 你 带过的 是 哪条 领带 ？ 0
nǐ------ò-d---hì----t-áo---n-dài? n- d----- d- s-- n- t--- l------- n- d-i-u- d- s-ì n- t-á- l-n-d-i- --------------------------------- nǐ dàiguò de shì nǎ tiáo lǐngdài?
Који ауто си купио / купила? 你--的 - 哪----？ 你 买- 是 哪- 车 ？ 你 买- 是 哪- 车 ？ ------------- 你 买的 是 哪辆 车 ？ 0
Nǐ-mǎi-----h--n- lià-- -h-? N- m-- d- s-- n- l---- c--- N- m-i d- s-ì n- l-à-g c-ē- --------------------------- Nǐ mǎi de shì nǎ liàng chē?
На које новине си претплаћен / претплаћена? 你 -过 哪份 ---？ 你 订- 哪- 报- ？ 你 订- 哪- 报- ？ ------------ 你 订过 哪份 报纸 ？ 0
Nǐ-dìnggu--n----n bà-zhǐ? N- d------ n- f-- b------ N- d-n-g-ò n- f-n b-o-h-? ------------------------- Nǐ dìngguò nǎ fèn bàozhǐ?
Кога сте видели? 您 看--谁--？ 您 看- 谁- ？ 您 看- 谁- ？ --------- 您 看见 谁了 ？ 0
N-n--à--i----h-íl-? N-- k------ s------ N-n k-n-i-n s-u-l-? ------------------- Nín kànjiàn shuíle?
Кога сте срели? 您---谁---面 了-？ 您 和 谁 见-- 了 ？ 您 和 谁 见-面 了 ？ ------------- 您 和 谁 见过面 了 ？ 0
N-- hé--hu--------- m-à-l-? N-- h- s--- j------ m------ N-n h- s-u- j-à-g-ò m-à-l-? --------------------------- Nín hé shuí jiànguò miànle?
Кога сте препознали? 您 ---谁-了-？ 您 认- 谁 了 ？ 您 认- 谁 了 ？ ---------- 您 认出 谁 了 ？ 0
Nín --- --ū s--íle? N-- r-- c-- s------ N-n r-n c-ū s-u-l-? ------------------- Nín rèn chū shuíle?
Када сте устали? 您 ---时- -床的 ？ 您 什- 时- 起-- ？ 您 什- 时- 起-的 ？ ------------- 您 什么 时候 起床的 ？ 0
N-n----n-e s-íhòu-q---u-n- -e? N-- s----- s----- q------- d-- N-n s-é-m- s-í-ò- q-c-u-n- d-? ------------------------------ Nín shénme shíhòu qǐchuáng de?
Када сте почели? 您 什么-时候 开-的-？ 您 什- 时- 开-- ？ 您 什- 时- 开-的 ？ ------------- 您 什么 时候 开始的 ？ 0
N-- s----e--h--òu-----hǐ --? N-- s----- s----- k----- d-- N-n s-é-m- s-í-ò- k-i-h- d-? ---------------------------- Nín shénme shíhòu kāishǐ de?
Када сте престали? 您 -- -候---的-？ 您 什- 时- 停-- ？ 您 什- 时- 停-的 ？ ------------- 您 什么 时候 停止的 ？ 0
N---s--nme-s-íh-u t-n-z-ǐ--e? N-- s----- s----- t------ d-- N-n s-é-m- s-í-ò- t-n-z-ǐ d-? ----------------------------- Nín shénme shíhòu tíngzhǐ de?
Зашто сте се пробудили? 您 为-么-----？ 您 为-- 醒 了 ？ 您 为-么 醒 了 ？ ----------- 您 为什么 醒 了 ？ 0
Ní- wèis-ém-----g--? N-- w------- x------ N-n w-i-h-m- x-n-l-? -------------------- Nín wèishéme xǐngle?
Зашто сте постали учитељ? 您 为-么-----师 ？ 您 为-- 当- 教- ？ 您 为-么 当- 教- ？ ------------- 您 为什么 当了 教师 ？ 0
N---w-i--é----ān-l- -i---hī? N-- w------- d----- j------- N-n w-i-h-m- d-n-l- j-à-s-ī- ---------------------------- Nín wèishéme dāngle jiàoshī?
Зашто сте узели такси? 您 -什么--了-出租--？ 您 为-- 坐- 出-- ？ 您 为-么 坐- 出-车 ？ -------------- 您 为什么 坐了 出租车 ？ 0
Nín--èi--ém- zu-l- -hū-ū---ē? N-- w------- z---- c---- c--- N-n w-i-h-m- z-ò-e c-ū-ū c-ē- ----------------------------- Nín wèishéme zuòle chūzū chē?
Одакле сте дошли? 您 从哪里--的 ？ 您 从-- 来- ？ 您 从-里 来- ？ ---------- 您 从哪里 来的 ？ 0
N-n -ó-g nǎ-- l---d-? N-- c--- n--- l-- d-- N-n c-n- n-l- l-i d-? --------------------- Nín cóng nǎlǐ lái de?
Где сте ишли? 您--哪里 --？ 您 去-- 了 ？ 您 去-里 了 ？ --------- 您 去哪里 了 ？ 0
Nín-q---ǎ-ǐ -e? N-- q- n--- l-- N-n q- n-l- l-? --------------- Nín qù nǎlǐ le?
Где сте били? 您 去了-哪儿 ？ 您 去- 哪- ？ 您 去- 哪- ？ --------- 您 去了 哪儿 ？ 0
N-n-qùl--nǎ--r? N-- q--- n----- N-n q-l- n-'-r- --------------- Nín qùle nǎ'er?
Коме си помогао / помогла? 你-帮--了-？ 你 帮- 了 ？ 你 帮- 了 ？ -------- 你 帮谁 了 ？ 0
N- b-n- --uíl-? N- b--- s------ N- b-n- s-u-l-? --------------- Nǐ bāng shuíle?
Коме си писао / писала? 你--谁 写--了-？ 你 给- 写- 了 ？ 你 给- 写- 了 ？ ----------- 你 给谁 写信 了 ？ 0
Nǐ --i--h---x-- x-n-e? N- g-- s--- x-- x----- N- g-i s-u- x-ě x-n-e- ---------------------- Nǐ gěi shuí xiě xìnle?
Коме си одговорио / одговорила? 你 回--谁-了-？ 你 回- 谁 了 ？ 你 回- 谁 了 ？ ---------- 你 回答 谁 了 ？ 0
Nǐ hu--- s--í--? N- h---- s------ N- h-í-á s-u-l-? ---------------- Nǐ huídá shuíle?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Двојезичност побољшава слух

Људи који говоре два језика боље чују. Они много прецизније разликују различите звуке. До овога је дошла једна америчка студија. Научници су тестирали неколико тинејџера. Један део испитаника растао је са два језика. Радило се о енглеском и шпанском језику. Други део испитаника говорио је само енглески. Млaдим људима је дато да слушају један одређени слог. Радило се о слогу “да”. Овај слог не припада ни шпанском ни енглеском језику. Испитаници су га слушали преко слушалица. Истовремено су им мождане активности мерене путем електрода. После овога су још једном морали да слушају тај исти слог. Овог пута био је праћен разним другим звуцима који су ометали његово слушање. У питању су били гласови који су изговарали несувисле реченице. Двојезичнo одрасли тинејџери су интензивно реаговали на слог. Њихов мозак показивао је огромну активност. Били су у стању да тачно идентификују слог и са сметњама и без њих. Монолингвалнима ово није успело. Њихов слух није био толико добар као слух двојезичних испитаника. Резултат је за истраживаче био право изненађење. До тада је владало мишљење да само музичари имају изузетно добар слух. Изгледа да и двојезичност такође изврсно тренира слух. Људи који говоре два језика непрестано су конфронтирани са различитим звуцима. Стога њихов мозак мора развити нове способности. Он учи како да разликује различите језичне стимулусе. Истраживачи се тренутно баве питањем на коjи начин страни језици утичуна мозак. Можда и слух може имати користи ако се други језик учи касније у животу...