Рјечник

sr Прошлост модалних глагола 1   »   et Rõhumäärsõnade minevik 1

87 [осамдесет и седам]

Прошлост модалних глагола 1

Прошлост модалних глагола 1

87 [kaheksakümmend seitse]

Rõhumäärsõnade minevik 1

Изаберите како желите да видите превод:   
српски естонски Игра Више
Ми морасмо залити цвеће. Me-p-di-e l--li-k----a. M- p----- l---- k------ M- p-d-m- l-l-i k-s-m-. ----------------------- Me pidime lilli kastma. 0
Ми морасмо поспремити стан. M----d-m-----te-i -ra-k-ris-a--. M- p----- k------ ä-- k--------- M- p-d-m- k-r-e-i ä-a k-r-s-a-a- -------------------------------- Me pidime korteri ära koristama. 0
Ми морасмо опрати посуђе. M--pidi-e n--d ära---se-a. M- p----- n--- ä-- p------ M- p-d-m- n-u- ä-a p-s-m-. -------------------------- Me pidime nõud ära pesema. 0
Морасте ли ви платити рачун? Pi-i-e-te a-----ra mak-m-? P----- t- a--- ä-- m------ P-d-t- t- a-v- ä-a m-k-m-? -------------------------- Pidite te arve ära maksma? 0
Морасте ли ви платити улаз? P--it- -e ------ää----es- m--s-a? P----- t- s--------- e--- m------ P-d-t- t- s-s-e-ä-s- e-s- m-k-m-? --------------------------------- Pidite te sissepääsu eest maksma? 0
Морасте ли ви платити казну? P-dite-te--r--vi-mak--a? P----- t- t----- m------ P-d-t- t- t-a-v- m-k-m-? ------------------------ Pidite te trahvi maksma? 0
Ко се мораше опростити? K---p--- -a----a? K-- p--- l------- K-s p-d- l-h-u-a- ----------------- Kes pidi lahkuma? 0
Ко мораше ићи раније кући? K-s---di va-a --ju mi--m-? K-- p--- v--- k--- m------ K-s p-d- v-r- k-j- m-n-m-? -------------------------- Kes pidi vara koju minema? 0
Ко мораше узети воз? Ke- p-----ong--a -in-m-? K-- p--- r------ m------ K-s p-d- r-n-i-a m-n-m-? ------------------------ Kes pidi rongiga minema? 0
Ми не хтедосмо остати дуго. Me e----htnud--a--ks ---d-. M- e- t------ k----- j----- M- e- t-h-n-d k-u-k- j-ä-a- --------------------------- Me ei tahtnud kauaks jääda. 0
Ми не хтедосмо ништа пити. M--ei -ahtn-d--idag--j---. M- e- t------ m----- j---- M- e- t-h-n-d m-d-g- j-u-. -------------------------- Me ei tahtnud midagi juua. 0
Ми не хтедосмо сметати. M- ei t-ht-ud-s-ga--. M- e- t------ s------ M- e- t-h-n-d s-g-d-. --------------------- Me ei tahtnud segada. 0
Ја хтедох управо телефонирати. Ma t-h-si---ai- -eli--a--. M- t------ v--- h--------- M- t-h-s-n v-i- h-l-s-a-a- -------------------------- Ma tahtsin vaid helistada. 0
Ја хтедох управо позвати такси. Ma --h--in t-k----el--da. M- t------ t---- t------- M- t-h-s-n t-k-o t-l-i-a- ------------------------- Ma tahtsin takso tellida. 0
Ја хтедох наиме ићи кући. M- nim--- ta---i- k--- s----. M- n----- t------ k--- s----- M- n-m-l- t-h-s-n k-j- s-i-a- ----------------------------- Ma nimelt tahtsin koju sõita. 0
Ја помислих, ти хтеде позвати своју жену. M----t--s--- e--sa ta--sid-o-a nai---e---l---ad-. M- m-------- e- s- t------ o-- n------ h--------- M- m-t-e-i-, e- s- t-h-s-d o-a n-i-e-e h-l-s-a-a- ------------------------------------------------- Ma mõtlesin, et sa tahtsid oma naisele helistada. 0
Ја помислих, ти хтеде позвати информације. M- mõt-es--,----s- -a---i- ---o--m--ile------t-d-. M- m-------- e- s- t------ i----------- h--------- M- m-t-e-i-, e- s- t-h-s-d i-f-n-m-r-l- h-l-s-a-a- -------------------------------------------------- Ma mõtlesin, et sa tahtsid infonumbrile helistada. 0
Ја помислих, ти хтеде наручити пицу. M- -õ--------et -a -ah-s-d --ts---tel-i--. M- m-------- e- s- t------ p----- t------- M- m-t-e-i-, e- s- t-h-s-d p-t-a- t-l-i-a- ------------------------------------------ Ma mõtlesin, et sa tahtsid pitsat tellida. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Великa словa, велики осећаји

Реклама користи мноштво слика. Оне буде наша посебна интересовања. Њих посматрамо дуже и интензивније од слова. Зато боље памтимо рекламе које се ослањају на слике. Слике такође производе јаке емоционалне реакције. Мозак је у стању да их врло брзо препозна. Он сместа зна шта на слици треба видети. Слова функционишу на другачијем принципу од слика. Она су апстрактни знакови. Зато мозак на слова спорије реагује. Он најпре мора разумети значење речи. Могло би се рећи да део мозга задужен за језике најпре мора превесети знаке. Употребом слова могу се изазвати и емоције. Зато величина текста треба да буде упечатљива. Истраживања су показала да велика слова имају велико дејство. Она нису само упадљивија од малих. Велика слова такође производе јачу емотивну реакцију. Ово важи и за позитивне и за негативне емоције. За човека је величина ствари одувек играла важну улогу. Када је у опасности, човек мора брже реаговати. А када је нешто велико, углавном је и врло близу! Знајући ово, разумемо зашто велике слике изазивају снажну реакцију. Ипак, мање је јасно зашто овако реагујемо на велика слова. Слова у ствари за мозак не преdстављају никакав сигнал. Упркос овој чињеници, он показује јаче изражену активност када види велика слова. Ово је за научнике врло занимљиво. Показује нам до које мере су нам слова постала важна. Наш мозак је на неки начин научио да на писану реч реагује ...