Рјечник

sr Прошлост модалних глагола 2   »   ca Passat dels verbs modals 2

88 [осамдесет и осам]

Прошлост модалних глагола 2

Прошлост модалних глагола 2

88 [vuitanta-vuit]

Passat dels verbs modals 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски каталонски Игра Више
Мој син не хтеде се играти са лутком. El---u----l-no -olia--ug---a-- n--e-. E- m-- f--- n- v---- j---- a-- n----- E- m-u f-l- n- v-l-a j-g-r a-b n-n-s- ------------------------------------- El meu fill no volia jugar amb nines. 0
Моја ћерка не хтеде играти фудбал. L---eva ---l- -o vo-i--jug---- f---o-. L- m--- f---- n- v---- j---- a f------ L- m-v- f-l-a n- v-l-a j-g-r a f-t-o-. -------------------------------------- La meva filla no volia jugar a futbol. 0
Моја жена не хтеде играти шах са мном. L- m--a -on- no va vo--- ----r -m- -i -ls -----s. L- m--- d--- n- v- v---- j---- a-- m- a-- e------ L- m-v- d-n- n- v- v-l-r j-g-r a-b m- a-s e-c-c-. ------------------------------------------------- La meva dona no va voler jugar amb mi als escacs. 0
Моја деца не хтедоше ићи у шетњу. El- -eus-fi--s no va---o-e--fer un- passej---. E-- m--- f---- n- v-- v---- f-- u-- p--------- E-s m-u- f-l-s n- v-n v-l-r f-r u-a p-s-e-a-a- ---------------------------------------------- Els meus fills no van voler fer una passejada. 0
Они не хтедоше поспремити собу. Ells n- voli---e--------l--a----c--. E--- n- v----- e------- l----------- E-l- n- v-l-e- e-d-e-a- l-h-b-t-c-ó- ------------------------------------ Ells no volien endreçar l’habitació. 0
Они не хтедоше ићи у кревет. El---no vo---n---------l-i-. E--- n- v----- a--- a- l---- E-l- n- v-l-e- a-a- a- l-i-. ---------------------------- Ells no volien anar al llit. 0
Он не смеде јести сладолед. E-l-n---odi---e-j-- -elat-. E-- n- p---- m----- g------ E-l n- p-d-a m-n-a- g-l-t-. --------------------------- Ell no podia menjar gelats. 0
Он не смеде јести чоколаду. El---- p-di- me---r--ocol-ta. E-- n- p---- m----- x-------- E-l n- p-d-a m-n-a- x-c-l-t-. ----------------------------- Ell no podia menjar xocolata. 0
Он не смеде јести бомбоне. El- n--po--- menja--c---m-ls. E-- n- p---- m----- c-------- E-l n- p-d-a m-n-a- c-r-m-l-. ----------------------------- Ell no podia menjar caramels. 0
Ја смедох нешто зажелети. Em--o--a-d-sit-a----g--- -o--. E- p---- d------- a----- c---- E- p-d-a d-s-t-a- a-g-n- c-s-. ------------------------------ Em podia desitjar alguna cosa. 0
Ја смедох купити себи хаљину. E--va----o-er---m-r-r--- ---t-t. E- v--- p---- c------ u- v------ E- v-i- p-d-r c-m-r-r u- v-s-i-. -------------------------------- Em vaig poder comprar un vestit. 0
Ја смедох узети себи једну пралину. Vaig-p-der--rend-e-un---mbó-d--p----n-. V--- p---- p------ u- b---- d- p------- V-i- p-d-r p-e-d-e u- b-m-ó d- p-a-i-é- --------------------------------------- Vaig poder prendre un bombó de praliné. 0
Смеде ли ти пушити у авиону? Que -od-es -u--- a l---ió? Q-- p----- f---- a l------ Q-e p-d-e- f-m-r a l-a-i-? -------------------------- Que podies fumar a l’avió? 0
Смеде ли ти пити пиво у болници? Q-e--o---s b-u---------a-- l-ho--i-al? Q-- p----- b---- c------ a l---------- Q-e p-d-e- b-u-e c-r-e-a a l-h-s-i-a-? -------------------------------------- Que podies beure cervesa a l’hospital? 0
Смеде ли ти повести пса у хотел? Que po--es -o-t-- -l g-------h-tel? Q-- p----- p----- e- g-- a l------- Q-e p-d-e- p-r-a- e- g-s a l-h-t-l- ----------------------------------- Que podies portar el gos a l’hotel? 0
На распусту деца смедоше остати дуже вани. Dura---l-s va------- -l- nen- -odien es----a-for- fin- t--d. D----- l-- v-------- e-- n--- p----- e---- a f--- f--- t---- D-r-n- l-s v-c-n-e-, e-s n-n- p-d-e- e-t-r a f-r- f-n- t-r-. ------------------------------------------------------------ Durant les vacances, els nens podien estar a fora fins tard. 0
Они смедоше дуго се играти у дворишту. P--i-n-j-g-----lt-d----mp---l---ti. P----- j---- m--- d- t---- a- p---- P-d-e- j-g-r m-l- d- t-m-s a- p-t-. ----------------------------------- Podien jugar molt de temps al pati. 0
Они смедоше дуго остати будни. Po---- qu-da--s- d--pe-ts -ins ---d. P----- q-------- d------- f--- t---- P-d-e- q-e-a---e d-s-e-t- f-n- t-r-. ------------------------------------ Podien quedar-se desperts fins tard. 0

Савети против заборављања

Учење није увек лака ствар. Чак и кад се при том забављамо може бити исцрпљујуће. Али, када нешто научимо - срећни смо. Поносни смо на себе и на наш прогрес. На несрећу, можемо и заборавити то што смо научили. Ово посебно важи за научене језике. Већина нас у школи учи један или више језика. Ово знање се по завршетку школе често губи. Скоро да и нисмо у стању да се служимо наученим језиком. Наш матерњи језик углавном доминира нашом свакодневицом. Многи страни језици употребљавају се само на одмору. Али, уколико се знање не активира редовно, оно се губи. Нашем мозгу потребна је вежба. Чак би могли рећи да функционише као мишић. Тај наш мишић морамо тренирати иначе ће ослабити. Али, постоје методе да се заборављање спречи. Најважније је да непрекидно примењујемо научено. У овоме нам могу помоћи утврђени ритуали. За различите дане у недељи могли би направити један мали план. Понедељком би могли читати књигу на страном језику. Средом би могли слушати радио неке стране земље. Петком би могли водити дневник на страном језику. На тај начин се са читања пребацујете на слушање, а потом на писање. Тиме се постиже да се знање језика активира на разне начине. Све ово не мора трајати дуго; пола сата дневно довољно је да се знање активира. Важно је само да редовно вежбате! Студије показују да се назучено памти деценијама. У датом тренутку га само треба извући из фијоке...