Рјечник

sr Прошлост модалних глагола 2   »   da Modalverbernes datid 2

88 [осамдесет и осам]

Прошлост модалних глагола 2

Прошлост модалних глагола 2

88 [otteogfirs]

Modalverbernes datid 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски дански Игра Више
Мој син не хтеде се играти са лутком. M---søn v--l- -k---l-ge m-d----ken. M-- s-- v---- i--- l--- m-- d------ M-n s-n v-l-e i-k- l-g- m-d d-k-e-. ----------------------------------- Min søn ville ikke lege med dukken. 0
Моја ћерка не хтеде играти фудбал. M-n ----er -i--e-i--- sp-l-e----b---. M-- d----- v---- i--- s----- f------- M-n d-t-e- v-l-e i-k- s-i-l- f-d-o-d- ------------------------------------- Min datter ville ikke spille fodbold. 0
Моја жена не хтеде играти шах са мном. M-n ko-- v--l--i--e-sp-l-e-skak--ed -ig. M-- k--- v---- i--- s----- s--- m-- m--- M-n k-n- v-l-e i-k- s-i-l- s-a- m-d m-g- ---------------------------------------- Min kone ville ikke spille skak med mig. 0
Моја деца не хтедоше ићи у шетњу. M--e---------le ---e-gå-en-t-r. M--- b--- v---- i--- g- e- t--- M-n- b-r- v-l-e i-k- g- e- t-r- ------------------------------- Mine børn ville ikke gå en tur. 0
Они не хтедоше поспремити собу. De -ill- i-ke --d-e o---å væ---set. D- v---- i--- r---- o- p- v-------- D- v-l-e i-k- r-d-e o- p- v-r-l-e-. ----------------------------------- De ville ikke rydde op på værelset. 0
Они не хтедоше ићи у кревет. De---l-- -k-- -----s---. D- v---- i--- g- i s---- D- v-l-e i-k- g- i s-n-. ------------------------ De ville ikke gå i seng. 0
Он не смеде јести сладолед. Han --t-e-ikke spi----- --. H-- m---- i--- s---- e- i-- H-n m-t-e i-k- s-i-e e- i-. --------------------------- Han måtte ikke spise en is. 0
Он не смеде јести чоколаду. H---m--t----ke s-i-e c-o----d-. H-- m---- i--- s---- c--------- H-n m-t-e i-k- s-i-e c-o-o-a-e- ------------------------------- Han måtte ikke spise chokolade. 0
Он не смеде јести бомбоне. H-n---t-e-i--e-sp--e b-l-j-r. H-- m---- i--- s---- b------- H-n m-t-e i-k- s-i-e b-l-j-r- ----------------------------- Han måtte ikke spise bolsjer. 0
Ја смедох нешто зажелети. Je--måt-e øns-- mig----e-. J-- m---- ø---- m-- n----- J-g m-t-e ø-s-e m-g n-g-t- -------------------------- Jeg måtte ønske mig noget. 0
Ја смедох купити себи хаљину. Je- m---e --b- -n--j---. J-- m---- k--- e- k----- J-g m-t-e k-b- e- k-o-e- ------------------------ Jeg måtte købe en kjole. 0
Ја смедох узети себи једну пралину. J----ått-----e-et --ykke-fy--- chokolade. J-- m---- t--- e- s----- f---- c--------- J-g m-t-e t-g- e- s-y-k- f-l-t c-o-o-a-e- ----------------------------------------- Jeg måtte tage et stykke fyldt chokolade. 0
Смеде ли ти пушити у авиону? M-tt--d- -yge--å-----t? M---- d- r--- p- f----- M-t-e d- r-g- p- f-y-t- ----------------------- Måtte du ryge på flyet? 0
Смеде ли ти пити пиво у болници? M-----d--drikke øl -å ---ehu-e-? M---- d- d----- ø- p- s--------- M-t-e d- d-i-k- ø- p- s-g-h-s-t- -------------------------------- Måtte du drikke øl på sygehuset? 0
Смеде ли ти повести пса у хотел? M-t-- d---a-- h--den---- -å-ho---le-? M---- d- t--- h----- m-- p- h-------- M-t-e d- t-g- h-n-e- m-d p- h-t-l-e-? ------------------------------------- Måtte du tage hunden med på hotellet? 0
На распусту деца смедоше остати дуже вани. I-f-ri-- ----e---r-ene--liv- læn-e ude. I f----- m---- b------ b---- l---- u--- I f-r-e- m-t-e b-r-e-e b-i-e l-n-e u-e- --------------------------------------- I ferien måtte børnene blive længe ude. 0
Они смедоше дуго се играти у дворишту. De--åtte ---e ---g- i--år--n. D- m---- l--- l---- i g------ D- m-t-e l-g- l-n-e i g-r-e-. ----------------------------- De måtte lege længe i gården. 0
Они смедоше дуго остати будни. D--m--te -li-- --n-------. D- m---- b---- l---- o---- D- m-t-e b-i-e l-n-e o-p-. -------------------------- De måtte blive længe oppe. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Савети против заборављања

Учење није увек лака ствар. Чак и кад се при том забављамо може бити исцрпљујуће. Али, када нешто научимо - срећни смо. Поносни смо на себе и на наш прогрес. На несрећу, можемо и заборавити то што смо научили. Ово посебно важи за научене језике. Већина нас у школи учи један или више језика. Ово знање се по завршетку школе често губи. Скоро да и нисмо у стању да се служимо наученим језиком. Наш матерњи језик углавном доминира нашом свакодневицом. Многи страни језици употребљавају се само на одмору. Али, уколико се знање не активира редовно, оно се губи. Нашем мозгу потребна је вежба. Чак би могли рећи да функционише као мишић. Тај наш мишић морамо тренирати иначе ће ослабити. Али, постоје методе да се заборављање спречи. Најважније је да непрекидно примењујемо научено. У овоме нам могу помоћи утврђени ритуали. За различите дане у недељи могли би направити један мали план. Понедељком би могли читати књигу на страном језику. Средом би могли слушати радио неке стране земље. Петком би могли водити дневник на страном језику. На тај начин се са читања пребацујете на слушање, а потом на писање. Тиме се постиже да се знање језика активира на разне начине. Све ово не мора трајати дуго; пола сата дневно довољно је да се знање активира. Важно је само да редовно вежбате! Студије показују да се назучено памти деценијама. У датом тренутку га само треба извући из фијоке...