Рјечник

sr Прошлост модалних глагола 2   »   el Παρελθοντικός χρόνος των βοηθητικών ρημάτων 2

88 [осамдесет и осам]

Прошлост модалних глагола 2

Прошлост модалних глагола 2

88 [ογδόντα οκτώ]

88 [ogdónta oktṓ]

Παρελθοντικός χρόνος των βοηθητικών ρημάτων 2

[Parelthontikós chrónos tōn boēthētikṓn rēmátōn 2]

Можете кликнути на свако празно да бисте видели текст или:   

српски грчки Игра Више
Мој син не хтеде се играти са лутком. Ο γ--- μ-- δ-- ή---- ν- π----- μ- τ-- κ-----. Ο γιος μου δεν ήθελε να παίξει με την κούκλα. 0
O g--- m-- d-- ḗ----- n- p----- m- t-- k-----.O gios mou den ḗthele na paíxei me tēn koúkla.
Моја ћерка не хтеде играти фудбал. Η κ--- μ-- δ-- ή---- ν- π----- π---------. Η κόρη μου δεν ήθελε να παίξει ποδόσφαιρο. 0
Ē k--- m-- d-- ḗ----- n- p----- p----------.Ē kórē mou den ḗthele na paíxei podósphairo.
Моја жена не хтеде играти шах са мном. Η γ------ μ-- δ-- ή---- ν- π----- σ---- μ--- μ--. Η γυναίκα μου δεν ήθελε να παίξει σκάκι μαζί μου. 0
Ē g------ m-- d-- ḗ----- n- p----- s---- m--- m--.Ē gynaíka mou den ḗthele na paíxei skáki mazí mou.
   
Моја деца не хтедоше ићи у шетњу. Τα π----- μ-- δ-- ή----- ν- π--- π-------. Τα παιδιά μου δεν ήθελαν να πάμε περίπατο. 0
Ta p----- m-- d-- ḗ------ n- p--- p-------.Ta paidiá mou den ḗthelan na páme perípato.
Они не хтедоше поспремити собу. Δε- ή----- ν- τ------------ τ- δ------. Δεν ήθελαν να τακτοποιήσουν το δωμάτιο. 0
De- ḗ------ n- t------------ t- d------.Den ḗthelan na taktopoiḗsoun to dōmátio.
Они не хтедоше ићи у кревет. Δε- ή----- ν- π--- γ-- ύ---. Δεν ήθελαν να πάνε για ύπνο. 0
De- ḗ------ n- p--- g-- ý---.Den ḗthelan na páne gia ýpno.
   
Он не смеде јести сладолед. Δε- έ----- ν- φ--- π-----. Δεν έπρεπε να φάει παγωτό. 0
De- é----- n- p---- p-----.Den éprepe na pháei pagōtó.
Он не смеде јести чоколаду. Δε- έ----- ν- φ--- σ-------. Δεν έπρεπε να φάει σοκολάτα. 0
De- é----- n- p---- s-------.Den éprepe na pháei sokoláta.
Он не смеде јести бомбоне. Δε- έ----- ν- φ--- κ--------. Δεν έπρεπε να φάει καραμέλες. 0
De- é----- n- p---- k--------.Den éprepe na pháei karaméles.
   
Ја смедох нешто зажелети. Μπ------ ν- π------------- μ-- ε---. Μπορούσα να πραγματοποιήσω μια ευχή. 0
Mp------ n- p------------- m-- e----.Mporoúsa na pragmatopoiḗsō mia euchḗ.
Ја смедох купити себи хаљину. Μπ------ ν- α------ έ-- φ-----. Μπορούσα να αγοράσω ένα φόρεμα. 0
Mp------ n- a------ é-- p------.Mporoúsa na agorásō éna phórema.
Ја смедох узети себи једну пралину. Μπ------ ν- π--- έ-- σ---------. Μπορούσα να πάρω ένα σοκολατάκι. 0
Mp------ n- p--- é-- s---------.Mporoúsa na párō éna sokolatáki.
   
Смеде ли ти пушити у авиону? Επ--------- ν- κ-------- σ-- α--------; Επιτρεπόταν να καπνίσεις στο αεροπλάνο; 0
Ep--------- n- k-------- s-- a--------?Epitrepótan na kapníseis sto aeropláno?
Смеде ли ти пити пиво у болници? Επ--------- ν- π---- μ---- σ-- ν---------; Επιτρεπόταν να πιεις μπύρα στο νοσοκομείο; 0
Ep--------- n- p---- m---- s-- n---------?Epitrepótan na pieis mpýra sto nosokomeío?
Смеде ли ти повести пса у хотел? Επ--------- ν- π----- τ- σ---- μ--- σ-- σ-- ξ---------; Επιτρεπόταν να πάρεις το σκύλο μαζί σου στο ξενοδοχείο; 0
Ep--------- n- p----- t- s---- m--- s-- s-- x----------?Epitrepótan na páreis to skýlo mazí sou sto xenodocheío?
   
На распусту деца смедоше остати дуже вани. Στ-- δ------- τ- π----- μ-------- ν- μ------ έ-- π---- ώ--. Στις διακοπές τα παιδιά μπορούσαν να μείνουν έξω πολλή ώρα. 0
St-- d------- t- p----- m-------- n- m------ é-- p---- ṓ--.Stis diakopés ta paidiá mporoúsan na meínoun éxō pollḗ ṓra.
Они смедоше дуго се играти у дворишту. Μπ------- ν- π------ π---- ώ-- σ--- α---. Μπορούσαν να παίζουν πολλή ώρα στην αυλή. 0
Mp------- n- p------ p---- ṓ-- s--- a---.Mporoúsan na paízoun pollḗ ṓra stēn aulḗ.
Они смедоше дуго остати будни. Μπ------- ν- μ------ ξ----- μ---- α---. Μπορούσαν να μείνουν ξύπνια μέχρι αργά. 0
Mp------- n- m------ x----- m----- a---.Mporoúsan na meínoun xýpnia méchri argá.
   

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Савети против заборављања

Учење није увек лака ствар. Чак и кад се при том забављамо може бити исцрпљујуће. Али, када нешто научимо - срећни смо. Поносни смо на себе и на наш прогрес. На несрећу, можемо и заборавити то што смо научили. Ово посебно важи за научене језике. Већина нас у школи учи један или више језика. Ово знање се по завршетку школе често губи. Скоро да и нисмо у стању да се служимо наученим језиком. Наш матерњи језик углавном доминира нашом свакодневицом. Многи страни језици употребљавају се само на одмору. Али, уколико се знање не активира редовно, оно се губи. Нашем мозгу потребна је вежба. Чак би могли рећи да функционише као мишић. Тај наш мишић морамо тренирати иначе ће ослабити. Али, постоје методе да се заборављање спречи. Најважније је да непрекидно примењујемо научено. У овоме нам могу помоћи утврђени ритуали. За различите дане у недељи могли би направити један мали план. Понедељком би могли читати књигу на страном језику. Средом би могли слушати радио неке стране земље. Петком би могли водити дневник на страном језику. На тај начин се са читања пребацујете на слушање, а потом на писање. Тиме се постиже да се знање језика активира на разне начине. Све ово не мора трајати дуго; пола сата дневно довољно је да се знање активира. Важно је само да редовно вежбате! Студије показују да се назучено памти деценијама. У датом тренутку га само треба извући из фијоке...