Рјечник

sr Прошлост модалних глагола 2   »   fr Passé des modaux 2

88 [осамдесет и осам]

Прошлост модалних глагола 2

Прошлост модалних глагола 2

88 [quatre-vingt-huit]

Passé des modaux 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски француски Игра Више
Мој син не хтеде се играти са лутком. Mon --l- -- --u-ai--p-s-jou---à la--ou--e. M-- f--- n- v------ p-- j---- à l- p------ M-n f-l- n- v-u-a-t p-s j-u-r à l- p-u-é-. ------------------------------------------ Mon fils ne voulait pas jouer à la poupée. 0
Моја ћерка не хтеде играти фудбал. Ma fi----n- --u---t--a---ou----u --ot--l-. M- f---- n- v------ p-- j---- a- f-------- M- f-l-e n- v-u-a-t p-s j-u-r a- f-o-b-l-. ------------------------------------------ Ma fille ne voulait pas jouer au football. 0
Моја жена не хтеде играти шах са мном. M- --m-- -e --ula-t-p-s--o--r----c -oi a---éc----. M- f---- n- v------ p-- j---- a--- m-- a-- é------ M- f-m-e n- v-u-a-t p-s j-u-r a-e- m-i a-x é-h-c-. -------------------------------------------------- Ma femme ne voulait pas jouer avec moi aux échecs. 0
Моја деца не хтедоше ићи у шетњу. M-- e--ants -e --u---ent pas fa-re ---pr----a--. M-- e------ n- v-------- p-- f---- d- p--------- M-s e-f-n-s n- v-u-a-e-t p-s f-i-e d- p-o-e-a-e- ------------------------------------------------ Mes enfants ne voulaient pas faire de promenade. 0
Они не хтедоше поспремити собу. I-s ne v-----e-- -a- ----e--la-c-amb-e. I-- n- v-------- p-- r----- l- c------- I-s n- v-u-a-e-t p-s r-n-e- l- c-a-b-e- --------------------------------------- Ils ne voulaient pas ranger la chambre. 0
Они не хтедоше ићи у кревет. Il--ne -o--aient-pa---ller--u l-t. I-- n- v-------- p-- a---- a- l--- I-s n- v-u-a-e-t p-s a-l-r a- l-t- ---------------------------------- Ils ne voulaient pas aller au lit. 0
Он не смеде јести сладолед. Il -’---it--a--le ----- -e man-e---e gla--. I- n------ p-- l- d---- d- m----- d- g----- I- n-a-a-t p-s l- d-o-t d- m-n-e- d- g-a-e- ------------------------------------------- Il n’avait pas le droit de manger de glace. 0
Он не смеде јести чоколаду. I- -’--ai- pas -e ---it--e manger--e ---col-t. I- n------ p-- l- d---- d- m----- d- c-------- I- n-a-a-t p-s l- d-o-t d- m-n-e- d- c-o-o-a-. ---------------------------------------------- Il n’avait pas le droit de manger de chocolat. 0
Он не смеде јести бомбоне. I- n-a---t -a- ---d--i- d- man-e--d--b-n--n-. I- n------ p-- l- d---- d- m----- d- b------- I- n-a-a-t p-s l- d-o-t d- m-n-e- d- b-n-o-s- --------------------------------------------- Il n’avait pas le droit de manger de bonbons. 0
Ја смедох нешто зажелети. Je p--vais me s--h--te--q--lque--hose. J- p------ m- s-------- q------ c----- J- p-u-a-s m- s-u-a-t-r q-e-q-e c-o-e- -------------------------------------- Je pouvais me souhaiter quelque chose. 0
Ја смедох купити себи хаљину. J--p---ai---’ac-e--r -ne r-be. J- p------ m-------- u-- r---- J- p-u-a-s m-a-h-t-r u-e r-b-. ------------------------------ Je pouvais m’acheter une robe. 0
Ја смедох узети себи једну пралину. Je---uva-- -rendre -n-pra-i-é. J- p------ p------ u- p------- J- p-u-a-s p-e-d-e u- p-a-i-é- ------------------------------ Je pouvais prendre un praliné. 0
Смеде ли ти пушити у авиону? Es-------e-tu---uvai--fu-er d--s --avi-n-? E----- q-- t- p------ f---- d--- l------ ? E-t-c- q-e t- p-u-a-s f-m-r d-n- l-a-i-n ? ------------------------------------------ Est-ce que tu pouvais fumer dans l’avion ? 0
Смеде ли ти пити пиво у болници? E-t-ce-qu- t- p---a-s ---r---e la---è-e--------ital-? E----- q-- t- p------ b---- d- l- b---- à l-------- ? E-t-c- q-e t- p-u-a-s b-i-e d- l- b-è-e à l-h-p-t-l ? ----------------------------------------------------- Est-ce que tu pouvais boire de la bière à l’hôpital ? 0
Смеде ли ти повести пса у хотел? E----e qu- -u --u-ais-a-e-e- -- -hi-n à----ô-el ? E----- q-- t- p------ a----- l- c---- à l------ ? E-t-c- q-e t- p-u-a-s a-e-e- l- c-i-n à l-h-t-l ? ------------------------------------------------- Est-ce que tu pouvais amener le chien à l’hôtel ? 0
На распусту деца смедоше остати дуже вани. P--d-n- -e- va--n-----le- -nf--ts-ava-en- l- pe---s--on d- ---t---long-e-p- d--o--. P------ l-- v-------- l-- e------ a------ l- p--------- d- r----- l-------- d------ P-n-a-t l-s v-c-n-e-, l-s e-f-n-s a-a-e-t l- p-r-i-s-o- d- r-s-e- l-n-t-m-s d-h-r-. ----------------------------------------------------------------------------------- Pendant les vacances, les enfants avaient la permission de rester longtemps dehors. 0
Они смедоше дуго се играти у дворишту. I-s -va-----l-------s-io------ou-- l--gt-m-----ns-l--co-r. I-- a------ l- p--------- d- j---- l-------- d--- l- c---- I-s a-a-e-t l- p-r-i-s-o- d- j-u-r l-n-t-m-s d-n- l- c-u-. ---------------------------------------------------------- Ils avaient la permission de jouer longtemps dans la cour. 0
Они смедоше дуго остати будни. I-s av-i-nt-la pe---ssio---e ve-ll-r-ta-d. I-- a------ l- p--------- d- v------ t---- I-s a-a-e-t l- p-r-i-s-o- d- v-i-l-r t-r-. ------------------------------------------ Ils avaient la permission de veiller tard. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Савети против заборављања

Учење није увек лака ствар. Чак и кад се при том забављамо може бити исцрпљујуће. Али, када нешто научимо - срећни смо. Поносни смо на себе и на наш прогрес. На несрећу, можемо и заборавити то што смо научили. Ово посебно важи за научене језике. Већина нас у школи учи један или више језика. Ово знање се по завршетку школе често губи. Скоро да и нисмо у стању да се служимо наученим језиком. Наш матерњи језик углавном доминира нашом свакодневицом. Многи страни језици употребљавају се само на одмору. Али, уколико се знање не активира редовно, оно се губи. Нашем мозгу потребна је вежба. Чак би могли рећи да функционише као мишић. Тај наш мишић морамо тренирати иначе ће ослабити. Али, постоје методе да се заборављање спречи. Најважније је да непрекидно примењујемо научено. У овоме нам могу помоћи утврђени ритуали. За различите дане у недељи могли би направити један мали план. Понедељком би могли читати књигу на страном језику. Средом би могли слушати радио неке стране земље. Петком би могли водити дневник на страном језику. На тај начин се са читања пребацујете на слушање, а потом на писање. Тиме се постиже да се знање језика активира на разне начине. Све ово не мора трајати дуго; пола сата дневно довољно је да се знање активира. Важно је само да редовно вежбате! Студије показују да се назучено памти деценијама. У датом тренутку га само треба извући из фијоке...