Рјечник

sr Прошлост модалних глагола 2   »   ka მოდალური ზმნების წარსული 2

88 [осамдесет и осам]

Прошлост модалних глагола 2

Прошлост модалних глагола 2

88 [ოთხმოცდარვა]

88 [otkhmotsdarva]

მოდალური ზმნების წარსული 2

[modaluri zmnebis ts'arsuli 2]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски грузијски Игра Више
Мој син не хтеде се играти са лутком. ჩემს ვაჟს-არ სურ----ოჯი--- ----ში. ჩ--- ვ--- ა- ს---- თ------ თ------ ჩ-მ- ვ-ჟ- ა- ს-რ-ა თ-ჯ-ნ-თ თ-მ-შ-. ---------------------------------- ჩემს ვაჟს არ სურდა თოჯინით თამაში. 0
ch-ms v-zh---r-s--da-t-j-n-t --ma---. c---- v---- a- s---- t------ t------- c-e-s v-z-s a- s-r-a t-j-n-t t-m-s-i- ------------------------------------- chems vazhs ar surda tojinit tamashi.
Моја ћерка не хтеде играти фудбал. ჩ--ს ქ--იშ-ილს-ა- -ურ-ა-ფ-ხბ--თი- თ-მაში. ჩ--- ქ-------- ა- ს---- ფ-------- თ------ ჩ-მ- ქ-ლ-შ-ი-ს ა- ს-რ-ა ფ-ხ-უ-თ-ს თ-მ-შ-. ----------------------------------------- ჩემს ქალიშვილს არ სურდა ფეხბურთის თამაში. 0
c-ems-kal-s---l--ar su--- -e-hbur--- -am--h-. c---- k--------- a- s---- p--------- t------- c-e-s k-l-s-v-l- a- s-r-a p-k-b-r-i- t-m-s-i- --------------------------------------------- chems kalishvils ar surda pekhburtis tamashi.
Моја жена не хтеде играти шах са мном. ჩემს---ლ---რ-ს-რდა ჩ-მ-ა- -ადრაკის--ა-აში. ჩ--- ც--- ა- ს---- ჩ----- ჭ------- თ------ ჩ-მ- ც-ლ- ა- ს-რ-ა ჩ-მ-ა- ჭ-დ-ა-ი- თ-მ-შ-. ------------------------------------------ ჩემს ცოლს არ სურდა ჩემთან ჭადრაკის თამაში. 0
che-s -s--s a- -ur-----e--an-ch-adra---s ------i. c---- t---- a- s---- c------ c---------- t------- c-e-s t-o-s a- s-r-a c-e-t-n c-'-d-a-'-s t-m-s-i- ------------------------------------------------- chems tsols ar surda chemtan ch'adrak'is tamashi.
Моја деца не хтедоше ићи у шетњу. ჩ-----ვ--ე---ა- -უ---თ -ა---რ-ე--. ჩ--- შ------ ა- ს----- გ---------- ჩ-მ- შ-ი-ე-ს ა- ს-რ-ა- გ-ს-ი-ნ-ბ-. ---------------------------------- ჩემს შვილებს არ სურდათ გასეირნება. 0
c--m-----i---s ar-sur-----asei-----. c---- s------- a- s----- g---------- c-e-s s-v-l-b- a- s-r-a- g-s-i-n-b-. ------------------------------------ chems shvilebs ar surdat gaseirneba.
Они не хтедоше поспремити собу. მათ----ს--დ-თ --ახ--------ე-ა. მ-- ა- ს----- ო----- დ-------- მ-თ ა- ს-რ-ა- ო-ა-ი- დ-ლ-გ-ბ-. ------------------------------ მათ არ სურდათ ოთახის დალაგება. 0
m-t -r su-----ota-h-- --la---a. m-- a- s----- o------ d-------- m-t a- s-r-a- o-a-h-s d-l-g-b-. ------------------------------- mat ar surdat otakhis dalageba.
Они не хтедоше ићи у кревет. მ-თ -----რ-ა- დ----ებ-. მ-- ა- ს----- დ-------- მ-თ ა- ს-რ-ა- დ-ძ-ნ-ბ-. ----------------------- მათ არ სურდათ დაძინება. 0
m-- -- s-r-at-d---ine--. m-- a- s----- d--------- m-t a- s-r-a- d-d-i-e-a- ------------------------ mat ar surdat dadzineba.
Он не смеде јести сладолед. მ-ს უ-ლებ--არ-ჰქ--და-ნ-ყი-- ეჭამ-. მ-- უ----- ა- ჰ----- ნ----- ე----- მ-ს უ-ლ-ბ- ა- ჰ-ო-დ- ნ-ყ-ნ- ე-ა-ა- ---------------------------------- მას უფლება არ ჰქონდა ნაყინი ეჭამა. 0
m-s----e---a- -k--da-naq-ni--ch-a-a. m-- u----- a- h----- n----- e------- m-s u-l-b- a- h-o-d- n-q-n- e-h-a-a- ------------------------------------ mas upleba ar hkonda naqini ech'ama.
Он не смеде јести чоколаду. მ-ს უ--ე------ჰ--ნ-ა-შ-კ----ი-ე-ა-ა. მ-- უ----- ა- ჰ----- შ------- ე----- მ-ს უ-ლ-ბ- ა- ჰ-ო-დ- შ-კ-ლ-დ- ე-ა-ა- ------------------------------------ მას უფლება არ ჰქონდა შოკოლადი ეჭამა. 0
m-- u-l--a-a- hk---- ---k'o-adi ---'ama. m-- u----- a- h----- s--------- e------- m-s u-l-b- a- h-o-d- s-o-'-l-d- e-h-a-a- ---------------------------------------- mas upleba ar hkonda shok'oladi ech'ama.
Он не смеде јести бомбоне. მ-ს ------ -რ --ონდა-კ--ფ--ე-----ამა. მ-- უ----- ა- ჰ----- კ-------- ე----- მ-ს უ-ლ-ბ- ა- ჰ-ო-დ- კ-ნ-ე-ე-ი ე-ა-ა- ------------------------------------- მას უფლება არ ჰქონდა კანფეტები ეჭამა. 0
ma--upl-b---r hk-nd- k--n-e---bi --h--ma. m-- u----- a- h----- k---------- e------- m-s u-l-b- a- h-o-d- k-a-p-t-e-i e-h-a-a- ----------------------------------------- mas upleba ar hkonda k'anpet'ebi ech'ama.
Ја смедох нешто зажелети. უ-ლ-ბა მქ-ნ-ა--ა-ე მ-სუ--ა. უ----- მ----- რ--- მ------- უ-ლ-ბ- მ-ო-დ- რ-მ- მ-ს-რ-ა- --------------------------- უფლება მქონდა რამე მესურვა. 0
upl--- mk-n-----me-m--urv-. u----- m----- r--- m------- u-l-b- m-o-d- r-m- m-s-r-a- --------------------------- upleba mkonda rame mesurva.
Ја смедох купити себи хаљину. უფ-ე-ა მ----ა --------ი-ა. უ----- მ----- კ--- მ------ უ-ლ-ბ- მ-ო-დ- კ-ბ- მ-ყ-დ-. -------------------------- უფლება მქონდა კაბა მეყიდა. 0
up-e-- mkond- k-a-a--eq---. u----- m----- k---- m------ u-l-b- m-o-d- k-a-a m-q-d-. --------------------------- upleba mkonda k'aba meqida.
Ја смедох узети себи једну пралину. უფ--ბა -ქონ-ა--ოკოლ-დ- ა-ეღ-. უ----- მ----- შ------- ა----- უ-ლ-ბ- მ-ო-დ- შ-კ-ლ-დ- ა-ე-ო- ----------------------------- უფლება მქონდა შოკოლადი ამეღო. 0
up--ba --on-- s-o---lad- a-e-ho. u----- m----- s--------- a------ u-l-b- m-o-d- s-o-'-l-d- a-e-h-. -------------------------------- upleba mkonda shok'oladi amegho.
Смеде ли ти пушити у авиону? შ----ლო-თ-ით-ფრ---ვ-- მო-ევა? შ------ თ------------ მ------ შ-გ-ძ-ო თ-ი-მ-რ-ნ-ვ-ი მ-წ-ვ-? ----------------------------- შეგეძლო თვითმფრინავში მოწევა? 0
sh--ed-----vi--p-i-a---- ---s--va? s-------- t------------- m-------- s-e-e-z-o t-i-m-r-n-v-h- m-t-'-v-? ---------------------------------- shegedzlo tvitmprinavshi mots'eva?
Смеде ли ти пити пиво у болници? შ-გ-ძ-ო საავ---ყ-ფოში ----ს-----ვ-? შ------ ს------------ ლ---- დ------ შ-გ-ძ-ო ს-ა-ა-მ-ო-ო-ი ლ-დ-ს დ-ლ-ვ-? ----------------------------------- შეგეძლო საავადმყოფოში ლუდის დალევა? 0
shege-z-- ---vadmq-p---- ---i- d--e-a? s-------- s------------- l---- d------ s-e-e-z-o s-a-a-m-o-o-h- l-d-s d-l-v-? -------------------------------------- shegedzlo saavadmqoposhi ludis daleva?
Смеде ли ти повести пса у хотел? შ-გ--ლ- -ას----ოში--ა-ლ-ს --ყ--ნ-? შ------ ს--------- ძ----- წ------- შ-გ-ძ-ო ს-ს-უ-რ-შ- ძ-ღ-ი- წ-ყ-ა-ა- ---------------------------------- შეგეძლო სასტუმროში ძაღლის წაყვანა? 0
s---e-zlo---st'u---s-i d---hl-s ts'----n-? s-------- s----------- d------- t--------- s-e-e-z-o s-s-'-m-o-h- d-a-h-i- t-'-q-a-a- ------------------------------------------ shegedzlo sast'umroshi dzaghlis ts'aqvana?
На распусту деца смедоше остати дуже вани. არ-ა-ა-ებ-ე--ავ---ბ--დ-დ--ნს შე-ძ-ოთ გ-რეთ---რჩ---. ა---------- ბ------- დ------ შ------ გ---- დ------- ა-დ-დ-გ-ბ-ე ბ-ვ-ვ-ბ- დ-დ-ა-ს შ-ე-ლ-თ გ-რ-თ დ-რ-ე-ა- --------------------------------------------------- არდადაგებზე ბავშვებს დიდხანს შეეძლოთ გარეთ დარჩენა. 0
a-----geb-e-b-vsh-eb-----khan--s--ed-lo- --ret-d---hen-. a---------- b-------- d------- s-------- g---- d-------- a-d-d-g-b-e b-v-h-e-s d-d-h-n- s-e-d-l-t g-r-t d-r-h-n-. -------------------------------------------------------- ardadagebze bavshvebs didkhans sheedzlot garet darchena.
Они смедоше дуго се играти у дворишту. მ------ხ-------ძ-ოთ--ზ--ი---რ--ნა. მ-- დ------ შ------ ე---- დ------- მ-თ დ-დ-ა-ს შ-ე-ლ-თ ე-ო-ი დ-რ-ე-ა- ---------------------------------- მათ დიდხანს შეეძლოთ ეზოში დარჩენა. 0
ma---idkh-n- s--e-z-o- -zo-hi-----h---. m-- d------- s-------- e----- d-------- m-t d-d-h-n- s-e-d-l-t e-o-h- d-r-h-n-. --------------------------------------- mat didkhans sheedzlot ezoshi darchena.
Они смедоше дуго остати будни. მათ--ეეძ--- დი--ანს--- -ა-ძ----. მ-- შ------ დ------ ა- დ-------- მ-თ შ-ე-ლ-თ დ-დ-ა-ს ა- დ-ე-ი-ა-. -------------------------------- მათ შეეძლოთ დიდხანს არ დაეძინათ. 0
ma- s-e-dz----d-dk-ans -r ------nat. m-- s-------- d------- a- d--------- m-t s-e-d-l-t d-d-h-n- a- d-e-z-n-t- ------------------------------------ mat sheedzlot didkhans ar daedzinat.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Савети против заборављања

Учење није увек лака ствар. Чак и кад се при том забављамо може бити исцрпљујуће. Али, када нешто научимо - срећни смо. Поносни смо на себе и на наш прогрес. На несрећу, можемо и заборавити то што смо научили. Ово посебно важи за научене језике. Већина нас у школи учи један или више језика. Ово знање се по завршетку школе често губи. Скоро да и нисмо у стању да се служимо наученим језиком. Наш матерњи језик углавном доминира нашом свакодневицом. Многи страни језици употребљавају се само на одмору. Али, уколико се знање не активира редовно, оно се губи. Нашем мозгу потребна је вежба. Чак би могли рећи да функционише као мишић. Тај наш мишић морамо тренирати иначе ће ослабити. Али, постоје методе да се заборављање спречи. Најважније је да непрекидно примењујемо научено. У овоме нам могу помоћи утврђени ритуали. За различите дане у недељи могли би направити један мали план. Понедељком би могли читати књигу на страном језику. Средом би могли слушати радио неке стране земље. Петком би могли водити дневник на страном језику. На тај начин се са читања пребацујете на слушање, а потом на писање. Тиме се постиже да се знање језика активира на разне начине. Све ово не мора трајати дуго; пола сата дневно довољно је да се знање активира. Важно је само да редовно вежбате! Студије показују да се назучено памти деценијама. У датом тренутку га само треба извући из фијоке...