Рјечник

sr Прошлост модалних глагола 2   »   pt Passado dos verbos modais 2

88 [осамдесет и осам]

Прошлост модалних глагола 2

Прошлост модалних глагола 2

88 [oitenta e oito]

Passado dos verbos modais 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски португалски (PT) Игра Више
Мој син не хтеде се играти са лутком. O---u----h---ã--que--a--r--c-r---m-- b---c-. O m-- f---- n-- q----- b------ c-- a b------ O m-u f-l-o n-o q-e-i- b-i-c-r c-m a b-n-c-. -------------------------------------------- O meu filho não queria brincar com a boneca. 0
Моја ћерка не хтеде играти фудбал. A --n-- -ilh- --o qu-r-- ---a- --b-l-. A m---- f---- n-- q----- j---- à b---- A m-n-a f-l-a n-o q-e-i- j-g-r à b-l-. -------------------------------------- A minha filha não queria jogar à bola. 0
Моја жена не хтеде играти шах са мном. A mi-ha m-l-e- -ã--quer-a-----r---dr-z-comig-. A m---- m----- n-- q----- j---- x----- c------ A m-n-a m-l-e- n-o q-e-i- j-g-r x-d-e- c-m-g-. ---------------------------------------------- A minha mulher não queria jogar xadrez comigo. 0
Моја деца не хтедоше ићи у шетњу. Os --------ho--não-q-e---- pass-ar. O- m--- f----- n-- q------ p------- O- m-u- f-l-o- n-o q-e-i-m p-s-e-r- ----------------------------------- Os meus filhos não queriam passear. 0
Они не хтедоше поспремити собу. E--- -ão quer-am -r-umar ---uart-. E--- n-- q------ a------ o q------ E-e- n-o q-e-i-m a-r-m-r o q-a-t-. ---------------------------------- Eles não queriam arrumar o quarto. 0
Они не хтедоше ићи у кревет. E-es-nã- ---------r p-r--a-----. E--- n-- q------ i- p--- a c---- E-e- n-o q-e-i-m i- p-r- a c-m-. -------------------------------- Eles não queriam ir para a cama. 0
Он не смеде јести сладолед. E-e-n-o---di- ---e----l-do. E-- n-- p---- c---- g------ E-e n-o p-d-a c-m-r g-l-d-. --------------------------- Ele não podia comer gelado. 0
Он не смеде јести чоколаду. E--------odi- co-e-------l---. E-- n-- p---- c---- c--------- E-e n-o p-d-a c-m-r c-o-o-a-e- ------------------------------ Ele não podia comer chocolate. 0
Он не смеде јести бомбоне. Ele-não-p---a---m---re-u-ad--. E-- n-- p---- c---- r--------- E-e n-o p-d-a c-m-r r-b-ç-d-s- ------------------------------ Ele não podia comer rebuçados. 0
Ја смедох нешто зажелети. E- -o--- des---r-q-al--er cois-. E- p---- d------ q------- c----- E- p-d-a d-s-j-r q-a-q-e- c-i-a- -------------------------------- Eu podia desejar qualquer coisa. 0
Ја смедох купити себи хаљину. E---o--a-comp-ar-----------. E- p---- c------ u- v------- E- p-d-a c-m-r-r u- v-s-i-o- ---------------------------- Eu podia comprar um vestido. 0
Ја смедох узети себи једну пралину. Eu p-dia ----r-um cho-olate. E- p---- t---- u- c--------- E- p-d-a t-r-r u- c-o-o-a-e- ---------------------------- Eu podia tirar um chocolate. 0
Смеде ли ти пушити у авиону? Podi---f-m-r-no-a-i--? P----- f---- n- a----- P-d-a- f-m-r n- a-i-o- ---------------------- Podias fumar no avião? 0
Смеде ли ти пити пиво у болници? Po-i-s-b-ber cerv-j- n---os----l? P----- b---- c------ n- h-------- P-d-a- b-b-r c-r-e-a n- h-s-i-a-? --------------------------------- Podias beber cerveja no hospital? 0
Смеде ли ти повести пса у хотел? Pod-a- --va- ---ão--ar--o----el? P----- l---- o c-- p--- o h----- P-d-a- l-v-r o c-o p-r- o h-t-l- -------------------------------- Podias levar o cão para o hotel? 0
На распусту деца смедоше остати дуже вани. N-s f-ria--as-c-i-nças-po---- -i-a- na-ru--a-- ---d-. N-- f----- a- c------- p----- f---- n- r-- a-- t----- N-s f-r-a- a- c-i-n-a- p-d-a- f-c-r n- r-a a-é t-r-e- ----------------------------------------------------- Nas férias as crianças podiam ficar na rua até tarde. 0
Они смедоше дуго се играти у дворишту. E--s-podia--jo--r -u----tem-- -- -á--o. E--- p----- j---- m---- t---- n- p----- E-e- p-d-a- j-g-r m-i-o t-m-o n- p-t-o- --------------------------------------- Eles podiam jogar muito tempo no pátio. 0
Они смедоше дуго остати будни. El-s p-diam ficar a--r-a----a-é-ta-de. E--- p----- f---- a-------- a-- t----- E-a- p-d-a- f-c-r a-o-d-d-s a-é t-r-e- -------------------------------------- Elas podiam ficar acordadas até tarde. 0

Савети против заборављања

Учење није увек лака ствар. Чак и кад се при том забављамо може бити исцрпљујуће. Али, када нешто научимо - срећни смо. Поносни смо на себе и на наш прогрес. На несрећу, можемо и заборавити то што смо научили. Ово посебно важи за научене језике. Већина нас у школи учи један или више језика. Ово знање се по завршетку школе често губи. Скоро да и нисмо у стању да се служимо наученим језиком. Наш матерњи језик углавном доминира нашом свакодневицом. Многи страни језици употребљавају се само на одмору. Али, уколико се знање не активира редовно, оно се губи. Нашем мозгу потребна је вежба. Чак би могли рећи да функционише као мишић. Тај наш мишић морамо тренирати иначе ће ослабити. Али, постоје методе да се заборављање спречи. Најважније је да непрекидно примењујемо научено. У овоме нам могу помоћи утврђени ритуали. За различите дане у недељи могли би направити један мали план. Понедељком би могли читати књигу на страном језику. Средом би могли слушати радио неке стране земље. Петком би могли водити дневник на страном језику. На тај начин се са читања пребацујете на слушање, а потом на писање. Тиме се постиже да се знање језика активира на разне начине. Све ово не мора трајати дуго; пола сата дневно довољно је да се знање активира. Важно је само да редовно вежбате! Студије показују да се назучено памти деценијама. У датом тренутку га само треба извући из фијоке...