Рјечник

sr Прошлост модалних глагола 2   »   ru Прошедшая форма модальных глаголов 2

88 [осамдесет и осам]

Прошлост модалних глагола 2

Прошлост модалних глагола 2

88 [восемьдесят восемь]

88 [vosemʹdesyat vosemʹ]

Прошедшая форма модальных глаголов 2

[Proshedshaya forma modalʹnykh glagolov 2]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски руски Игра Више
Мој син не хтеде се играти са лутком. М-й---н ---х--ел ---а-ь с--укл-й. М-- с-- н- х---- и----- с к------ М-й с-н н- х-т-л и-р-т- с к-к-о-. --------------------------------- Мой сын не хотел играть с куклой. 0
M-y-syn n---ho-el-i-ratʹ s-kuklo-. M-- s-- n- k----- i----- s k------ M-y s-n n- k-o-e- i-r-t- s k-k-o-. ---------------------------------- Moy syn ne khotel igratʹ s kukloy.
Моја ћерка не хтеде играти фудбал. Моя д-чь--е-хо---- -г-ать в -утб--. М-- д--- н- х----- и----- в ф------ М-я д-ч- н- х-т-л- и-р-т- в ф-т-о-. ----------------------------------- Моя дочь не хотела играть в футбол. 0
M-ya ---hʹ-ne-kh-te-- igr-tʹ-v----b-l. M--- d---- n- k------ i----- v f------ M-y- d-c-ʹ n- k-o-e-a i-r-t- v f-t-o-. -------------------------------------- Moya dochʹ ne khotela igratʹ v futbol.
Моја жена не хтеде играти шах са мном. Мо- -е-------отела---рат- -о --ой в ш-хма--. М-- ж--- н- х----- и----- с- м--- в ш------- М-я ж-н- н- х-т-л- и-р-т- с- м-о- в ш-х-а-ы- -------------------------------------------- Моя жена не хотела играть со мной в шахматы. 0
M-ya z--na-ne--ho-e---igr-t- so m-o- ---h-khm-t-. M--- z---- n- k------ i----- s- m--- v s--------- M-y- z-e-a n- k-o-e-a i-r-t- s- m-o- v s-a-h-a-y- ------------------------------------------------- Moya zhena ne khotela igratʹ so mnoy v shakhmaty.
Моја деца не хтедоше ићи у шетњу. Мо- д--и -е -отел- и-ти гу-ят-. М-- д--- н- х----- и--- г------ М-и д-т- н- х-т-л- и-т- г-л-т-. ------------------------------- Мои дети не хотели идти гулять. 0
Moi de-- -- --ote----d-- --l--tʹ. M-- d--- n- k------ i--- g------- M-i d-t- n- k-o-e-i i-t- g-l-a-ʹ- --------------------------------- Moi deti ne khoteli idti gulyatʹ.
Они не хтедоше поспремити собу. О-и -е --те-и у--р-т- к----ту. О-- н- х----- у------ к------- О-и н- х-т-л- у-и-а-ь к-м-а-у- ------------------------------ Они не хотели убирать комнату. 0
O-i-n---h-t--- -bir-------n-tu. O-- n- k------ u------ k------- O-i n- k-o-e-i u-i-a-ʹ k-m-a-u- ------------------------------- Oni ne khoteli ubiratʹ komnatu.
Они не хтедоше ићи у кревет. Они--е хотели--ож-ть-я -пать. О-- н- х----- л------- с----- О-и н- х-т-л- л-ж-т-с- с-а-ь- ----------------------------- Они не хотели ложиться спать. 0
O------khoteli -o---t--y--s-at-. O-- n- k------ l--------- s----- O-i n- k-o-e-i l-z-i-ʹ-y- s-a-ʹ- -------------------------------- Oni ne khoteli lozhitʹsya spatʹ.
Он не смеде јести сладолед. Е---н--ь---б-ло-е-ть-----ж--ое. Е-- н----- б--- е--- м--------- Е-у н-л-з- б-л- е-т- м-р-ж-н-е- ------------------------------- Ему нельзя было есть мороженое. 0
Yem- nelʹz------- y-s-- m--o-----ye. Y--- n------ b--- y---- m----------- Y-m- n-l-z-a b-l- y-s-ʹ m-r-z-e-o-e- ------------------------------------ Yemu nelʹzya bylo yestʹ morozhenoye.
Он не смеде јести чоколаду. Е-у--е-ь-- ---о ест--шок--ад. Е-- н----- б--- е--- ш------- Е-у н-л-з- б-л- е-т- ш-к-л-д- ----------------------------- Ему нельзя было есть шоколад. 0
Yemu-ne-ʹz-- by-- yes------k--ad. Y--- n------ b--- y---- s-------- Y-m- n-l-z-a b-l- y-s-ʹ s-o-o-a-. --------------------------------- Yemu nelʹzya bylo yestʹ shokolad.
Он не смеде јести бомбоне. Е-у н--ьзя б-л- е-ть-кон-е-ы. Е-- н----- б--- е--- к------- Е-у н-л-з- б-л- е-т- к-н-е-ы- ----------------------------- Ему нельзя было есть конфеты. 0
Yem--n--ʹz------o-y--t- k---e--. Y--- n------ b--- y---- k------- Y-m- n-l-z-a b-l- y-s-ʹ k-n-e-y- -------------------------------- Yemu nelʹzya bylo yestʹ konfety.
Ја смедох нешто зажелети. Мне--о-но-был- -то--иб--ь-се-е п--е--т-. М-- м---- б--- ч--------- с--- п-------- М-е м-ж-о б-л- ч-о-н-б-д- с-б- п-ж-л-т-. ---------------------------------------- Мне можно было что-нибудь себе пожелать. 0
M-e-mozh----y-o chto--ib--ʹ-s-be -o--e-at-. M-- m----- b--- c---------- s--- p--------- M-e m-z-n- b-l- c-t---i-u-ʹ s-b- p-z-e-a-ʹ- ------------------------------------------- Mne mozhno bylo chto-nibudʹ sebe pozhelatʹ.
Ја смедох купити себи хаљину. Мн- м--н- -ыло к-п-ть ---т-е. М-- м---- б--- к----- п------ М-е м-ж-о б-л- к-п-т- п-а-ь-. ----------------------------- Мне можно было купить платье. 0
M----o-hno -y-o-----t- -l---y-. M-- m----- b--- k----- p------- M-e m-z-n- b-l- k-p-t- p-a-ʹ-e- ------------------------------- Mne mozhno bylo kupitʹ platʹye.
Ја смедох узети себи једну пралину. Мне-----о б--о-взя-ь шо--л-дную -он----. М-- м---- б--- в---- ш--------- к------- М-е м-ж-о б-л- в-я-ь ш-к-л-д-у- к-н-е-у- ---------------------------------------- Мне можно было взять шоколадную конфету. 0
Mne--ozh---bylo v-y--ʹ s--k-l--n-yu -on-et-. M-- m----- b--- v----- s----------- k------- M-e m-z-n- b-l- v-y-t- s-o-o-a-n-y- k-n-e-u- -------------------------------------------- Mne mozhno bylo vzyatʹ shokoladnuyu konfetu.
Смеде ли ти пушити у авиону? Т----можн- б--о -урит--в-с-мо-ёт-? Т--- м---- б--- к----- в с-------- Т-б- м-ж-о б-л- к-р-т- в с-м-л-т-? ---------------------------------- Тебе можно было курить в самолёте? 0
T--e -o---o-b-lo k------- sam-----? T--- m----- b--- k----- v s-------- T-b- m-z-n- b-l- k-r-t- v s-m-l-t-? ----------------------------------- Tebe mozhno bylo kuritʹ v samolëte?
Смеде ли ти пити пиво у болници? Т----м-жн---ы-- -ит- -ив----б-л---ц-? Т--- м---- б--- п--- п--- в б-------- Т-б- м-ж-о б-л- п-т- п-в- в б-л-н-ц-? ------------------------------------- Тебе можно было пить пиво в больнице? 0
T-be-m----o-b--o -itʹ piv------l----se? T--- m----- b--- p--- p--- v b--------- T-b- m-z-n- b-l- p-t- p-v- v b-l-n-t-e- --------------------------------------- Tebe mozhno bylo pitʹ pivo v bolʹnitse?
Смеде ли ти повести пса у хотел? Теб--мож---было -з--ь с-ба---с--о--й ---остиницу? Т--- м---- б--- в---- с----- с с---- в г--------- Т-б- м-ж-о б-л- в-я-ь с-б-к- с с-б-й в г-с-и-и-у- ------------------------------------------------- Тебе можно было взять собаку с собой в гостиницу? 0
T----m-zh-o -ylo-vz--tʹ--oba---s -ob-- v-gos-initsu? T--- m----- b--- v----- s----- s s---- v g---------- T-b- m-z-n- b-l- v-y-t- s-b-k- s s-b-y v g-s-i-i-s-? ---------------------------------------------------- Tebe mozhno bylo vzyatʹ sobaku s soboy v gostinitsu?
На распусту деца смедоше остати дуже вани. Н--к-н-к---х -е------ж-- б--о-д-л---о--а--тьс- на-у-и--. Н- к-------- д---- м---- б--- д---- о--------- н- у----- Н- к-н-к-л-х д-т-м м-ж-о б-л- д-л-о о-т-в-т-с- н- у-и-е- -------------------------------------------------------- На каникулах детям можно было долго оставаться на улице. 0
N-----iku-akh-det--- moz--o b-lo d--go-o----atʹs-a-----l---e. N- k--------- d----- m----- b--- d---- o---------- n- u------ N- k-n-k-l-k- d-t-a- m-z-n- b-l- d-l-o o-t-v-t-s-a n- u-i-s-. ------------------------------------------------------------- Na kanikulakh detyam mozhno bylo dolgo ostavatʹsya na ulitse.
Они смедоше дуго се играти у дворишту. Им м-жн---ы-о--о------рать в--д--ре. И- м---- б--- д---- и----- в- д----- И- м-ж-о б-л- д-л-о и-р-т- в- д-о-е- ------------------------------------ Им можно было долго играть во дворе. 0
I---o---o---l- d--go i--atʹ vo d-o-e. I- m----- b--- d---- i----- v- d----- I- m-z-n- b-l- d-l-o i-r-t- v- d-o-e- ------------------------------------- Im mozhno bylo dolgo igratʹ vo dvore.
Они смедоше дуго остати будни. И- -ожно---ло-д---о -- ло-ит--- спат-. И- м---- б--- д---- н- л------- с----- И- м-ж-о б-л- д-л-о н- л-ж-т-с- с-а-ь- -------------------------------------- Им можно было долго не ложиться спать. 0
Im -o-h---byl-----go------z-i-ʹ-ya s-at-. I- m----- b--- d---- n- l--------- s----- I- m-z-n- b-l- d-l-o n- l-z-i-ʹ-y- s-a-ʹ- ----------------------------------------- Im mozhno bylo dolgo ne lozhitʹsya spatʹ.

Савети против заборављања

Учење није увек лака ствар. Чак и кад се при том забављамо може бити исцрпљујуће. Али, када нешто научимо - срећни смо. Поносни смо на себе и на наш прогрес. На несрећу, можемо и заборавити то што смо научили. Ово посебно важи за научене језике. Већина нас у школи учи један или више језика. Ово знање се по завршетку школе често губи. Скоро да и нисмо у стању да се служимо наученим језиком. Наш матерњи језик углавном доминира нашом свакодневицом. Многи страни језици употребљавају се само на одмору. Али, уколико се знање не активира редовно, оно се губи. Нашем мозгу потребна је вежба. Чак би могли рећи да функционише као мишић. Тај наш мишић морамо тренирати иначе ће ослабити. Али, постоје методе да се заборављање спречи. Најважније је да непрекидно примењујемо научено. У овоме нам могу помоћи утврђени ритуали. За различите дане у недељи могли би направити један мали план. Понедељком би могли читати књигу на страном језику. Средом би могли слушати радио неке стране земље. Петком би могли водити дневник на страном језику. На тај начин се са читања пребацујете на слушање, а потом на писање. Тиме се постиже да се знање језика активира на разне начине. Све ово не мора трајати дуго; пола сата дневно довољно је да се знање активира. Важно је само да редовно вежбате! Студије показују да се назучено памти деценијама. У датом тренутку га само треба извући из фијоке...