Рјечник

sr Прошлост модалних глагола 2   »   sq E shkuara e foljeve modale 2

88 [осамдесет и осам]

Прошлост модалних глагола 2

Прошлост модалних глагола 2

88 [tetёdhjetёetetё]

E shkuara e foljeve modale 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски албански Игра Више
Мој син не хтеде се играти са лутком. Dja-i im nu--don----ё -u---e m- -uk-l---. D---- i- n-- d---- t- l----- m- k-------- D-a-i i- n-k d-n-e t- l-a-t- m- k-k-l-ё-. ----------------------------------------- Djali im nuk donte tё luante me kukullёn. 0
Моја ћерка не хтеде играти фудбал. V--z- -m- n-k-d-nt---ё l---te f-----l. V---- i-- n-- d---- t- l----- f------- V-j-a i-e n-k d-n-e t- l-a-t- f-t-o-l- -------------------------------------- Vajza ime nuk donte tё luante futboll. 0
Моја жена не хтеде играти шах са мном. G-u-j--im- n-k -o-t--tё -uan-- s-ah me-mua. G----- i-- n-- d---- t- l----- s--- m- m--- G-u-j- i-e n-k d-n-e t- l-a-t- s-a- m- m-a- ------------------------------------------- Gruaja ime nuk donte tё luante shah me mua. 0
Моја деца не хтедоше ићи у шетњу. F---j---e -i--u- d--i- tё dilni- --ё-i-je. F------ e m- n-- d---- t- d----- s-------- F-m-j-t e m- n-k d-n-n t- d-l-i- s-ё-i-j-. ------------------------------------------ Fёmijёt e mi nuk donin tё dilnin shёtitje. 0
Они не хтедоше поспремити собу. At- nu- -oni---ё rr---ll---n dhom--. A-- n-- d---- t- r---------- d------ A-a n-k d-n-n t- r-e-u-l-n-n d-o-ё-. ------------------------------------ Ata nuk donin tё rregullonin dhomёn. 0
Они не хтедоше ићи у кревет. Ata--u- d-nin -- sh----- ---sh--at. A-- n-- d---- t- s------ n- s------ A-a n-k d-n-n t- s-k-n-n n- s-t-a-. ----------------------------------- Ata nuk donin tё shkonin nё shtrat. 0
Он не смеде јести сладолед. Nu- i -e-oh-j t--hant- aku-l-r-. N-- i l------ t- h---- a-------- N-k i l-j-h-j t- h-n-e a-u-l-r-. -------------------------------- Nuk i lejohej tё hante akullore. 0
Он не смеде јести чоколаду. Nuk - -e-o--j--- ---te-ç-k-llat-. N-- i l------ t- h---- ç--------- N-k i l-j-h-j t- h-n-e ç-k-l-a-ё- --------------------------------- Nuk i lejohej tё hante çokollatё. 0
Он не смеде јести бомбоне. N-- i----ohe- tё-h--t--ka-amel-. N-- i l------ t- h---- k-------- N-k i l-j-h-j t- h-n-e k-r-m-l-. -------------------------------- Nuk i lejohej tё hante karamele. 0
Ја смедох нешто зажелети. Mё--e---------dёs--r--a v-t-- --ç--. M- l------ t- d-------- v---- d----- M- l-j-h-j t- d-s-i-o-a v-t-s d-ç-a- ------------------------------------ Mё lejohej ti dёshiroja vetes diçka. 0
Ја смедох купити себи хаљину. Mё--ejohe---ё---i-- -jё fu----. M- l------ t- b---- n-- f------ M- l-j-h-j t- b-i-a n-ё f-s-a-. ------------------------------- Mё lejohej tё blija njё fustan. 0
Ја смедох узети себи једну пралину. Mё lej------ё-merr---njё -----çok-lla--. M- l------ t- m----- n-- c--- ç--------- M- l-j-h-j t- m-r-j- n-ё c-p- ç-k-l-a-ё- ---------------------------------------- Mё lejohej tё merrja njё copё çokollatё. 0
Смеде ли ти пушити у авиону? A ----ejoh---t- p-je--uh------ae-----n? A t- l------ t- p--- d---- n- a-------- A t- l-j-h-j t- p-j- d-h-n n- a-r-p-a-? --------------------------------------- A tё lejohej tё pije duhan nё aeroplan? 0
Смеде ли ти пити пиво у болници? A-tё--ejohe- t---ije ----ё-n--s-i---? A t- l------ t- p--- b---- n- s------ A t- l-j-h-j t- p-j- b-r-ё n- s-i-a-? ------------------------------------- A tё lejohej tё pije birrё nё spital? 0
Смеде ли ти повести пса у хотел? A--- lejo--j tё---r-je q-nin -e v-----ё h---l? A t- l------ t- m----- q---- m- v--- n- h----- A t- l-j-h-j t- m-r-j- q-n-n m- v-t- n- h-t-l- ---------------------------------------------- A tё lejohej tё merrje qenin me vete nё hotel? 0
На распусту деца смедоше остати дуже вани. Gjat- -u-hi--ve---m--ё-e-u l---h-j tё---i----j-sht- gj---. G---- p-------- f------- u l------ t- r----- j----- g----- G-a-ё p-s-i-e-e f-m-j-v- u l-j-h-j t- r-i-i- j-s-t- g-a-ё- ---------------------------------------------------------- Gjatё pushimeve fёmijёve u lejohej tё rrinin jashtё gjatё. 0
Они смедоше дуго се играти у дворишту. J-------ej -- --a--- gj-t--n- -b-rr. J- l------ t- l----- g---- n- o----- J- l-j-h-j t- l-a-i- g-a-ё n- o-o-r- ------------------------------------ Ju lejohej tё luanin gjatё nё oborr. 0
Они смедоше дуго остати будни. J- l--oh-j--- -------zg-ua--g--të. J- l------ t- r----- z----- g----- J- l-j-h-j t- r-i-i- z-j-a- g-a-ë- ---------------------------------- Ju lejohej tё rrinin zgjuar gjatë. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Савети против заборављања

Учење није увек лака ствар. Чак и кад се при том забављамо може бити исцрпљујуће. Али, када нешто научимо - срећни смо. Поносни смо на себе и на наш прогрес. На несрећу, можемо и заборавити то што смо научили. Ово посебно важи за научене језике. Већина нас у школи учи један или више језика. Ово знање се по завршетку школе често губи. Скоро да и нисмо у стању да се служимо наученим језиком. Наш матерњи језик углавном доминира нашом свакодневицом. Многи страни језици употребљавају се само на одмору. Али, уколико се знање не активира редовно, оно се губи. Нашем мозгу потребна је вежба. Чак би могли рећи да функционише као мишић. Тај наш мишић морамо тренирати иначе ће ослабити. Али, постоје методе да се заборављање спречи. Најважније је да непрекидно примењујемо научено. У овоме нам могу помоћи утврђени ритуали. За различите дане у недељи могли би направити један мали план. Понедељком би могли читати књигу на страном језику. Средом би могли слушати радио неке стране земље. Петком би могли водити дневник на страном језику. На тај начин се са читања пребацујете на слушање, а потом на писање. Тиме се постиже да се знање језика активира на разне начине. Све ово не мора трајати дуго; пола сата дневно довољно је да се знање активира. Важно је само да редовно вежбате! Студије показују да се назучено памти деценијама. У датом тренутку га само треба извући из фијоке...