Рјечник

sr Прошлост модалних глагола 2   »   sv Förfluten tid av modala hjälpverb 2

88 [осамдесет и осам]

Прошлост модалних глагола 2

Прошлост модалних глагола 2

88 [åttioåtta]

Förfluten tid av modala hjälpverb 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски шведски Игра Више
Мој син не хтеде се играти са лутком. M-n -on ville -n-e le-a me- -o-k--. M-- s-- v---- i--- l--- m-- d------ M-n s-n v-l-e i-t- l-k- m-d d-c-a-. ----------------------------------- Min son ville inte leka med dockan. 0
Моја ћерка не хтеде играти фудбал. M----o-t------le int- spela f--bol-. M-- d----- v---- i--- s---- f------- M-n d-t-e- v-l-e i-t- s-e-a f-t-o-l- ------------------------------------ Min dotter ville inte spela fotboll. 0
Моја жена не хтеде играти шах са мном. Mi----u---l-- i-te-s---- s---c----- --g. M-- f-- v---- i--- s---- s----- m-- m--- M-n f-u v-l-e i-t- s-e-a s-h-c- m-d m-g- ---------------------------------------- Min fru ville inte spela schack med mig. 0
Моја деца не хтедоше ићи у шетњу. Mi-----rn --l---int- -- -- -r---n-d. M--- b--- v---- i--- t- e- p-------- M-n- b-r- v-l-e i-t- t- e- p-o-e-a-. ------------------------------------ Mina barn ville inte ta en promenad. 0
Они не хтедоше поспремити собу. D--v---e -nte---ä---------. D- v---- i--- s---- r------ D- v-l-e i-t- s-ä-a r-m-e-. --------------------------- De ville inte städa rummet. 0
Они не хтедоше ићи у кревет. De v-lle -n---g- - sän-. D- v---- i--- g- i s---- D- v-l-e i-t- g- i s-n-. ------------------------ De ville inte gå i säng. 0
Он не смеде јести сладолед. H----i-- in-e ät--g---s. H-- f--- i--- ä-- g----- H-n f-c- i-t- ä-a g-a-s- ------------------------ Han fick inte äta glass. 0
Он не смеде јести чоколаду. H-- ---k-i--e--t--cho-lad. H-- f--- i--- ä-- c------- H-n f-c- i-t- ä-a c-o-l-d- -------------------------- Han fick inte äta choklad. 0
Он не смеде јести бомбоне. H---f-ck-i-t- ä---godis. H-- f--- i--- ä-- g----- H-n f-c- i-t- ä-a g-d-s- ------------------------ Han fick inte äta godis. 0
Ја смедох нешто зажелети. J-g---ck---ska m-- n-got. J-- f--- ö---- m-- n----- J-g f-c- ö-s-a m-g n-g-t- ------------------------- Jag fick önska mig något. 0
Ја смедох купити себи хаљину. J-----ck-kö-- m-- -n-klä--i-g. J-- f--- k--- m-- e- k-------- J-g f-c- k-p- m-g e- k-ä-n-n-. ------------------------------ Jag fick köpa mig en klänning. 0
Ја смедох узети себи једну пралину. J-g------t- -n p-al--. J-- f--- t- e- p------ J-g f-c- t- e- p-a-i-. ---------------------- Jag fick ta en pralin. 0
Смеде ли ти пушити у авиону? Fick-------a-------p--n--? F--- d- r--- i f---------- F-c- d- r-k- i f-y-p-a-e-? -------------------------- Fick du röka i flygplanet? 0
Смеде ли ти пити пиво у болници? Fi-k-d- --icka -- p----u----e-? F--- d- d----- ö- p- s--------- F-c- d- d-i-k- ö- p- s-u-h-s-t- ------------------------------- Fick du dricka öl på sjukhuset? 0
Смеде ли ти повести пса у хотел? Fic--du -a-m-d--u-de---å---tellet? F--- d- t- m-- h----- p- h-------- F-c- d- t- m-d h-n-e- p- h-t-l-e-? ---------------------------------- Fick du ta med hunden på hotellet? 0
На распусту деца смедоше остати дуже вани. På-somm-r-o--t f-ck--a-ne--va-- ut--l-nge. P- s---------- f--- b----- v--- u-- l----- P- s-m-a-l-v-t f-c- b-r-e- v-r- u-e l-n-e- ------------------------------------------ På sommarlovet fick barnen vara ute länge. 0
Они смедоше дуго се играти у дворишту. De-fick ---a--äng---- gård--. D- f--- l--- l---- p- g------ D- f-c- l-k- l-n-e p- g-r-e-. ----------------------------- De fick leka länge på gården. 0
Они смедоше дуго остати будни. De-fic- -t-n-a -ppe-lä-g-. D- f--- s----- u--- l----- D- f-c- s-a-n- u-p- l-n-e- -------------------------- De fick stanna uppe länge. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Савети против заборављања

Учење није увек лака ствар. Чак и кад се при том забављамо може бити исцрпљујуће. Али, када нешто научимо - срећни смо. Поносни смо на себе и на наш прогрес. На несрећу, можемо и заборавити то што смо научили. Ово посебно важи за научене језике. Већина нас у школи учи један или више језика. Ово знање се по завршетку школе често губи. Скоро да и нисмо у стању да се служимо наученим језиком. Наш матерњи језик углавном доминира нашом свакодневицом. Многи страни језици употребљавају се само на одмору. Али, уколико се знање не активира редовно, оно се губи. Нашем мозгу потребна је вежба. Чак би могли рећи да функционише као мишић. Тај наш мишић морамо тренирати иначе ће ослабити. Али, постоје методе да се заборављање спречи. Најважније је да непрекидно примењујемо научено. У овоме нам могу помоћи утврђени ритуали. За различите дане у недељи могли би направити један мали план. Понедељком би могли читати књигу на страном језику. Средом би могли слушати радио неке стране земље. Петком би могли водити дневник на страном језику. На тај начин се са читања пребацујете на слушање, а потом на писање. Тиме се постиже да се знање језика активира на разне начине. Све ово не мора трајати дуго; пола сата дневно довољно је да се знање активира. Важно је само да редовно вежбате! Студије показују да се назучено памти деценијама. У датом тренутку га само треба извући из фијоке...