Рјечник

sr Зависне реченице са да 1   »   ti “ዳዝ” ዘለዎም ንኡስ ሓሳብት 1

91 [деведесет и један]

Зависне реченице са да 1

Зависне реченице са да 1

91 [ተስዓንሓደን]

91 [tesi‘aniḥadeni]

“ዳዝ” ዘለዎም ንኡስ ሓሳብት 1

[“dazi” zelewomi ni’usi ḥasabiti 1]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски тигриња Игра Више
Време ће можда сутра бити боље. ኩነታት -የር ጽባ--ምና--------- -ዩ። ኩ--- ኣ-- ጽ-- ም---- ክ---- እ-- ኩ-ታ- ኣ-ር ጽ-ሕ ም-ል-ት ክ-ሓ-ሽ እ-። ---------------------------- ኩነታት ኣየር ጽባሕ ምናልባት ክመሓይሽ እዩ። 0
k--et-ti-----i-ts’-b--̣i m--alibati ---e--ayis-i -y-። k------- a---- t-------- m--------- k----------- i--- k-n-t-t- a-e-i t-’-b-h-i m-n-l-b-t- k-m-h-a-i-h- i-u- ----------------------------------------------------- kunetati ayeri ts’ibaḥi minalibati kimeḥayishi iyu።
Одакле знате то? ካ-- ፈሊጥኩ-? ካ-- ፈ----- ካ-ይ ፈ-ጥ-ሞ- ---------- ካበይ ፈሊጥኩሞ? 0
k-be---felī-’i-umo? k----- f----------- k-b-y- f-l-t-i-u-o- ------------------- kabeyi felīt’ikumo?
Ја се надам да ће бити боље. ተስፋ---ር-ክመሓ-ሽ። ተ------ ክ----- ተ-ፋ-ገ-ር ክ-ሓ-ሽ- -------------- ተስፋ‘ገብር ክመሓየሽ። 0
t-s---‘g--iri-ki------eshi። t------------ k------------ t-s-f-‘-e-i-i k-m-h-a-e-h-። --------------------------- tesifa‘gebiri kimeḥayeshi።
Он долази сасвим сигурно. ብ----ክመ-- እ--። ብ--- ክ--- እ- ። ብ-ጉ- ክ-ጽ- እ- ። -------------- ብርጉጽ ክመጽእ እዩ ። 0
birigu-s’i----e-s-i-i---u-። b--------- k--------- i-- ። b-r-g-t-’- k-m-t-’-’- i-u ። --------------------------- biriguts’i kimets’i’i iyu ።
Да ли је то сигурно? ር-ጽ -ዩ? ር-- ድ-- ር-ጽ ድ-? ------- ርጉጽ ድዩ? 0
r-g--s’- -i-u? r------- d---- r-g-t-’- d-y-? -------------- riguts’i diyu?
Знам да он долази. ን- ከምዝ--እ-ፈ-ጠ-ኣ-ኹ-። ን- ከ----- ፈ-- ኣ-- ። ን- ከ-ዝ-ጽ- ፈ-ጠ ኣ-ኹ ። ------------------- ንሱ ከምዝመጽእ ፈሊጠ ኣሎኹ ። 0
nis--ke-i---e-s’-’i--e-ī-’- al-ẖ- ። n--- k------------- f------ a----- ። n-s- k-m-z-m-t-’-’- f-l-t-e a-o-̱- ። ------------------------------------ nisu kemizimets’i’i felīt’e aloẖu ።
Он ће сигурно назвати. ብርግ- -ድ-- --። ብ--- ክ--- ኢ-- ብ-ግ- ክ-ው- ኢ-። ------------- ብርግጽ ክድውል ኢዩ። 0
bi--g---’- k--i-i---īyu። b--------- k------- ī--- b-r-g-t-’- k-d-w-l- ī-u- ------------------------ birigits’i kidiwili īyu።
Стварно? ናይ-ብሓቂ? ና- ብ--- ና- ብ-ቂ- ------- ናይ ብሓቂ? 0
na---bi--a--ī? n--- b-------- n-y- b-h-a-’-? -------------- nayi biḥak’ī?
Ја верујем да ће назвати. ከ-ዝድውል -----የ። ከ----- ይ------ ከ-ዝ-ው- ይ-ም-‘-። -------------- ከምዝድውል ይኣምን‘የ። 0
k--i-i---i-i yi’-m-----e። k----------- y----------- k-m-z-d-w-l- y-’-m-n-‘-e- ------------------------- kemizidiwili yi’amini‘ye።
Вино је сигурно старо. እ- ነቢ--ብ-ጉጽ-ያ -ደም-እ-። እ- ነ-- ብ--- ያ ቀ-- እ-- እ- ነ-ት ብ-ጉ- ያ ቀ-ም እ-። --------------------- እቲ ነቢት ብርጉጽ ያ ቀደም እዩ። 0
i---ne--t----ri-u-s-i -a k’e-e-i----። i-- n----- b--------- y- k------ i--- i-ī n-b-t- b-r-g-t-’- y- k-e-e-i i-u- ------------------------------------- itī nebīti biriguts’i ya k’edemi iyu።
Знате ли то сигурно? ብ-ኽ-ል---ልጡ --ም? ብ---- ት--- ዲ--- ብ-ኽ-ል ት-ል- ዲ-ም- --------------- ብትኽክል ትፈልጡ ዲኹም? 0
b---ẖi--li-t-f-lit----īẖ---? b---------- t-------- d------- b-t-h-i-i-i t-f-l-t-u d-h-u-i- ------------------------------ bitiẖikili tifelit’u dīẖumi?
Ја претпостављам да је старо. ኣ-ጊት’ዩ-ዝ-ል------ሎኒ ። ኣ----- ዝ-- ግ-- ኣ-- ። ኣ-ጊ-’- ዝ-ል ግ-ት ኣ-ኒ ። -------------------- ኣረጊት’ዩ ዝብል ግምት ኣሎኒ ። 0
are-ī--’-u --bil- g----i ----- ። a--------- z----- g----- a---- ። a-e-ī-i-y- z-b-l- g-m-t- a-o-ī ። -------------------------------- aregīti’yu zibili gimiti alonī ።
Наш шеф добро изгледа. ሓ-ፊና ጽ-------መስ-። ሓ--- ጽ-- እ- ዝ---- ሓ-ፊ- ጽ-ቕ እ- ዝ-ስ-። ----------------- ሓላፊና ጽቡቕ እዩ ዝመስል። 0
ḥa-afī-a-ts’ibu-̱-i ----zim-s-l-። h-------- t--------- i-- z-------- h-a-a-ī-a t-’-b-k-’- i-u z-m-s-l-። ---------------------------------- ḥalafīna ts’ibuḵ’i iyu zimesili።
Сматрате ли? ከ-- ረኺብክሞ? ከ-- ረ----- ከ-ኡ ረ-ብ-ሞ- ---------- ከምኡ ረኺብክሞ? 0
k-m--u-r-ẖībi--m-? k----- r----------- k-m-’- r-h-ī-i-i-o- ------------------- kemi’u reẖībikimo?
Сматрам да чак врло добро изгледа. ኣ---ምልኩዕ ኮይኑ ረ-በዮ-። ኣ-- ም--- ኮ-- ረ--- ። ኣ-ዩ ም-ኩ- ኮ-ኑ ረ-በ- ። ------------------- ኣዝዩ ምልኩዕ ኮይኑ ረኺበዮ ። 0
az--u milik-‘- k-yin-----̱---yo ። a---- m------- k----- r-------- ። a-i-u m-l-k-‘- k-y-n- r-h-ī-e-o ። --------------------------------- aziyu miliku‘i koyinu reẖībeyo ።
Шеф сигурно има девојку. እቲ --ፊ ብርግጽ --- ኣላ-። እ- ሓ-- ብ--- ዓ-- ኣ--- እ- ሓ-ፊ ብ-ግ- ዓ-ኪ ኣ-ቶ- -------------------- እቲ ሓላፊ ብርግጽ ዓርኪ ኣላቶ። 0
it---̣-la-ī --rig--s’i ‘a--k----a-o። i-- h------ b--------- ‘----- a----- i-ī h-a-a-ī b-r-g-t-’- ‘-r-k- a-a-o- ------------------------------------ itī ḥalafī birigits’i ‘arikī alato።
Верујете ли стварно? ናይ--- -ኣም---ኹም? ና---- ት--- ዲ--- ና-ብ-ቂ ት-ም- ዲ-ም- --------------- ናይብሓቂ ትኣምኑ ዲኹም? 0
n--ib--̣a-’---i-a--n- d-ẖumi? n----------- t------- d------- n-y-b-h-a-’- t-’-m-n- d-h-u-i- ------------------------------ nayibiḥak’ī ti’aminu dīẖumi?
Врло је могуће да има девојку. ሓን--ዓ-- --ህልዎ-ት-እ- -- ። ሓ-- ዓ-- ክ---- ት--- ኢ- ። ሓ-ቲ ዓ-ኪ ክ-ህ-ዎ ት-እ- ኢ- ። ----------------------- ሓንቲ ዓርኪ ክትህልዎ ትኽእል ኢያ ። 0
h--n-t- ‘-r-k--kitihili--------’-li-īya ። h------ ‘----- k--------- t-------- ī-- ። h-a-i-ī ‘-r-k- k-t-h-l-w- t-h-i-i-i ī-a ። ----------------------------------------- ḥanitī ‘arikī kitihiliwo tiẖi’ili īya ።

Шпански језик

Шпански спада у светске језике. За 380 милиона људи ово је матерњи језик. Осим тога га и многи људи говоре као страни језик. Тиме је шпански један од најважнијих светских језика. Он је такође највећи и од свих романских језика. Шпанци свој језик називају espa ñ ol или castellano .(еспањол/кастелано ). Термин кастелано нам указује на порекло шпанскиг језика. Развио се из језика говореног у пределу Кастиље. Већина Шпанаца говорила је кастелано још у 16. веку. У данашње време се кастелано и еспањол употребљавају као синоними. Но ово може имати и политичку димензију. Шпански језик је распрострањиван освајањима и колонизацијом. Такође се говори у западној Африци и на Филипинима. Ипак, највише људи га говори у Америци. Шпански језик доминира у централној и јужној Америци. Ипак, број људи који се служи шпанским расте и у САД. Овде га говори око 50 милиона људи. А то је много више него у самој Шпанији! Амерички шпански се разликује од европског шпанског. На разлике наилазимо и у речнику и у граматици. У Америци се, на пример, употребљава другачије прошло време. У речнику такође има пуно разлика. Неке речи су у употреби само у Америци, неке само у Шпанији. Али ни у Америци шпански није униформан језик. Постоје многе варијације шпанског. После енглеског, шпански се најчешће учи као страни језик. А може се научити релативно брзо. Шта још чекате? - ¡ Vamos !