Рјечник

sr Зависне реченице са да ли   »   af Bysinne met of

93 [деведесет и три]

Зависне реченице са да ли

Зависне реченице са да ли

93 [drie en negentig]

Bysinne met of

Изаберите како желите да видите превод:   
српски африкански Игра Више
Не знам да ли ме он воли. E---eet --e-o- h---y----- -et -i-. E- w--- n-- o- h- m- l--- h-- n--- E- w-e- n-e o- h- m- l-e- h-t n-e- ---------------------------------- Ek weet nie of hy my lief het nie. 0
Не знам да ли ће се он вратити. E---------e-of-h- t--u-ko--n-e. E- w--- n-- o- h- t------- n--- E- w-e- n-e o- h- t-r-g-o- n-e- ------------------------------- Ek weet nie of hy terugkom nie. 0
Не знам да ли ће ме позвати. Ek w--- ni- -f-hy-my s----e---ie. E- w--- n-- o- h- m- s-- b-- n--- E- w-e- n-e o- h- m- s-l b-l n-e- --------------------------------- Ek weet nie of hy my sal bel nie. 0
Да ли ме он ипак воли? O--hy m- we- l--- ---? O- h- m- w-- l--- h--- O- h- m- w-l l-e- h-t- ---------------------- Of hy my wel lief het? 0
Да ли ће се он вратити? Of-hy-we- -e----o-? O- h- w-- t-------- O- h- w-l t-r-g-o-? ------------------- Of hy wel terugkom? 0
Да ли ће ме он позвати? O--hy--- w-l---l-b--? O- h- m- w-- s-- b--- O- h- m- w-l s-l b-l- --------------------- Of hy my wel sal bel? 0
Питам се да ли он мисли на мене. Ek -o-de--o---- -an -- d---. E- w----- o- h- a-- m- d---- E- w-n-e- o- h- a-n m- d-n-. ---------------------------- Ek wonder of hy aan my dink. 0
Питам се да ли он има другу. Ek wo-d---of h- ---a-d a---r--h-t. E- w----- o- h- i----- a----- h--- E- w-n-e- o- h- i-m-n- a-d-r- h-t- ---------------------------------- Ek wonder of hy iemand anders het. 0
Питам се да ли он лаже. E- -on--- o--h- -ok. E- w----- o- h- j--- E- w-n-e- o- h- j-k- -------------------- Ek wonder of hy jok. 0
Мисли ли он ипак на мене? O- ---w-- -an-my d--k? O- h- w-- a-- m- d---- O- h- w-l a-n m- d-n-? ---------------------- Of hy wel aan my dink? 0
Има ли он ипак неку другу? O--h---el i-m-nd-and--s---t? O- h- w-- i----- a----- h--- O- h- w-l i-m-n- a-d-r- h-t- ---------------------------- Of hy wel iemand anders het? 0
Говори ли он ипак истину? O- h- wel--ie-w-arh--- --aat? O- h- w-- d-- w------- p----- O- h- w-l d-e w-a-h-i- p-a-t- ----------------------------- Of hy wel die waarheid praat? 0
Сумњам да ли ме он стварно воли. E- --yfel--f-hy w-rk--- -----y h--. E- t----- o- h- w------ v-- m- h--- E- t-y-e- o- h- w-r-l-k v-n m- h-u- ----------------------------------- Ek twyfel of hy werklik van my hou. 0
Сумњам да ли ће ми писати. Ek-twyfel-of hy --r -y-gaa--s-r--. E- t----- o- h- v-- m- g--- s----- E- t-y-e- o- h- v-r m- g-a- s-r-f- ---------------------------------- Ek twyfel of hy vir my gaan skryf. 0
Сумњам да ли ће ме оженити. Ek--w---- o- h--m----- --an--r-u. E- t----- o- h- m-- m- g--- t---- E- t-y-e- o- h- m-t m- g-a- t-o-. --------------------------------- Ek twyfel of hy met my gaan trou. 0
Да ли ме он стварно воли? Of h- ----w-rk-ik va---- --u? O- h- w-- w------ v-- m- h--- O- h- w-l w-r-l-k v-n m- h-u- ----------------------------- Of hy wel werklik van my hou? 0
Да ли ће ми он ипак писати? Of-h--w-l vir-my --an sk--f? O- h- w-- v-- m- g--- s----- O- h- w-l v-r m- g-a- s-r-f- ---------------------------- Of hy wel vir my gaan skryf? 0
Да ли ће ме он ипак оженити? O--hy wel -----y -a-- tro-? O- h- w-- m-- m- g--- t---- O- h- w-l m-t m- g-a- t-o-? --------------------------- Of hy wel met my gaan trou? 0

Како мозак учи граматику?

Матерњи језик почињемо да учимо још као бебе. То се догађа сасвим аутоматски. Ми то не примећујемо. Приликом учења наш мозак мора пуно да ради. Када на пример учимо граматику, он је врло запослен. Он свакога дана чује нове ствари. Он перманентно добија нове импулсе. Ипак, мозак не може да обради сваки импулс појединачно. Принуђен је да економише. Зато се оријентише на правилности. Мозак памти оно што често чује. Он региструје колико се често нешто појављује. Тада из ових примера ствара граматичко правило. Деца знају да ли је нека реченица тачна или не. Она ипак не знају зашто је то тако. Њихов мозак познаје правила иако их није учио.. Одрасли уче језикe на другачији начин. Њима су већ познате структуре матерњег језика. Те структуре чине основу за нова граматичка правила. Да би учили, одраслима је потребно подучавање. Када мозак учи граматику, пред собом има утврђен систем. Ово се види на примеру именица и глагола. Именице и глаголи се похрањују у различитим деловима мозга. Приликом њихове обраде активирају се различите мождане области. Сем тога, једноставна правила уче се другачије од компликованих. Код сложених правила више можданих подручја ради заједно. Na који тачно начин мозак учи граматику, још није истражено. Ипак, познато је да је теоретски у стању да савлада сваку граматику...