Рјечник

sr Зависне реченице са да ли   »   bg Подчинени изречения с дали

93 [деведесет и три]

Зависне реченице са да ли

Зависне реченице са да ли

93 [деветдесет и три]

93 [devetdeset i tri]

Подчинени изречения с дали

[Podchineni izrecheniya s dali]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски бугарски Игра Више
Не знам да ли ме он воли. Не--н-----ли --й м--об---. Н- з--- д--- т-- м- о----- Н- з-а- д-л- т-й м- о-и-а- -------------------------- Не зная дали той ме обича. 0
N- ----a-da-i-to- m- obich-. N- z---- d--- t-- m- o------ N- z-a-a d-l- t-y m- o-i-h-. ---------------------------- Ne znaya dali toy me obicha.
Не знам да ли ће се он вратити. Не--ная-да-и т-- ----е -ъ---. Н- з--- д--- т-- щ- с- в----- Н- з-а- д-л- т-й щ- с- в-р-е- ----------------------------- Не зная дали той ще се върне. 0
N---n--- dali---- --c-e--e v-rne. N- z---- d--- t-- s---- s- v----- N- z-a-a d-l- t-y s-c-e s- v-r-e- --------------------------------- Ne znaya dali toy shche se vyrne.
Не знам да ли ће ме позвати. Н- -на- --л--т-й-щ- ----е--б--и по--еле-она. Н- з--- д--- т-- щ- м- с- о---- п- т-------- Н- з-а- д-л- т-й щ- м- с- о-а-и п- т-л-ф-н-. -------------------------------------------- Не зная дали той ще ми се обади по телефона. 0
Ne-zna-----l--toy-s--he mi s- ---d- p- te-e-on-. N- z---- d--- t-- s---- m- s- o---- p- t-------- N- z-a-a d-l- t-y s-c-e m- s- o-a-i p- t-l-f-n-. ------------------------------------------------ Ne znaya dali toy shche mi se obadi po telefona.
Да ли ме он ипак воли? Д--- ме---и--? Д--- м- о----- Д-л- м- о-и-а- -------------- Дали ме обича? 0
D-l--m--o---h-? D--- m- o------ D-l- m- o-i-h-? --------------- Dali me obicha?
Да ли ће се он вратити? Д-ли--е------рне? Д--- щ- с- в----- Д-л- щ- с- в-р-е- ----------------- Дали ще се върне? 0
Da-i s-c-e se-v---e? D--- s---- s- v----- D-l- s-c-e s- v-r-e- -------------------- Dali shche se vyrne?
Да ли ће ме он позвати? Д-л---е -и ---обад---о -е----на? Д--- щ- м- с- о---- п- т-------- Д-л- щ- м- с- о-а-и п- т-л-ф-н-? -------------------------------- Дали ще ми се обади по телефона? 0
D--i-shc---mi -e o---i--o -e-e-on-? D--- s---- m- s- o---- p- t-------- D-l- s-c-e m- s- o-a-i p- t-l-f-n-? ----------------------------------- Dali shche mi se obadi po telefona?
Питам се да ли он мисли на мене. П------е -али-т----и-л- -а м--. П---- с- д--- т-- м---- з- м--- П-т-м с- д-л- т-й м-с-и з- м-н- ------------------------------- Питам се дали той мисли за мен. 0
Pi--m s--dali t-- m---i-z- me-. P---- s- d--- t-- m---- z- m--- P-t-m s- d-l- t-y m-s-i z- m-n- ------------------------------- Pitam se dali toy misli za men.
Питам се да ли он има другу. П--ам се-д-ли т-- -ма---уг-. П---- с- д--- т-- и-- д----- П-т-м с- д-л- т-й и-а д-у-а- ---------------------------- Питам се дали той има друга. 0
Pi--m -- d-li-t-- im--d----. P---- s- d--- t-- i-- d----- P-t-m s- d-l- t-y i-a d-u-a- ---------------------------- Pitam se dali toy ima druga.
Питам се да ли он лаже. Пи--м-с- -ал- ------ж-. П---- с- д--- т-- л---- П-т-м с- д-л- т-й л-ж-. ----------------------- Питам се дали той лъже. 0
Pitam -e d-li -o--l-zh-. P---- s- d--- t-- l----- P-t-m s- d-l- t-y l-z-e- ------------------------ Pitam se dali toy lyzhe.
Мисли ли он ипак на мене? Д-л- ----- -а-ме-? Д--- м---- з- м--- Д-л- м-с-и з- м-н- ------------------ Дали мисли за мен? 0
Dal- m-----z---e-? D--- m---- z- m--- D-l- m-s-i z- m-n- ------------------ Dali misli za men?
Има ли он ипак неку другу? Д--и---- --а-д-уга? Д--- т-- и-- д----- Д-л- т-й и-а д-у-а- ------------------- Дали той има друга? 0
Dal- -o---ma -ru--? D--- t-- i-- d----- D-l- t-y i-a d-u-a- ------------------- Dali toy ima druga?
Говори ли он ипак истину? Дали к-з-а -сти-а-а? Д--- к---- и-------- Д-л- к-з-а и-т-н-т-? -------------------- Дали казва истината? 0
Dali ka-va -st-n--a? D--- k---- i-------- D-l- k-z-a i-t-n-t-? -------------------- Dali kazva istinata?
Сумњам да ли ме он стварно воли. С---я--м-----е то--на---ина -е --ре-в-. С------- с- ч- т-- н------- м- х------- С-м-я-а- с- ч- т-й н-и-т-н- м- х-р-с-а- --------------------------------------- Съмнявам се че той наистина ме харесва. 0
S-m-y---m--e--h--toy --istina m---har---a. S-------- s- c-- t-- n------- m- k-------- S-m-y-v-m s- c-e t-y n-i-t-n- m- k-a-e-v-. ------------------------------------------ Symnyavam se che toy naistina me kharesva.
Сумњам да ли ће ми писати. С-м--ва--се -е--е -и-пи--. С------- с- ч- щ- м- п---- С-м-я-а- с- ч- щ- м- п-ш-. -------------------------- Съмнявам се че ще ми пише. 0
Symn----m--e c-- ---h- ---pish-. S-------- s- c-- s---- m- p----- S-m-y-v-m s- c-e s-c-e m- p-s-e- -------------------------------- Symnyavam se che shche mi pishe.
Сумњам да ли ће ме оженити. Съ---вам--е--- ще -е--жен--з----н. С------- с- ч- щ- с- о---- з- м--- С-м-я-а- с- ч- щ- с- о-е-и з- м-н- ---------------------------------- Съмнявам се че ще се ожени за мен. 0
S-m-yavam-se -he -hch- -e oz--ni z--me-. S-------- s- c-- s---- s- o----- z- m--- S-m-y-v-m s- c-e s-c-e s- o-h-n- z- m-n- ---------------------------------------- Symnyavam se che shche se ozheni za men.
Да ли ме он стварно воли? Д--и-н--с-и-а ме -ар-сва? Д--- н------- м- х------- Д-л- н-и-т-н- м- х-р-с-а- ------------------------- Дали наистина ме харесва? 0
D-l----i--i-- -e-k--r---a? D--- n------- m- k-------- D-l- n-i-t-n- m- k-a-e-v-? -------------------------- Dali naistina me kharesva?
Да ли ће ми он ипак писати? Д-----е -- пи-е? Д--- щ- м- п---- Д-л- щ- м- п-ш-? ---------------- Дали ще ми пише? 0
D-----h-h- mi-p---e? D--- s---- m- p----- D-l- s-c-e m- p-s-e- -------------------- Dali shche mi pishe?
Да ли ће ме он ипак оженити? Д--и ----е --е-- -а м--? Д--- щ- с- о---- з- м--- Д-л- щ- с- о-е-и з- м-н- ------------------------ Дали ще се ожени за мен? 0
Dali--hche ---o-h-n--z- -en? D--- s---- s- o----- z- m--- D-l- s-c-e s- o-h-n- z- m-n- ---------------------------- Dali shche se ozheni za men?

Како мозак учи граматику?

Матерњи језик почињемо да учимо још као бебе. То се догађа сасвим аутоматски. Ми то не примећујемо. Приликом учења наш мозак мора пуно да ради. Када на пример учимо граматику, он је врло запослен. Он свакога дана чује нове ствари. Он перманентно добија нове импулсе. Ипак, мозак не може да обради сваки импулс појединачно. Принуђен је да економише. Зато се оријентише на правилности. Мозак памти оно што често чује. Он региструје колико се често нешто појављује. Тада из ових примера ствара граматичко правило. Деца знају да ли је нека реченица тачна или не. Она ипак не знају зашто је то тако. Њихов мозак познаје правила иако их није учио.. Одрасли уче језикe на другачији начин. Њима су већ познате структуре матерњег језика. Те структуре чине основу за нова граматичка правила. Да би учили, одраслима је потребно подучавање. Када мозак учи граматику, пред собом има утврђен систем. Ово се види на примеру именица и глагола. Именице и глаголи се похрањују у различитим деловима мозга. Приликом њихове обраде активирају се различите мождане области. Сем тога, једноставна правила уче се другачије од компликованих. Код сложених правила више можданих подручја ради заједно. Na који тачно начин мозак учи граматику, још није истражено. Ипак, познато је да је теоретски у стању да савлада сваку граматику...