Рјечник

sr Зависне реченице са да ли   »   el Δευτερεύουσες προτάσεις με αν

93 [деведесет и три]

Зависне реченице са да ли

Зависне реченице са да ли

93 [ενενήντα τρία]

93 [enenḗnta tría]

Δευτερεύουσες προτάσεις με αν

[Deutereúouses protáseis me an]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски грчки Игра Више
Не знам да ли ме он воли. Δεν-ξ--ω-α- ---αγ-π-ε-. Δ__ ξ___ α_ μ_ α_______ Δ-ν ξ-ρ- α- μ- α-α-ά-ι- ----------------------- Δεν ξέρω αν με αγαπάει. 0
De--xérō-a- -e--gap---. D__ x___ a_ m_ a_______ D-n x-r- a- m- a-a-á-i- ----------------------- Den xérō an me agapáei.
Не знам да ли ће се он вратити. Δ---ξέ-ω ---θ- -υ-ίσε-. Δ__ ξ___ α_ θ_ γ_______ Δ-ν ξ-ρ- α- θ- γ-ρ-σ-ι- ----------------------- Δεν ξέρω αν θα γυρίσει. 0
De---érō-an --a-g---se-. D__ x___ a_ t__ g_______ D-n x-r- a- t-a g-r-s-i- ------------------------ Den xérō an tha gyrísei.
Не знам да ли ће ме позвати. Δ------ω-α- θα-μο---ηλ--ων-σ-ι. Δ__ ξ___ α_ θ_ μ__ τ___________ Δ-ν ξ-ρ- α- θ- μ-υ τ-λ-φ-ν-σ-ι- ------------------------------- Δεν ξέρω αν θα μου τηλεφωνήσει. 0
D-- --r---- --a -o--t-l-phō-----. D__ x___ a_ t__ m__ t____________ D-n x-r- a- t-a m-u t-l-p-ō-ḗ-e-. --------------------------------- Den xérō an tha mou tēlephōnḗsei.
Да ли ме он ипак воли? Ά-α-ε-μ---γ-πάε-; Ά____ μ_ α_______ Ά-α-ε μ- α-α-ά-ι- ----------------- Άραγε με αγαπάει; 0
Á------e---a-áei? Á____ m_ a_______ Á-a-e m- a-a-á-i- ----------------- Árage me agapáei?
Да ли ће се он вратити? Άρ--- θ--γυ--σ--; Ά____ θ_ γ_______ Ά-α-ε θ- γ-ρ-σ-ι- ----------------- Άραγε θα γυρίσει; 0
Ár--- ----g--ísei? Á____ t__ g_______ Á-a-e t-a g-r-s-i- ------------------ Árage tha gyrísei?
Да ли ће ме он позвати? Άρ--ε-θα--ε-π-ρ-- τη--φ--ο; Ά____ θ_ μ_ π____ τ________ Ά-α-ε θ- μ- π-ρ-ι τ-λ-φ-ν-; --------------------------- Άραγε θα με πάρει τηλέφωνο; 0
Á-a-e-tha m--p--e--t---ph-n-? Á____ t__ m_ p____ t_________ Á-a-e t-a m- p-r-i t-l-p-ō-o- ----------------------------- Árage tha me párei tēléphōno?
Питам се да ли он мисли на мене. Αν--ωτιέμ----ν μ--σ--φτ---ι. Α__________ α_ μ_ σ_________ Α-α-ω-ι-μ-ι α- μ- σ-έ-τ-τ-ι- ---------------------------- Αναρωτιέμαι αν με σκέφτεται. 0
An--ōt-é-a- -- -e s--ph-eta-. A__________ a_ m_ s__________ A-a-ō-i-m-i a- m- s-é-h-e-a-. ----------------------------- Anarōtiémai an me sképhtetai.
Питам се да ли он има другу. Α-α--τ--μ-ι α- έ-ε--ά---. Α__________ α_ έ___ ά____ Α-α-ω-ι-μ-ι α- έ-ε- ά-λ-. ------------------------- Αναρωτιέμαι αν έχει άλλη. 0
A-ar---é-a--a- éc-e- -l-ē. A__________ a_ é____ á____ A-a-ō-i-m-i a- é-h-i á-l-. -------------------------- Anarōtiémai an échei állē.
Питам се да ли он лаже. Αν-ρω-ι--αι-αν-λ--- -έμ-τ-. Α__________ α_ λ___ ψ______ Α-α-ω-ι-μ-ι α- λ-ε- ψ-μ-τ-. --------------------------- Αναρωτιέμαι αν λέει ψέματα. 0
A-a-ōti-mai----l-ei -s-ma--. A__________ a_ l___ p_______ A-a-ō-i-m-i a- l-e- p-é-a-a- ---------------------------- Anarōtiémai an léei psémata.
Мисли ли он ипак на мене? Ά-α-- με σκ--τε-αι; Ά____ μ_ σ_________ Ά-α-ε μ- σ-έ-τ-τ-ι- ------------------- Άραγε με σκέφτεται; 0
Á---- me-----ht--ai? Á____ m_ s__________ Á-a-e m- s-é-h-e-a-? -------------------- Árage me sképhtetai?
Има ли он ипак неку другу? Άρ---------άλλ-; Ά____ έ___ ά____ Ά-α-ε έ-ε- ά-λ-; ---------------- Άραγε έχει άλλη; 0
Árage éc--- -l-ē? Á____ é____ á____ Á-a-e é-h-i á-l-? ----------------- Árage échei állē?
Говори ли он ипак истину? Ά-α-ε-λέ-ι---ν---ή-εια; Ά____ λ___ τ__ α_______ Ά-α-ε λ-ε- τ-ν α-ή-ε-α- ----------------------- Άραγε λέει την αλήθεια; 0
Ára-e -é-i t----lḗ--eia? Á____ l___ t__ a________ Á-a-e l-e- t-n a-ḗ-h-i-? ------------------------ Árage léei tēn alḗtheia?
Сумњам да ли ме он стварно воли. Αμφ--άλλ- αν -ου---έσ--π-α-μα--κ-. Α________ α_ τ__ α____ π__________ Α-φ-β-λ-ω α- τ-υ α-έ-ω π-α-μ-τ-κ-. ---------------------------------- Αμφιβάλλω αν του αρέσω πραγματικά. 0
Am-hibál-ō--- to- ----- -ra-mati-á. A_________ a_ t__ a____ p__________ A-p-i-á-l- a- t-u a-é-ō p-a-m-t-k-. ----------------------------------- Amphibállō an tou arésō pragmatiká.
Сумњам да ли ће ми писати. Αμ-ι-άλ-ω -ν θα---υ γ-άψ--. Α________ α_ θ_ μ__ γ______ Α-φ-β-λ-ω α- θ- μ-υ γ-ά-ε-. --------------------------- Αμφιβάλλω αν θα μου γράψει. 0
Amp-ibá--ō an--ha-mo- grá--ei. A_________ a_ t__ m__ g_______ A-p-i-á-l- a- t-a m-u g-á-s-i- ------------------------------ Amphibállō an tha mou grápsei.
Сумњам да ли ће ме оженити. Α-φιβάλ-- αν θα-μ---αν--ευ-ε-. Α________ α_ θ_ μ_ π__________ Α-φ-β-λ-ω α- θ- μ- π-ν-ρ-υ-ε-. ------------------------------ Αμφιβάλλω αν θα με παντρευτεί. 0
Amp-ibá-lō a---ha-me -ant----eí. A_________ a_ t__ m_ p__________ A-p-i-á-l- a- t-a m- p-n-r-u-e-. -------------------------------- Amphibállō an tha me pantreuteí.
Да ли ме он стварно воли? Άρ-γ- το--αρέσω --- --ή--ια; Ά____ τ__ α____ σ__ α_______ Ά-α-ε τ-υ α-έ-ω σ-α α-ή-ε-α- ---------------------------- Άραγε του αρέσω στα αλήθεια; 0
Ár----t---aré----------t--ia? Á____ t__ a____ s__ a________ Á-a-e t-u a-é-ō s-a a-ḗ-h-i-? ----------------------------- Árage tou arésō sta alḗtheia?
Да ли ће ми он ипак писати? Άρ--- θα-μου---ά-ει; Ά____ θ_ μ__ γ______ Ά-α-ε θ- μ-υ γ-ά-ε-; -------------------- Άραγε θα μου γράψει; 0
Árag- tha--ou -r--s-i? Á____ t__ m__ g_______ Á-a-e t-a m-u g-á-s-i- ---------------------- Árage tha mou grápsei?
Да ли ће ме он ипак оженити? Ά-αγε θ---ε--αν----τ--; Ά____ θ_ μ_ π__________ Ά-α-ε θ- μ- π-ν-ρ-υ-ε-; ----------------------- Άραγε θα με παντρευτεί; 0
Ár--e -h--me-p--t--u---? Á____ t__ m_ p__________ Á-a-e t-a m- p-n-r-u-e-? ------------------------ Árage tha me pantreuteí?

Како мозак учи граматику?

Матерњи језик почињемо да учимо још као бебе. То се догађа сасвим аутоматски. Ми то не примећујемо. Приликом учења наш мозак мора пуно да ради. Када на пример учимо граматику, он је врло запослен. Он свакога дана чује нове ствари. Он перманентно добија нове импулсе. Ипак, мозак не може да обради сваки импулс појединачно. Принуђен је да економише. Зато се оријентише на правилности. Мозак памти оно што често чује. Он региструје колико се често нешто појављује. Тада из ових примера ствара граматичко правило. Деца знају да ли је нека реченица тачна или не. Она ипак не знају зашто је то тако. Њихов мозак познаје правила иако их није учио.. Одрасли уче језикe на другачији начин. Њима су већ познате структуре матерњег језика. Те структуре чине основу за нова граматичка правила. Да би учили, одраслима је потребно подучавање. Када мозак учи граматику, пред собом има утврђен систем. Ово се види на примеру именица и глагола. Именице и глаголи се похрањују у различитим деловима мозга. Приликом њихове обраде активирају се различите мождане области. Сем тога, једноставна правила уче се другачије од компликованих. Код сложених правила више можданих подручја ради заједно. Na који тачно начин мозак учи граматику, још није истражено. Ипак, познато је да је теоретски у стању да савлада сваку граматику...