Рјечник

sr Зависне реченице са да ли   »   eo Subfrazoj kun ĉu

93 [деведесет и три]

Зависне реченице са да ли

Зависне реченице са да ли

93 [naŭdek tri]

Subfrazoj kun ĉu

Изаберите како желите да видите превод:   
српски есперанто Игра Више
Не знам да ли ме он воли. M- ne s-ia--ĉu -- ---- -i-. M- n- s---- ĉ- l- a--- m--- M- n- s-i-s ĉ- l- a-a- m-n- --------------------------- Mi ne scias ĉu li amas min. 0
Не знам да ли ће се он вратити. M- n--sc-as-ĉ- ------en--. M- n- s---- ĉ- l- r------- M- n- s-i-s ĉ- l- r-v-n-s- -------------------------- Mi ne scias ĉu li revenos. 0
Не знам да ли ће ме позвати. Mi--e --i-s--- li v--o--m--. M- n- s---- ĉ- l- v---- m--- M- n- s-i-s ĉ- l- v-k-s m-n- ---------------------------- Mi ne scias ĉu li vokos min. 0
Да ли ме он ипак воли? Ĉ--l---bl- amas min? Ĉ- l- e--- a--- m--- Ĉ- l- e-l- a-a- m-n- -------------------- Ĉu li eble amas min? 0
Да ли ће се он вратити? Ĉ- -i -b-e --v---s? Ĉ- l- e--- r------- Ĉ- l- e-l- r-v-n-s- ------------------- Ĉu li eble revenos? 0
Да ли ће ме он позвати? Ĉu li-eble--ok-s m-n? Ĉ- l- e--- v---- m--- Ĉ- l- e-l- v-k-s m-n- --------------------- Ĉu li eble vokos min? 0
Питам се да ли он мисли на мене. Mi dem-ndas -i--ĉu--i -------pri -i. M- d------- m-- ĉ- l- p----- p-- m-- M- d-m-n-a- m-n ĉ- l- p-n-a- p-i m-. ------------------------------------ Mi demandas min ĉu li pensas pri mi. 0
Питам се да ли он има другу. Mi de---d---m-n ĉu ---hava- iu- a-i--. M- d------- m-- ĉ- l- h---- i-- a----- M- d-m-n-a- m-n ĉ- l- h-v-s i-n a-i-n- -------------------------------------- Mi demandas min ĉu li havas iun alian. 0
Питам се да ли он лаже. Mi-dem-n-as-mi---u -i m--s----. M- d------- m-- ĉ- l- m-------- M- d-m-n-a- m-n ĉ- l- m-n-o-a-. ------------------------------- Mi demandas min ĉu li mensogas. 0
Мисли ли он ипак на мене? Ĉu-l- e-l---e---- p-i-m-? Ĉ- l- e--- p----- p-- m-- Ĉ- l- e-l- p-n-a- p-i m-? ------------------------- Ĉu li eble pensas pri mi? 0
Има ли он ипак неку другу? Ĉ-----e-l--hava---un ---an? Ĉ- l- e--- h---- i-- a----- Ĉ- l- e-l- h-v-s i-n a-i-n- --------------------------- Ĉu li eble havas iun alian? 0
Говори ли он ипак истину? Ĉ- -i--bl--d-ras l- ---on? Ĉ- l- e--- d---- l- v----- Ĉ- l- e-l- d-r-s l- v-r-n- -------------------------- Ĉu li eble diras la veron? 0
Сумњам да ли ме он стварно воли. Mi du--- ĉu l----r- ŝat-s-min. M- d---- ĉ- l- v--- ŝ---- m--- M- d-b-s ĉ- l- v-r- ŝ-t-s m-n- ------------------------------ Mi dubas ĉu li vere ŝatas min. 0
Сумњам да ли ће ми писати. M- d-bas-ĉu -i-sk----s -l--i. M- d---- ĉ- l- s------ a- m-- M- d-b-s ĉ- l- s-r-b-s a- m-. ----------------------------- Mi dubas ĉu li skribos al mi. 0
Сумњам да ли ће ме оженити. M--du--- ĉu-li ed-i--- -----. M- d---- ĉ- l- e------ j- m-- M- d-b-s ĉ- l- e-z-ĝ-s j- m-. ----------------------------- Mi dubas ĉu li edziĝos je mi. 0
Да ли ме он стварно воли? Ĉ- ---ebl----re--a-a- mi-? Ĉ- l- e--- v--- ŝ---- m--- Ĉ- l- e-l- v-r- ŝ-t-s m-n- -------------------------- Ĉu li eble vere ŝatas min? 0
Да ли ће ми он ипак писати? Ĉu l- e-l- -k-ibos--l m-? Ĉ- l- e--- s------ a- m-- Ĉ- l- e-l- s-r-b-s a- m-? ------------------------- Ĉu li eble skribos al mi? 0
Да ли ће ме он ипак оженити? Ĉ---- --le --z--o--j- mi? Ĉ- l- e--- e------ j- m-- Ĉ- l- e-l- e-z-ĝ-s j- m-? ------------------------- Ĉu li eble edziĝos je mi? 0

Како мозак учи граматику?

Матерњи језик почињемо да учимо још као бебе. То се догађа сасвим аутоматски. Ми то не примећујемо. Приликом учења наш мозак мора пуно да ради. Када на пример учимо граматику, он је врло запослен. Он свакога дана чује нове ствари. Он перманентно добија нове импулсе. Ипак, мозак не може да обради сваки импулс појединачно. Принуђен је да економише. Зато се оријентише на правилности. Мозак памти оно што често чује. Он региструје колико се често нешто појављује. Тада из ових примера ствара граматичко правило. Деца знају да ли је нека реченица тачна или не. Она ипак не знају зашто је то тако. Њихов мозак познаје правила иако их није учио.. Одрасли уче језикe на другачији начин. Њима су већ познате структуре матерњег језика. Те структуре чине основу за нова граматичка правила. Да би учили, одраслима је потребно подучавање. Када мозак учи граматику, пред собом има утврђен систем. Ово се види на примеру именица и глагола. Именице и глаголи се похрањују у различитим деловима мозга. Приликом њихове обраде активирају се различите мождане области. Сем тога, једноставна правила уче се другачије од компликованих. Код сложених правила више можданих подручја ради заједно. Na који тачно начин мозак учи граматику, још није истражено. Ипак, познато је да је теоретски у стању да савлада сваку граматику...