Рјечник

sr Зависне реченице са да ли   »   et Kõrvallaused sõnaga kas

93 [деведесет и три]

Зависне реченице са да ли

Зависне реченице са да ли

93 [üheksakümmend kolm]

Kõrvallaused sõnaga kas

Изаберите како желите да видите превод:   
српски естонски Игра Више
Не знам да ли ме он воли. Ma e- t--- k-- t- a------- m---. Ma ei tea, kas ta armastab mind. 0
Не знам да ли ће се он вратити. Ma e- t--- k-- t- t---- t-----. Ma ei tea, kas ta tuleb tagasi. 0
Не знам да ли ће ме позвати. Ma e- t--- k-- t- h------- m----. Ma ei tea, kas ta helistab mulle. 0
Да ли ме он ипак воли? Ka- t- t----- a------- m---? Kas ta tõesti armastab mind? 0
Да ли ће се он вратити? Ka- t- t----- t---- t-----? Kas ta tõesti tuleb tagasi? 0
Да ли ће ме он позвати? Ka- t- t----- h------- m----? Kas ta tõesti helistab mulle? 0
Питам се да ли он мисли на мене. Ma k---- e------ k-- t- m----- m-----. Ma küsin endalt, kas ta mõtleb minule. 0
Питам се да ли он има другу. Ma k---- e------ k-- t-- o- k---- t----. Ma küsin endalt, kas tal on keegi teine. 0
Питам се да ли он лаже. Ma k---- e------ k-- t- v------. Ma küsin endalt, kas ta valetab. 0
Мисли ли он ипак на мене? Ka- t- t----- m----- m-----? Kas ta tõesti mõtleb minule? 0
Има ли он ипак неку другу? Ka- t-- o- t----- k---- t----? Kas tal on tõesti keegi teine? 0
Говори ли он ипак истину? Ka- t- t----- r----- t---? Kas ta tõesti rääkis tõtt? 0
Сумњам да ли ме он стварно воли. Ma k------- k-- m- t---- t--------- m------. Ma kahtlen, kas ma talle tegelikult meeldin. 0
Сумњам да ли ће ми писати. Ma k------- k-- t- k------- m----. Ma kahtlen, kas ta kirjutab mulle. 0
Сумњам да ли ће ме оженити. Ma k------- k-- t- m----- a-------. Ma kahtlen, kas ta minuga abiellub. 0
Да ли ме он стварно воли? Ka- m- t----- m------ t----? Kas ma tõesti meeldin talle? 0
Да ли ће ми он ипак писати? Ka- t- t----- k------- m----? Kas ta tõesti kirjutab mulle? 0
Да ли ће ме он ипак оженити? Ka- t- t----- a------- m-----? Kas ta tõesti abiellub minuga? 0

Како мозак учи граматику?

Матерњи језик почињемо да учимо још као бебе. То се догађа сасвим аутоматски. Ми то не примећујемо. Приликом учења наш мозак мора пуно да ради. Када на пример учимо граматику, он је врло запослен. Он свакога дана чује нове ствари. Он перманентно добија нове импулсе. Ипак, мозак не може да обради сваки импулс појединачно. Принуђен је да економише. Зато се оријентише на правилности. Мозак памти оно што често чује. Он региструје колико се често нешто појављује. Тада из ових примера ствара граматичко правило. Деца знају да ли је нека реченица тачна или не. Она ипак не знају зашто је то тако. Њихов мозак познаје правила иако их није учио.. Одрасли уче језикe на другачији начин. Њима су већ познате структуре матерњег језика. Те структуре чине основу за нова граматичка правила. Да би учили, одраслима је потребно подучавање. Када мозак учи граматику, пред собом има утврђен систем. Ово се види на примеру именица и глагола. Именице и глаголи се похрањују у различитим деловима мозга. Приликом њихове обраде активирају се различите мождане области. Сем тога, једноставна правила уче се другачије од компликованих. Код сложених правила више можданих подручја ради заједно. Na који тачно начин мозак учи граматику, још није истражено. Ипак, познато је да је теоретски у стању да савлада сваку граматику...