Рјечник

sr Зависне реченице са да ли   »   fi Liitepartikkelit -ko / -kö

93 [деведесет и три]

Зависне реченице са да ли

Зависне реченице са да ли

93 [yhdeksänkymmentäkolme]

Liitepartikkelit -ko / -kö

Изаберите како желите да видите превод:   
српски фински Игра Више
Не знам да ли ме он воли. E- ----ä, r----ta-ko hä--m-nua. E- t----- r--------- h-- m----- E- t-e-ä- r-k-s-a-k- h-n m-n-a- ------------------------------- En tiedä, rakastaako hän minua. 0
Не знам да ли ће се он вратити. E--tie-ä--t-l--k- h-----kai-in. E- t----- t------ h-- t-------- E- t-e-ä- t-l-e-o h-n t-k-i-i-. ------------------------------- En tiedä, tuleeko hän takaisin. 0
Не знам да ли ће ме позвати. E--ti-----soi-taako-hän --null-. E- t----- s-------- h-- m------- E- t-e-ä- s-i-t-a-o h-n m-n-l-e- -------------------------------- En tiedä, soittaako hän minulle. 0
Да ли ме он ипак воли? Rak--t--kohan---n--in-a? R------------ h-- m----- R-k-s-a-k-h-n h-n m-n-a- ------------------------ Rakastaakohan hän minua? 0
Да ли ће се он вратити? Tu-e-ko--n-hä- t---s-n? T--------- h-- t------- T-l-e-o-a- h-n t-k-s-n- ----------------------- Tuleekohan hän takasin? 0
Да ли ће ме он позвати? Soi-------a- h-- m------? S----------- h-- m------- S-i-t-a-o-a- h-n m-n-l-e- ------------------------- Soittaakohan hän minulle? 0
Питам се да ли он мисли на мене. K-s-- --s--t-n-- -jat----ek------mi---. K---- i--------- a---------- h-- m----- K-s-n i-s-l-ä-i- a-a-t-l-e-o h-n m-n-a- --------------------------------------- Kysyn itseltäni, ajatteleeko hän minua. 0
Питам се да ли он има другу. Kys-- -t----ä-i----k--h--e--- ---u-t--ne-. K---- i--------- o--- h------ j--- t------ K-s-n i-s-l-ä-i- o-k- h-n-l-ä j-k- t-i-e-. ------------------------------------------ Kysyn itseltäni, onko hänellä joku toinen. 0
Питам се да ли он лаже. K-s-n--tselt-n-- val-h-el-e-o-h--. K---- i--------- v----------- h--- K-s-n i-s-l-ä-i- v-l-h-e-e-k- h-n- ---------------------------------- Kysyn itseltäni, valehteleeko hän. 0
Мисли ли он ипак на мене? Aj---e--ekoha----- mi--a? A------------- h-- m----- A-a-t-l-e-o-a- h-n m-n-a- ------------------------- Ajatteleekohan hän minua? 0
Има ли он ипак неку другу? O--o-an --ne-------- -oine-? O------ h------ j--- t------ O-k-h-n h-n-l-ä j-k- t-i-e-? ---------------------------- Onkohan hänellä joku toinen? 0
Говори ли он ипак истину? P-huu-oha---än---tt-? P--------- h-- t----- P-h-u-o-a- h-n t-t-a- --------------------- Puhuukohan hän totta? 0
Сумњам да ли ме он стварно воли. M-nä epäi-e-, -----k----n -i--sta. M--- e------- p------ h-- m------- M-n- e-ä-l-n- p-t-ä-ö h-n m-n-s-a- ---------------------------------- Minä epäilen, pitääkö hän minusta. 0
Сумњам да ли ће ми писати. Min--epäi--n,-k--j----a--o h-- -i--ll-. M--- e------- k----------- h-- m------- M-n- e-ä-l-n- k-r-o-t-a-k- h-n m-n-l-e- --------------------------------------- Minä epäilen, kirjoittaako hän minulle. 0
Сумњам да ли ће ме оженити. Mi-- epä-l-n----n-ek- -----ans---i--aim--iin. M--- e------- m------ h-- k------- n--------- M-n- e-ä-l-n- m-n-e-ö h-n k-n-s-n- n-i-i-i-n- --------------------------------------------- Minä epäilen, meneekö hän kanssani naimisiin. 0
Да ли ме он стварно воли? Pi-ää--h----ä- -inu--a-tod-l-a? P--------- h-- m------ t------- P-t-ä-ö-ä- h-n m-n-s-a t-d-l-a- ------------------------------- Pitääköhän hän minusta todella? 0
Да ли ће ми он ипак писати? Kir--itt-ako-a--h-n-----ll-? K-------------- h-- m------- K-r-o-t-a-k-h-n h-n m-n-l-e- ---------------------------- Kirjoittaakohan hän minulle? 0
Да ли ће ме он ипак оженити? Men-ekö--n-h-n k--s-a-- n-i--s---? M--------- h-- k------- n--------- M-n-e-ö-ä- h-n k-n-s-n- n-i-i-i-n- ---------------------------------- Meneeköhän hän kanssani naimisiin? 0

Како мозак учи граматику?

Матерњи језик почињемо да учимо још као бебе. То се догађа сасвим аутоматски. Ми то не примећујемо. Приликом учења наш мозак мора пуно да ради. Када на пример учимо граматику, он је врло запослен. Он свакога дана чује нове ствари. Он перманентно добија нове импулсе. Ипак, мозак не може да обради сваки импулс појединачно. Принуђен је да економише. Зато се оријентише на правилности. Мозак памти оно што често чује. Он региструје колико се често нешто појављује. Тада из ових примера ствара граматичко правило. Деца знају да ли је нека реченица тачна или не. Она ипак не знају зашто је то тако. Њихов мозак познаје правила иако их није учио.. Одрасли уче језикe на другачији начин. Њима су већ познате структуре матерњег језика. Те структуре чине основу за нова граматичка правила. Да би учили, одраслима је потребно подучавање. Када мозак учи граматику, пред собом има утврђен систем. Ово се види на примеру именица и глагола. Именице и глаголи се похрањују у различитим деловима мозга. Приликом њихове обраде активирају се различите мождане области. Сем тога, једноставна правила уче се другачије од компликованих. Код сложених правила више можданих подручја ради заједно. Na који тачно начин мозак учи граматику, још није истражено. Ипак, познато је да је теоретски у стању да савлада сваку граматику...