Рјечник

sr Зависне реченице са да ли   »   hu Mellékmondatok: vajon - “e” kérdőszóval

93 [деведесет и три]

Зависне реченице са да ли

Зависне реченице са да ли

93 [kilencvenhárom]

Mellékmondatok: vajon - “e” kérdőszóval

Изаберите како желите да видите превод:   
српски мађарски Игра Више
Не знам да ли ме он воли. Nem-tud-m,-v--on sze-----. N-- t----- v---- s-------- N-m t-d-m- v-j-n s-e-e---. -------------------------- Nem tudom, vajon szeret-e. 0
Не знам да ли ће се он вратити. Ne--t-d-m,-v---- v-----j----. N-- t----- v---- v----------- N-m t-d-m- v-j-n v-s-z-j-n-e- ----------------------------- Nem tudom, vajon visszajön-e. 0
Не знам да ли ће ме позвати. Ne- tu---, --j---f-l----e. N-- t----- v---- f-------- N-m t-d-m- v-j-n f-l-í---. -------------------------- Nem tudom, vajon felhív-e. 0
Да ли ме он ипак воли? V---n-----et-----ge-? V---- s------- e----- V-j-n s-e-e--- e-g-m- --------------------- Vajon szeret-e engem? 0
Да ли ће се он вратити? Va-on v-ssza--n--? V---- v----------- V-j-n v-s-z-j-n-e- ------------------ Vajon visszajön-e? 0
Да ли ће ме он позвати? Va-on-f--hív-- engem? V---- f------- e----- V-j-n f-l-í--- e-g-m- --------------------- Vajon felhív-e engem? 0
Питам се да ли он мисли на мене. A-o- t-nő-ö---v---n-----o----rá-? A--- t------- v---- g------- r--- A-o- t-n-d-m- v-j-n g-n-o--- r-m- --------------------------------- Azon tűnődöm, vajon gondol-e rám? 0
Питам се да ли он има другу. Azon t-n---m,--aj-- -a--e--a-ak-j-? A--- t------- v---- v---- v-------- A-o- t-n-d-m- v-j-n v-n-e v-l-k-j-? ----------------------------------- Azon tűnődöm, vajon van-e valakije? 0
Питам се да ли он лаже. A--- tű--döm- -a-o--h-z-di--e? A--- t------- v---- h--------- A-o- t-n-d-m- v-j-n h-z-d-k-e- ------------------------------ Azon tűnődöm, vajon hazudik-e? 0
Мисли ли он ипак на мене? V-j-n g-n----- r--? V---- g------- r--- V-j-n g-n-o--- r-m- ------------------- Vajon gondol-e rám? 0
Има ли он ипак неку другу? Vajo--v-n-e-v------e? V---- v---- v-------- V-j-n v-n-e v-l-k-j-? --------------------- Vajon van-e valakije? 0
Говори ли он ипак истину? V---- az --azs-got-m--d-a-e? V---- a- i-------- m-------- V-j-n a- i-a-s-g-t m-n-j---? ---------------------------- Vajon az igazságot mondja-e? 0
Сумњам да ли ме он стварно воли. K-te----em--v---n --ló-a- ke-ve--- e-g-m. K---------- v---- v------ k------- e----- K-t-l-e-e-, v-j-n v-l-b-n k-d-e--- e-g-m- ----------------------------------------- Kételkedem, vajon valóban kedvel-e engem. 0
Сумњам да ли ће ми писати. Ké----ed--, -a-----r---n---m. K---------- v---- í--- n----- K-t-l-e-e-, v-j-n í--- n-k-m- ----------------------------- Kételkedem, vajon ír-e nekem. 0
Сумњам да ли ће ме оженити. Ké-----dem,-vaj------e---e--e--s-gül. K---------- v---- e------- f--------- K-t-l-e-e-, v-j-n e-v-s--- f-l-s-g-l- ------------------------------------- Kételkedem, vajon elvesz-e feleségül. 0
Да ли ме он стварно воли? Va-on---ny-e- k--ve---? V---- t------ k-------- V-j-n t-n-l-g k-d-e---? ----------------------- Vajon tényleg kedvel-e? 0
Да ли ће ми он ипак писати? V-j-n ír-e n--em? V---- í--- n----- V-j-n í--- n-k-m- ----------------- Vajon ír-e nekem? 0
Да ли ће ме он ипак оженити? Vajon-el-e-z-e ----s----? V---- e------- f--------- V-j-n e-v-s--- f-l-s-g-l- ------------------------- Vajon elvesz-e feleségül? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Како мозак учи граматику?

Матерњи језик почињемо да учимо још као бебе. То се догађа сасвим аутоматски. Ми то не примећујемо. Приликом учења наш мозак мора пуно да ради. Када на пример учимо граматику, он је врло запослен. Он свакога дана чује нове ствари. Он перманентно добија нове импулсе. Ипак, мозак не може да обради сваки импулс појединачно. Принуђен је да економише. Зато се оријентише на правилности. Мозак памти оно што често чује. Он региструје колико се често нешто појављује. Тада из ових примера ствара граматичко правило. Деца знају да ли је нека реченица тачна или не. Она ипак не знају зашто је то тако. Њихов мозак познаје правила иако их није учио.. Одрасли уче језикe на другачији начин. Њима су већ познате структуре матерњег језика. Те структуре чине основу за нова граматичка правила. Да би учили, одраслима је потребно подучавање. Када мозак учи граматику, пред собом има утврђен систем. Ово се види на примеру именица и глагола. Именице и глаголи се похрањују у различитим деловима мозга. Приликом њихове обраде активирају се различите мождане области. Сем тога, једноставна правила уче се другачије од компликованих. Код сложених правила више можданих подручја ради заједно. Na који тачно начин мозак учи граматику, још није истражено. Ипак, познато је да је теоретски у стању да савлада сваку граматику...