Рјечник

sr Зависне реченице са да ли   »   hu Mellékmondatok: vajon - “e” kérdőszóval

93 [деведесет и три]

Зависне реченице са да ли

Зависне реченице са да ли

93 [kilencvenhárom]

Mellékmondatok: vajon - “e” kérdőszóval

Изаберите како желите да видите превод:   
српски мађарски Игра Више
Не знам да ли ме он воли. Nem--udo------on -zere--e. N__ t_____ v____ s________ N-m t-d-m- v-j-n s-e-e---. -------------------------- Nem tudom, vajon szeret-e. 0
Не знам да ли ће се он вратити. N-- ----m,-v------i-szaj----. N__ t_____ v____ v___________ N-m t-d-m- v-j-n v-s-z-j-n-e- ----------------------------- Nem tudom, vajon visszajön-e. 0
Не знам да ли ће ме позвати. Nem -udom- --jo- -e--ív--. N__ t_____ v____ f________ N-m t-d-m- v-j-n f-l-í---. -------------------------- Nem tudom, vajon felhív-e. 0
Да ли ме он ипак воли? V--o- sz-r-----en-e-? V____ s_______ e_____ V-j-n s-e-e--- e-g-m- --------------------- Vajon szeret-e engem? 0
Да ли ће се он вратити? Va-o- vi-s-aj---e? V____ v___________ V-j-n v-s-z-j-n-e- ------------------ Vajon visszajön-e? 0
Да ли ће ме он позвати? Va-on f---ív-e---gem? V____ f_______ e_____ V-j-n f-l-í--- e-g-m- --------------------- Vajon felhív-e engem? 0
Питам се да ли он мисли на мене. Azo- tű-ő---------- g-ndol-e---m? A___ t_______ v____ g_______ r___ A-o- t-n-d-m- v-j-n g-n-o--- r-m- --------------------------------- Azon tűnődöm, vajon gondol-e rám? 0
Питам се да ли он има другу. A--- -űn----,---j---v---- -a---ij-? A___ t_______ v____ v____ v________ A-o- t-n-d-m- v-j-n v-n-e v-l-k-j-? ----------------------------------- Azon tűnődöm, vajon van-e valakije? 0
Питам се да ли он лаже. Az-n -ű--döm--vajo---a-u--k--? A___ t_______ v____ h_________ A-o- t-n-d-m- v-j-n h-z-d-k-e- ------------------------------ Azon tűnődöm, vajon hazudik-e? 0
Мисли ли он ипак на мене? Va--- g-n----e -á-? V____ g_______ r___ V-j-n g-n-o--- r-m- ------------------- Vajon gondol-e rám? 0
Има ли он ипак неку другу? Va-on --n-- -alakij-? V____ v____ v________ V-j-n v-n-e v-l-k-j-? --------------------- Vajon van-e valakije? 0
Говори ли он ипак истину? V-j-n -z --az-á-----o-dja--? V____ a_ i________ m________ V-j-n a- i-a-s-g-t m-n-j---? ---------------------------- Vajon az igazságot mondja-e? 0
Сумњам да ли ме он стварно воли. Ké-elk--e-- --j-n-va-ó--- k-d-el-- e-g--. K__________ v____ v______ k_______ e_____ K-t-l-e-e-, v-j-n v-l-b-n k-d-e--- e-g-m- ----------------------------------------- Kételkedem, vajon valóban kedvel-e engem. 0
Сумњам да ли ће ми писати. K--------m, ---on-í----n---m. K__________ v____ í___ n_____ K-t-l-e-e-, v-j-n í--- n-k-m- ----------------------------- Kételkedem, vajon ír-e nekem. 0
Сумњам да ли ће ме оженити. Kéte--e-em,--a--n---v--z-- -e-eség-l. K__________ v____ e_______ f_________ K-t-l-e-e-, v-j-n e-v-s--- f-l-s-g-l- ------------------------------------- Kételkedem, vajon elvesz-e feleségül. 0
Да ли ме он стварно воли? V---- t--y--g --d-e---? V____ t______ k________ V-j-n t-n-l-g k-d-e---? ----------------------- Vajon tényleg kedvel-e? 0
Да ли ће ми он ипак писати? V-jo--------e-em? V____ í___ n_____ V-j-n í--- n-k-m- ----------------- Vajon ír-e nekem? 0
Да ли ће ме он ипак оженити? V---n ---es--- -ele---ül? V____ e_______ f_________ V-j-n e-v-s--- f-l-s-g-l- ------------------------- Vajon elvesz-e feleségül? 0

Како мозак учи граматику?

Матерњи језик почињемо да учимо још као бебе. То се догађа сасвим аутоматски. Ми то не примећујемо. Приликом учења наш мозак мора пуно да ради. Када на пример учимо граматику, он је врло запослен. Он свакога дана чује нове ствари. Он перманентно добија нове импулсе. Ипак, мозак не може да обради сваки импулс појединачно. Принуђен је да економише. Зато се оријентише на правилности. Мозак памти оно што често чује. Он региструје колико се често нешто појављује. Тада из ових примера ствара граматичко правило. Деца знају да ли је нека реченица тачна или не. Она ипак не знају зашто је то тако. Њихов мозак познаје правила иако их није учио.. Одрасли уче језикe на другачији начин. Њима су већ познате структуре матерњег језика. Те структуре чине основу за нова граматичка правила. Да би учили, одраслима је потребно подучавање. Када мозак учи граматику, пред собом има утврђен систем. Ово се види на примеру именица и глагола. Именице и глаголи се похрањују у различитим деловима мозга. Приликом њихове обраде активирају се различите мождане области. Сем тога, једноставна правила уче се другачије од компликованих. Код сложених правила више можданих подручја ради заједно. Na који тачно начин мозак учи граматику, још није истражено. Ипак, познато је да је теоретски у стању да савлада сваку граматику...