Рјечник

sr Зависне реченице са да ли   »   lv Palīgteikumi ar vai

93 [деведесет и три]

Зависне реченице са да ли

Зависне реченице са да ли

93 [deviņdesmit trīs]

Palīgteikumi ar vai

Изаберите како желите да видите превод:   
српски летонски Игра Више
Не знам да ли ме он воли. Es -e---u- v-i vi-- m-ni -īl. E- n------ v-- v--- m--- m--- E- n-z-n-, v-i v-ņ- m-n- m-l- ----------------------------- Es nezinu, vai viņš mani mīl. 0
Не знам да ли ће се он вратити. E--nezin-----i----š-nāks-at---a-. E- n------ v-- v--- n--- a------- E- n-z-n-, v-i v-ņ- n-k- a-p-k-ļ- --------------------------------- Es nezinu, vai viņš nāks atpakaļ. 0
Не знам да ли ће ме позвати. E- nezin-,-v-i--iņ---a- p--z-an--. E- n------ v-- v--- m-- p--------- E- n-z-n-, v-i v-ņ- m-n p-e-v-n-s- ---------------------------------- Es nezinu, vai viņš man piezvanīs. 0
Да ли ме он ипак воли? V-i --ņš----i --l? V-- v--- m--- m--- V-i v-ņ- m-n- m-l- ------------------ Vai viņš mani mīl? 0
Да ли ће се он вратити? V-i--iņ- ---s atpakaļ? V-- v--- n--- a------- V-i v-ņ- n-k- a-p-k-ļ- ---------------------- Vai viņš nāks atpakaļ? 0
Да ли ће ме он позвати? Vai viņš-man-p-e-v-nīs? V-- v--- m-- p--------- V-i v-ņ- m-n p-e-v-n-s- ----------------------- Vai viņš man piezvanīs? 0
Питам се да ли он мисли на мене. E- --utāj- s-v---a- ---š-do-----r ma-i? E- j------ s--- v-- v--- d--- p-- m---- E- j-u-ā-u s-v- v-i v-ņ- d-m- p-r m-n-? --------------------------------------- Es jautāju sev, vai viņš domā par mani? 0
Питам се да ли он има другу. E- jau-ā-u-sev- v-i--i----i- kāda-cit-? E- j------ s--- v-- v---- i- k--- c---- E- j-u-ā-u s-v- v-i v-ņ-m i- k-d- c-t-? --------------------------------------- Es jautāju sev, vai viņam ir kāda cita? 0
Питам се да ли он лаже. Es------j- --v, --- --ņš--e-o? E- j------ s--- v-- v--- m---- E- j-u-ā-u s-v- v-i v-ņ- m-l-? ------------------------------ Es jautāju sev, vai viņš melo? 0
Мисли ли он ипак на мене? Va---iņš-d-mā par-m--i? V-- v--- d--- p-- m---- V-i v-ņ- d-m- p-r m-n-? ----------------------- Vai viņš domā par mani? 0
Има ли он ипак неку другу? V-- -i--- -- kād----ta? V-- v---- i- k--- c---- V-i v-ņ-m i- k-d- c-t-? ----------------------- Vai viņam ir kāda cita? 0
Говори ли он ипак истину? Vai -iņš-sa-a---t-esību? V-- v--- s--- p--------- V-i v-ņ- s-k- p-t-e-ī-u- ------------------------ Vai viņš saka patiesību? 0
Сумњам да ли ме он стварно воли. E--šau-o-, -ai -s-v-----p-tie--- patī--. E- š------ v-- e- v---- p------- p------ E- š-u-o-, v-i e- v-ņ-m p-t-e-ā- p-t-k-. ---------------------------------------- Es šaubos, vai es viņam patiešām patīku. 0
Сумњам да ли ће ми писати. E- -au-os,---i-v----man -a-s-īs. E- š------ v-- v--- m-- r------- E- š-u-o-, v-i v-ņ- m-n r-k-t-s- -------------------------------- Es šaubos, vai viņš man rakstīs. 0
Сумњам да ли ће ме оженити. Es šaubos,--a- v----m-n- --e-ēs. E- š------ v-- v--- m--- p------ E- š-u-o-, v-i v-ņ- m-n- p-e-ē-. -------------------------------- Es šaubos, vai viņš mani precēs. 0
Да ли ме он стварно воли? V-- -s v-ņ-m-pati-š-m--a-ī--? V-- e- v---- p------- p------ V-i e- v-ņ-m p-t-e-ā- p-t-k-? ----------------------------- Vai es viņam patiešām patīku? 0
Да ли ће ми он ипак писати? V-i -i-- -----ak--ī-? V-- v--- m-- r------- V-i v-ņ- m-n r-k-t-s- --------------------- Vai viņš man rakstīs? 0
Да ли ће ме он ипак оженити? Va- -iņ----n---r-cēs? V-- v--- m--- p------ V-i v-ņ- m-n- p-e-ē-? --------------------- Vai viņš mani precēs? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Како мозак учи граматику?

Матерњи језик почињемо да учимо још као бебе. То се догађа сасвим аутоматски. Ми то не примећујемо. Приликом учења наш мозак мора пуно да ради. Када на пример учимо граматику, он је врло запослен. Он свакога дана чује нове ствари. Он перманентно добија нове импулсе. Ипак, мозак не може да обради сваки импулс појединачно. Принуђен је да економише. Зато се оријентише на правилности. Мозак памти оно што често чује. Он региструје колико се често нешто појављује. Тада из ових примера ствара граматичко правило. Деца знају да ли је нека реченица тачна или не. Она ипак не знају зашто је то тако. Њихов мозак познаје правила иако их није учио.. Одрасли уче језикe на другачији начин. Њима су већ познате структуре матерњег језика. Те структуре чине основу за нова граматичка правила. Да би учили, одраслима је потребно подучавање. Када мозак учи граматику, пред собом има утврђен систем. Ово се види на примеру именица и глагола. Именице и глаголи се похрањују у различитим деловима мозга. Приликом њихове обраде активирају се различите мождане области. Сем тога, једноставна правила уче се другачије од компликованих. Код сложених правила више можданих подручја ради заједно. Na који тачно начин мозак учи граматику, још није истражено. Ипак, познато је да је теоретски у стању да савлада сваку граматику...