Рјечник

sr Зависне реченице са да ли   »   mk Споредни реченици со дали

93 [деведесет и три]

Зависне реченице са да ли

Зависне реченице са да ли

93 [деведесет и три]

93 [dyevyedyesyet i tri]

Споредни реченици со дали

[Sporyedni ryechyenitzi so dali]

Можете кликнути на свако празно да бисте видели текст или:   

српски македонски Игра Више
Не знам да ли ме он воли. Не----- д--- т-- м- с---. Незнам, дали тој ме сака. 0
Ny------ d--- t-- m-- s---.Nyeznam, dali toј mye saka.
Не знам да ли ће се он вратити. Не----- д--- т-- ќ- с- в----. Незнам, дали тој ќе се врати. 0
Ny------ d--- t-- k--- s-- v----.Nyeznam, dali toј kjye sye vrati.
Не знам да ли ће ме позвати. Не----- д--- т-- ќ- м- п-----. Незнам, дали тој ќе ме побара. 0
Ny------ d--- t-- k--- m-- p-----.Nyeznam, dali toј kjye mye pobara.
   
Да ли ме он ипак воли? Да-- т-- н-------- м- с---? Дали тој навистина ме сака? 0
Da-- t-- n-------- m-- s---?Dali toј navistina mye saka?
Да ли ће се он вратити? Да-- т-- н-------- ќ- с- в----? Дали тој навистина ќе се врати? 0
Da-- t-- n-------- k--- s-- v----?Dali toј navistina kjye sye vrati?
Да ли ће ме он позвати? Да-- т-- н-------- ќ- м- п-----? Дали тој навистина ќе ме побара? 0
Da-- t-- n-------- k--- m-- p-----?Dali toј navistina kjye mye pobara?
   
Питам се да ли он мисли на мене. Се п-------- д--- т-- м---- н- м---? Се прашувам, дали тој мисли на мене? 0
Sy- p---------- d--- t-- m---- n- m-----?Sye prashoovam, dali toј misli na myenye?
Питам се да ли он има другу. Се п-------- д--- т-- и-- н----- д----? Се прашувам, дали тој има некоја друга? 0
Sy- p---------- d--- t-- i-- n------ d------?Sye prashoovam, dali toј ima nyekoјa droogua?
Питам се да ли он лаже. Се п-------- д--- л---? Се прашувам, дали лаже? 0
Sy- p---------- d--- l----?Sye prashoovam, dali laʐye?
   
Мисли ли он ипак на мене? Да-- т-- н-------- м---- н- м---? Дали тој навистина мисли на мене? 0
Da-- t-- n-------- m---- n- m-----?Dali toј navistina misli na myenye?
Има ли он ипак неку другу? Да-- т-- н-------- и-- н----- д----? Дали тој навистина има некоја друга? 0
Da-- t-- n-------- i-- n------ d------?Dali toј navistina ima nyekoјa droogua?
Говори ли он ипак истину? Да-- т-- н-------- ј- к----- в--------? Дали тој навистина ја кажува вистината? 0
Da-- t-- n-------- ј- k------ v--------?Dali toј navistina јa kaʐoova vistinata?
   
Сумњам да ли ме он стварно воли. Се с-------- д--- н-------- м- с- д------. Се сомневам, дали навистина му се допаѓам. 0
Sy- s--------- d--- n-------- m-- s-- d------.Sye somnyevam, dali navistina moo sye dopaѓam.
Сумњам да ли ће ми писати. Се с-------- д--- ќ- м- п---. Се сомневам, дали ќе ми пише. 0
Sy- s--------- d--- k--- m- p-----.Sye somnyevam, dali kjye mi pishye.
Сумњам да ли ће ме оженити. Се с-------- д--- ќ- с- о---- с- м---. Се сомневам, дали ќе се ожени со мене. 0
Sy- s--------- d--- k--- s-- o----- s- m-----.Sye somnyevam, dali kjye sye oʐyeni so myenye.
   
Да ли ме он стварно воли? Да-- м- с- н-------- д------? Дали му се навистина допаѓам? 0
Da-- m-- s-- n-------- d------?Dali moo sye navistina dopaѓam?
Да ли ће ми он ипак писати? Да-- т-- н-------- ќ- м- п---? Дали тој навистина ќе ми пише? 0
Da-- t-- n-------- k--- m- p-----?Dali toј navistina kjye mi pishye?
Да ли ће ме он ипак оженити? Да-- т-- н-------- ќ- с- о---- с- м---? Дали тој навистина ќе се ожени со мене? 0
Da-- t-- n-------- k--- s-- o----- s- m-----?Dali toј navistina kjye sye oʐyeni so myenye?
   

Како мозак учи граматику?

Матерњи језик почињемо да учимо још као бебе. То се догађа сасвим аутоматски. Ми то не примећујемо. Приликом учења наш мозак мора пуно да ради. Када на пример учимо граматику, он је врло запослен. Он свакога дана чује нове ствари. Он перманентно добија нове импулсе. Ипак, мозак не може да обради сваки импулс појединачно. Принуђен је да економише. Зато се оријентише на правилности. Мозак памти оно што често чује. Он региструје колико се често нешто појављује. Тада из ових примера ствара граматичко правило. Деца знају да ли је нека реченица тачна или не. Она ипак не знају зашто је то тако. Њихов мозак познаје правила иако их није учио.. Одрасли уче језикe на другачији начин. Њима су већ познате структуре матерњег језика. Те структуре чине основу за нова граматичка правила. Да би учили, одраслима је потребно подучавање. Када мозак учи граматику, пред собом има утврђен систем. Ово се види на примеру именица и глагола. Именице и глаголи се похрањују у различитим деловима мозга. Приликом њихове обраде активирају се различите мождане области. Сем тога, једноставна правила уче се другачије од компликованих. Код сложених правила више можданих подручја ради заједно. Na који тачно начин мозак учи граматику, још није истражено. Ипак, познато је да је теоретски у стању да савлада сваку граматику...