Рјечник

sr Зависне реченице са да ли   »   sk Vedľajšie vety s či

93 [деведесет и три]

Зависне реченице са да ли

Зависне реченице са да ли

93 [deväťdesiattri]

Vedľajšie vety s či

Изаберите како желите да видите превод:   
српски словачки Игра Више
Не знам да ли ме он воли. Nev-em---- -a-ľ-b-. N------ č- m- ľ---- N-v-e-, č- m- ľ-b-. ------------------- Neviem, či ma ľúbi. 0
Не знам да ли ће се он вратити. N--ie-,--i--a vr---. N------ č- s- v----- N-v-e-, č- s- v-á-i- -------------------- Neviem, či sa vráti. 0
Не знам да ли ће ме позвати. Nevi--- č---i ------. N------ č- m- z------ N-v-e-, č- m- z-v-l-. --------------------- Neviem, či mi zavolá. 0
Да ли ме он ипак воли? Č---------c-ľ-bi? Č- m- v---- ľ---- Č- m- v-b-c ľ-b-? ----------------- Či ma vôbec ľúbi? 0
Да ли ће се он вратити? Či-----ôb-c-v-á-i? Č- s- v---- v----- Č- s- v-b-c v-á-i- ------------------ Či sa vôbec vráti? 0
Да ли ће ме он позвати? Č---i vô--c z-vo--? Č- m- v---- z------ Č- m- v-b-c z-v-l-? ------------------- Či mi vôbec zavolá? 0
Питам се да ли он мисли на мене. P---- sa--č- n- mň---yslí. P---- s-- č- n- m-- m----- P-t-m s-, č- n- m-a m-s-í- -------------------------- Pýtam sa, či na mňa myslí. 0
Питам се да ли он има другу. P---- sa, či -á ne-a-ú-dr---. P---- s-- č- m- n----- d----- P-t-m s-, č- m- n-j-k- d-u-ú- ----------------------------- Pýtam sa, či má nejakú druhú. 0
Питам се да ли он лаже. P------a- č----a-e. P---- s-- č- k----- P-t-m s-, č- k-a-e- ------------------- Pýtam sa, či klame. 0
Мисли ли он ипак на мене? Č--l---na---a --sl-? Č- l-- n- m-- m----- Č- l-n n- m-a m-s-í- -------------------- Či len na mňa myslí? 0
Има ли он ипак неку другу? Či -en n-m- n-j-----ru-ú? Č- l-- n--- n----- d----- Č- l-n n-m- n-j-k- d-u-ú- ------------------------- Či len nemá nejakú druhú? 0
Говори ли он ипак истину? Č- -en---vorí --avdu? Č- l-- h----- p------ Č- l-n h-v-r- p-a-d-? --------------------- Či len hovorí pravdu? 0
Сумњам да ли ме он стварно воли. Poch--u--m-o---m, či-ma má -ku--č-e rá-. P--------- o t--- č- m- m- s------- r--- P-c-y-u-e- o t-m- č- m- m- s-u-o-n- r-d- ---------------------------------------- Pochybujem o tom, či ma má skutočne rád. 0
Сумњам да ли ће ми писати. Pochyb-jem-o ---- -i mi-n-píš-. P--------- o t--- č- m- n------ P-c-y-u-e- o t-m- č- m- n-p-š-. ------------------------------- Pochybujem o tom, či mi napíše. 0
Сумњам да ли ће ме оженити. P-c-----e--o----, či s--so mno----e--. P--------- o t--- č- s- s- m--- o----- P-c-y-u-e- o t-m- č- s- s- m-o- o-e-í- -------------------------------------- Pochybujem o tom, či sa so mnou ožení. 0
Да ли ме он стварно воли? Ć--ma--- -e- --oza- --d? Ć- m- m- l-- n----- r--- Ć- m- m- l-n n-o-a- r-d- ------------------------ Ći ma má len naozaj rád? 0
Да ли ће ми он ипак писати? Či mi l---n--í-e? Č- m- l-- n------ Č- m- l-n n-p-š-? ----------------- Či mi len napíše? 0
Да ли ће ме он ипак оженити? Či-s- l-- s--m-ou----n-? Č- s- l-- s- m--- o----- Č- s- l-n s- m-o- o-e-í- ------------------------ Či sa len so mnou ožení? 0

Како мозак учи граматику?

Матерњи језик почињемо да учимо још као бебе. То се догађа сасвим аутоматски. Ми то не примећујемо. Приликом учења наш мозак мора пуно да ради. Када на пример учимо граматику, он је врло запослен. Он свакога дана чује нове ствари. Он перманентно добија нове импулсе. Ипак, мозак не може да обради сваки импулс појединачно. Принуђен је да економише. Зато се оријентише на правилности. Мозак памти оно што често чује. Он региструје колико се често нешто појављује. Тада из ових примера ствара граматичко правило. Деца знају да ли је нека реченица тачна или не. Она ипак не знају зашто је то тако. Њихов мозак познаје правила иако их није учио.. Одрасли уче језикe на другачији начин. Њима су већ познате структуре матерњег језика. Те структуре чине основу за нова граматичка правила. Да би учили, одраслима је потребно подучавање. Када мозак учи граматику, пред собом има утврђен систем. Ово се види на примеру именица и глагола. Именице и глаголи се похрањују у различитим деловима мозга. Приликом њихове обраде активирају се различите мождане области. Сем тога, једноставна правила уче се другачије од компликованих. Код сложених правила више можданих подручја ради заједно. Na који тачно начин мозак учи граматику, још није истражено. Ипак, познато је да је теоретски у стању да савлада сваку граматику...