Рјечник

sr Везници 1   »   ar ‫أدوات الربط 1‬

94 [деведесет и четири]

Везници 1

Везници 1

‫94 [أربعة وتسعون]‬

94 [arabeat wataseun]

‫أدوات الربط 1‬

[iadawat alrabt 1]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски арапски Игра Више
Чекај док киша не престане. ‫ا-تظ--حت---ت------م--.‬ ‫----- ح-- ي---- ا------ ‫-ن-ظ- ح-ى ي-و-ف ا-م-ر-‬ ------------------------ ‫انتظر حتى يتوقف المطر.‬ 0
a-atazir--at-- --t-w-q-f---m-tra. a------- h---- y-------- a------- a-a-a-i- h-t-a y-t-w-q-f a-m-t-a- --------------------------------- anatazir hataa yatawaqaf almatra.
Чекај док завршим. ‫-نت-- ، حت- -صبح جاهز-ً.‬ ‫----- ، ح-- أ--- ج------- ‫-ن-ظ- ، ح-ى أ-ب- ج-ه-ا-.- -------------------------- ‫انتظر ، حتى أصبح جاهزاً.‬ 0
an-z-- - h-t-a -as--h-ja---an. a----- , h---- '----- j------- a-t-i- , h-t-a '-s-a- j-h-a-n- ------------------------------ antzir , hataa 'asbah jahzaan.
Чекај док се он не врати. ‫---ظ- -ت- يعود.‬ ‫----- ح-- ي----- ‫-ن-ظ- ح-ى ي-و-.- ----------------- ‫انتظر حتى يعود.‬ 0
anata--r--at-- -a--d-. a------- h---- y------ a-a-a-i- h-t-a y-e-d-. ---------------------- anatazir hataa yaeuda.
Ја чекам док ми се коса не осуши. ‫سأنتظ- ح-- ي-- شع-ي-‬ ‫------ ح-- ي-- ش----- ‫-أ-ت-ر ح-ى ي-ف ش-ر-.- ---------------------- ‫سأنتظر حتى يجف شعري.‬ 0
s'a----i---ata- ---i- s-i-r-. s-------- h---- y---- s------ s-a-t-z-r h-t-a y-j-f s-i-r-. ----------------------------- s'antazir hataa yajif shieri.
Ја чекам док се филм не заврши. ‫-أن-ظ- --ى-ين-هي ---يل--‬ ‫------ ح-- ي---- ا------- ‫-أ-ت-ر ح-ى ي-ت-ي ا-ف-ل-.- -------------------------- ‫سأنتظر حتى ينتهي الفيلم.‬ 0
s'a-taz-r h---- --n-ah--a-f-l--. s-------- h---- y------ a------- s-a-t-z-r h-t-a y-n-a-i a-f-l-m- -------------------------------- s'antazir hataa yantahi alfilum.
Ја чекам док на семафору не буде зелено. ‫س-ن--- ح-- -ص-ح-الإش-----ض-اء.‬ ‫------ ح-- ت--- ا------ خ------ ‫-أ-ت-ر ح-ى ت-ب- ا-إ-ا-ة خ-ر-ء-‬ -------------------------------- ‫سأنتظر حتى تصبح الإشارة خضراء.‬ 0
s----a-i- h---- -us-i---l-i-s-a-a- ----a'. s-------- h---- t----- a---------- k------ s-a-t-z-r h-t-a t-s-i- a-'-i-h-r-t k-d-a-. ------------------------------------------ s'antazir hataa tusbih al'iisharat khdra'.
Када путујеш на годишњи одмор? ‫-ت----س--ر--ي-إج--ة-؟‬ ‫--- س----- ف- إ---- ؟- ‫-ت- س-س-ف- ف- إ-ا-ة ؟- ----------------------- ‫متى ستسافر في إجازة ؟‬ 0
mta- s-tu-a--- -- -i--a-a ? m--- s-------- f- '------ ? m-a- s-t-s-f-r f- '-i-a-a ? --------------------------- mtaa satusafir fi 'iijaza ?
Још пре летњег распуста? ‫-بل أ- --د---لعط-ة --صيفي--‬ ‫--- أ- ت--- ا----- ا-------- ‫-ب- أ- ت-د- ا-ع-ل- ا-ص-ف-ة-‬ ----------------------------- ‫قبل أن تبدأ العطلة الصيفية.‬ 0
q-il 'an---b---a---tla--a-----iata. q--- '-- t---- a------- a---------- q-i- '-n t-b-a a-e-t-a- a-s-y-i-t-. ----------------------------------- qbil 'an tabda aleutlat alsayfiata.
Да, још пре него почне летњи распуст. ‫ن-م-، -ب- -داي- -ل-ط-ة -ل-يف---‬ ‫--- ، ق-- ب---- ا----- ا-------- ‫-ع- ، ق-ل ب-ا-ة ا-ع-ل- ا-ص-ف-ة-‬ --------------------------------- ‫نعم ، قبل بداية العطلة الصيفية.‬ 0
neam----abl-bid--a----e--lat al---f-ata. n--- , q--- b------ a------- a---------- n-a- , q-b- b-d-y-t a-e-t-a- a-s-y-i-t-. ---------------------------------------- neam , qabl bidayat aleutlat alsayfiata.
Поправи кров, пре него што почне зима. ‫ا----السق- قبل أن-يأت- -ل-ت-ء.‬ ‫---- ا---- ق-- أ- ي--- ا------- ‫-ص-ح ا-س-ف ق-ل أ- ي-ت- ا-ش-ا-.- -------------------------------- ‫اصلح السقف قبل أن يأتي الشتاء.‬ 0
asa--h-a---q- q-----a- yat- a-sh-t---. a----- a----- q--- '-- y--- a--------- a-a-i- a-s-q- q-b- '-n y-t- a-s-i-a-'- -------------------------------------- asalih alsaqf qabl 'an yati alshitaa'.
Опери руке, пре него што седнеш за сто. ‫إ--- ي--ك قبل-أن --ل----ى ا---ول-.‬ ‫---- ي--- ق-- أ- ت--- إ-- ا-------- ‫-غ-ل ي-ي- ق-ل أ- ت-ل- إ-ى ا-ط-و-ة-‬ ------------------------------------ ‫إغسل يديك قبل أن تجلس إلى الطاولة.‬ 0
'-g-------d-----a-l -a---a--as----l-- a-ta---la-. '------ y----- q--- '-- t----- '----- a---------- '-g-a-l y-d-y- q-b- '-n t-j-a- '-i-a- a-t-a-i-a-. ------------------------------------------------- 'ighasl yudayk qabl 'an tajlas 'iilaa altaawilat.
Затвори прозор, пре него што изађеш. ‫---- -لن--ذ- --- ---ت--ج-‬ ‫---- ا------ ق-- أ- ت----- ‫-غ-ق ا-ن-ف-ة ق-ل أ- ت-ر-.- --------------------------- ‫إغلق النافذة قبل أن تخرج.‬ 0
'i-ha-i--a--aaf-dha---ab- --n t-k-r-ja. '------- a---------- q--- '-- t-------- '-g-a-i- a-n-a-i-h-t q-b- '-n t-k-r-j-. --------------------------------------- 'ighaliq alnaafidhat qabl 'an tukhrija.
Када ћеш доћи кући? ‫متى---أ-- -ل---ل-----‬ ‫--- س---- إ-- ا---- ؟- ‫-ت- س-أ-ي إ-ى ا-ب-ت ؟- ----------------------- ‫متى ستأتي إلى البيت ؟‬ 0
mta- s-------iilaa a--ayt ? m--- s----- '----- a----- ? m-a- s-t-t- '-i-a- a-b-y- ? --------------------------- mtaa satati 'iilaa albayt ?
Након наставе? ‫--- ---ر--‬ ‫--- ا------ ‫-ع- ا-د-س-‬ ------------ ‫بعد الدرس.‬ 0
beu- a--i---. b--- a------- b-u- a-d-r-a- ------------- beud aldirsa.
Да, након што се настава заврши. ‫نعم --ب-- ان-هاء---د---‬ ‫--- ، ب-- ا----- ا------ ‫-ع- ، ب-د ا-ت-ا- ا-د-س-‬ ------------------------- ‫نعم ، بعد انتهاء الدرس.‬ 0
neam-,-b-ed aintiha- al----. n--- , b--- a------- a------ n-a- , b-e- a-n-i-a- a-d-r-. ---------------------------- neam , baed aintiha' aldirs.
Након што је имао незгоду, он више није могао радити. ‫ب----ن تعر------ث--- ------د--ً --ى ا-عم--‬ ‫--- أ- ت--- ل---- ل- ي-- ق----- ع-- ا------ ‫-ع- أ- ت-ر- ل-ا-ث ل- ي-د ق-د-ا- ع-ى ا-ع-ل-‬ -------------------------------------------- ‫بعد أن تعرض لحادث لم يعد قادراً على العمل.‬ 0
beud '-- tu-rad l----i-h -m ----- q-draa- -al-- a-eam-l. b--- '-- t----- l------- l- y---- q------ e---- a------- b-u- '-n t-e-a- l-h-d-t- l- y-e-d q-d-a-n e-l-a a-e-m-l- -------------------------------------------------------- beud 'an tuerad lihadith lm yaeud qadraan ealaa aleamal.
Након што је изгубио посао, отишао je у Америку. ‫-ع-----خ-ر---ل- سا--إ-- ---ر--.‬ ‫--- أ- خ-- ع--- س------ أ------- ‫-ع- أ- خ-ر ع-ل- س-ف-إ-ى أ-ي-ك-.- --------------------------------- ‫بعد أن خسر عمله سافرإلى أميركا.‬ 0
b-ud --- -h-s-- ea--li- safi-a-ii--a-'--irka. b--- '-- k----- e------ s----------- '------- b-u- '-n k-a-i- e-m-l-h s-f-r-'-i-a- '-m-r-a- --------------------------------------------- beud 'an khasir eamalih safira'iilaa 'amirka.
Након што је отишао у Америку, он се обогатио. ‫-ع--أن -ا-ر إ-ى أم-ر---أ-بح --يا-.‬ ‫--- أ- س--- إ-- أ----- أ--- غ------ ‫-ع- أ- س-ف- إ-ى أ-ي-ك- أ-ب- غ-ي-ً-‬ ------------------------------------ ‫بعد أن سافر إلى أميركا أصبح غنياً.‬ 0
bed---n---fa--'ii------m--ka '-sb---gh-yaan. b-- '-- s---- '----- '------ '----- g------- b-d '-n s-f-r '-i-a- '-m-r-a '-s-a- g-n-a-n- -------------------------------------------- bed 'an safar 'iilaa 'amirka 'asbah ghnyaan.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Како учити два језика одједном

У данашње време страни језици све више добијају на значају. Многи људи уче стране језике. На свету постоје бројни занимљиви језици. Зато многи људи уче неколико језика одједном. Ово углавном не преdставља проблем за оне који су двојезично одрасли. Мозак оба језика учи аутоматски. Кад порасту, деца тачно знају шта ком језику припада. Двојезичним особама познате су карактеристике оба језика. Код одраслих ово фунционише на другачији начин. Њима није тако лако да једновремено уче више језика. Онај ко жели да истовремено учи два језика, мора на уму имати једно правило. Прво: веома је важно упоредити оба језика. Језици који припадају истој језичким породици врло су слични. Ово може довести до њиховог мешања. Зато је корисно да се оба језика пажљиво анализирају. На пример, може се направити листа. У њој се могу бележити сличности и разлике. На овај начин је мозак принуђен да на оба језика реагује једнаким интензитетом. Он боље запажа посебности датих језика. Такође је добро за различите језике користити фасцикле и цедуље различите боје. Ово нам помаже да јасно раздвојимо језике. Уколико се уче језици који немају сличности, ово функционише мало другачије. Код различитих језика не постоји опасност од мешања. У овом случају опасност лежи у поређењу језика. Најбоље би било поредити језике са матерњим. Када мозак препозна контраст, учиће ефикасније. Такође је важно оба језика учити једнаким интензитетом. Теоретски гледано, мозгу је сасвим свеједно колико језика учи...