Рјечник

sr Везници 1   »   be Злучнікі 1

94 [деведесет и четири]

Везници 1

Везници 1

94 [дзевяноста чатыры]

94 [dzevyanosta chatyry]

Злучнікі 1

[Zluchnіkі 1]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски белоруски Игра Више
Чекај док киша не престане. Па------ п----- н- с-------- д----. Пачакай, пакуль не скончыцца дождж. 0
P-------, p----’ n- s----------- d------. Pa------- p----- n- s----------- d------. Pachakay, pakul’ ne skonchytstsa dozhdzh. P-c-a-a-, p-k-l’ n- s-o-c-y-s-s- d-z-d-h. --------,------’------------------------.
Чекај док завршим. Па------ п----- я н- з------. Пачакай, пакуль я не закончу. 0
P-------, p----’ y- n- z-------. Pa------- p----- y- n- z-------. Pachakay, pakul’ ya ne zakonchu. P-c-a-a-, p-k-l’ y- n- z-k-n-h-. --------,------’---------------.
Чекај док се он не врати. Па------ п----- ё- н- в-------. Пачакай, пакуль ён не вернецца. 0
P-------, p----’ y-- n- v---------. Pa------- p----- y-- n- v---------. Pachakay, pakul’ yon ne vernetstsa. P-c-a-a-, p-k-l’ y-n n- v-r-e-s-s-. --------,------’------------------.
Ја чекам док ми се коса не осуши. Я ч----- п----- н- в-------- м-- в-----. Я чакаю, пакуль не высахнуць мае валасы. 0
Y- c------, p----’ n- v---------’ m-- v-----. Ya c------- p----- n- v---------- m-- v-----. Ya chakayu, pakul’ ne vysakhnuts’ mae valasy. Y- c-a-a-u, p-k-l’ n- v-s-k-n-t-’ m-e v-l-s-. ----------,------’--------------’-----------.
Ја чекам док се филм не заврши. Я ч----- п----- н- с-------- ф----. Я чакаю, пакуль не скончыцца фільм. 0
Y- c------, p----’ n- s----------- f--’m. Ya c------- p----- n- s----------- f----. Ya chakayu, pakul’ ne skonchytstsa fіl’m. Y- c-a-a-u, p-k-l’ n- s-o-c-y-s-s- f-l’m. ----------,------’--------------------’-.
Ја чекам док на семафору не буде зелено. Я ч----- п----- н- с--------- н- з-------- з------. Я чакаю, пакуль на святлафоры не запаліцца зялёнае. 0
Y- c------, p----’ n- s---------- n- z---------- z-------. Ya c------- p----- n- s---------- n- z---------- z-------. Ya chakayu, pakul’ na svyatlafory ne zapalіtstsa zyalenae. Y- c-a-a-u, p-k-l’ n- s-y-t-a-o-y n- z-p-l-t-t-a z-a-e-a-. ----------,------’---------------------------------------.
Када путујеш на годишњи одмор? Ка-- т- п------ н- а--------? Калі ты паедзеш на адпачынак? 0
K--- t- p------- n- a---------? Ka-- t- p------- n- a---------? Kalі ty paedzesh na adpachynak? K-l- t- p-e-z-s- n- a-p-c-y-a-? ------------------------------?
Још пре летњег распуста? Яш-- п---- л------ к---------? Яшчэ перад летнімі канікуламі? 0
Y------ p---- l------ k---------? Ya----- p---- l------ k---------? Yashche perad letnіmі kanіkulamі? Y-s-c-e p-r-d l-t-і-і k-n-k-l-m-? --------------------------------?
Да, још пре него почне летњи распуст. Та-- я--- д- т---- я- п------- л----- к-------. Так, яшчэ да таго, як пачнуцца летнія канікулы. 0
T--, y------ d- t---, y-- p---------- l------ k-------. Ta-- y------ d- t---- y-- p---------- l------ k-------. Tak, yashche da tago, yak pachnutstsa letnіya kanіkuly. T-k, y-s-c-e d- t-g-, y-k p-c-n-t-t-a l-t-і-a k-n-k-l-. ---,----------------,---------------------------------.
Поправи кров, пре него што почне зима. Ад-------- д-- д- т---- я- п------- з---. Адрамантуй дах да таго, як пачнецца зіма. 0
A--------- d--- d- t---, y-- p---------- z---. Ad-------- d--- d- t---- y-- p---------- z---. Adramantuy dakh da tago, yak pachnetstsa zіma. A-r-m-n-u- d-k- d- t-g-, y-k p-c-n-t-t-a z-m-. -----------------------,---------------------.
Опери руке, пре него што седнеш за сто. Па--- р---- п--- ч-- с----- з- с---. Памый рукі, перш чым сядаць за стол. 0
P---- r---, p---- c--- s------’ z- s---. Pa--- r---- p---- c--- s------- z- s---. Pamyy rukі, persh chym syadats’ za stol. P-m-y r-k-, p-r-h c-y- s-a-a-s’ z- s-o-. ----------,-------------------’--------.
Затвори прозор, пре него што изађеш. За---- а--- п---- т--- я- п------ з д---. Зачыні акно перад тым, як пойдзеш з дому. 0
Z------ a--- p---- t--, y-- p------- z d---. Za----- a--- p---- t--- y-- p------- z d---. Zachynі akno perad tym, yak poydzesh z domu. Z-c-y-і a-n- p-r-d t-m, y-k p-y-z-s- z d-m-. ----------------------,--------------------.
Када ћеш доћи кући? Ка-- т- п------- д-----? Калі ты прыйдзеш дадому? 0
K--- t- p-------- d-----? Ka-- t- p-------- d-----? Kalі ty pryydzesh dadomu? K-l- t- p-y-d-e-h d-d-m-? ------------------------?
Након наставе? Па--- з-------? Пасля заняткаў? 0
P----- z--------? Pa---- z--------? Paslya zanyatkau? P-s-y- z-n-a-k-u? ----------------?
Да, након што се настава заврши. Та-- п---- т---- я- с-------- з------. Так, пасля таго, як скончацца заняткі. 0
T--, p----- t---, y-- s----------- z-------. Ta-- p----- t---- y-- s----------- z-------. Tak, paslya tago, yak skonchatstsa zanyatkі. T-k, p-s-y- t-g-, y-k s-o-c-a-s-s- z-n-a-k-. ---,------------,--------------------------.
Након што је имао незгоду, он више није могао радити. Па--- т--- я- ё- т----- у а------ ё- б---- н- м-- п--------. Пасля таго як ён трапіў у аварыю, ён больш не мог працаваць. 0
P----- t--- y-- y-- t----- u a------, y-- b--’s- n- m-- p---------’. Pa---- t--- y-- y-- t----- u a------- y-- b----- n- m-- p----------. Paslya tago yak yon trapіu u avaryyu, yon bol’sh ne mog pratsavats’. P-s-y- t-g- y-k y-n t-a-і- u a-a-y-u, y-n b-l’s- n- m-g p-a-s-v-t-’. ------------------------------------,--------’--------------------’.
Након што је изгубио посао, отишао je у Америку. Па--- т--- я- ё- з----- п----- ё- з----- у А------. Пасля таго як ён згубіў працу, ён з’ехаў у Амерыку. 0
P----- t--- y-- y-- z----- p-----, y-- z’e---- u A------. Pa---- t--- y-- y-- z----- p------ y-- z------ u A------. Paslya tago yak yon zgubіu pratsu, yon z’ekhau u Ameryku. P-s-y- t-g- y-k y-n z-u-і- p-a-s-, y-n z’e-h-u u A-e-y-u. ---------------------------------,------’---------------.
Након што је отишао у Америку, он се обогатио. Па--- т--- я- ё- з----- у А------- ё- р---------. Пасля таго як ён з’ехаў у Амерыку, ён разбагацеў. 0
P----- t--- y-- y-- z’e---- u A------, y-- r----------. Pa---- t--- y-- y-- z------ u A------- y-- r----------. Paslya tago yak yon z’ekhau u Ameryku, yon razbagatseu. P-s-y- t-g- y-k y-n z’e-h-u u A-e-y-u, y-n r-z-a-a-s-u. ---------------------’---------------,----------------.

Како учити два језика одједном

У данашње време страни језици све више добијају на значају. Многи људи уче стране језике. На свету постоје бројни занимљиви језици. Зато многи људи уче неколико језика одједном. Ово углавном не преdставља проблем за оне који су двојезично одрасли. Мозак оба језика учи аутоматски. Кад порасту, деца тачно знају шта ком језику припада. Двојезичним особама познате су карактеристике оба језика. Код одраслих ово фунционише на другачији начин. Њима није тако лако да једновремено уче више језика. Онај ко жели да истовремено учи два језика, мора на уму имати једно правило. Прво: веома је важно упоредити оба језика. Језици који припадају истој језичким породици врло су слични. Ово може довести до њиховог мешања. Зато је корисно да се оба језика пажљиво анализирају. На пример, може се направити листа. У њој се могу бележити сличности и разлике. На овај начин је мозак принуђен да на оба језика реагује једнаким интензитетом. Он боље запажа посебности датих језика. Такође је добро за различите језике користити фасцикле и цедуље различите боје. Ово нам помаже да јасно раздвојимо језике. Уколико се уче језици који немају сличности, ово функционише мало другачије. Код различитих језика не постоји опасност од мешања. У овом случају опасност лежи у поређењу језика. Најбоље би било поредити језике са матерњим. Када мозак препозна контраст, учиће ефикасније. Такође је важно оба језика учити једнаким интензитетом. Теоретски гледано, мозгу је сасвим свеједно колико језика учи...