Рјечник

sr Везници 1   »   bg Съюзи 1

94 [деведесет и четири]

Везници 1

Везници 1

94 [деветдесет и четири]

94 [devetdeset i chetiri]

Съюзи 1

[Syyuzi 1]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски бугарски Игра Више
Чекај док киша не престане. Ч-к--, -о--то-дъ--ът-п----а-е. Ч----- д----- д----- п-------- Ч-к-й- д-к-т- д-ж-ъ- п-е-т-н-. ------------------------------ Чакай, докато дъждът престане. 0
Chak--, d--at--dyzh-yt-p-e----e. C------ d----- d------ p-------- C-a-a-, d-k-t- d-z-d-t p-e-t-n-. -------------------------------- Chakay, dokato dyzhdyt prestane.
Чекај док завршим. Ча-а-,-док----свъ-ша. Ч----- д----- с------ Ч-к-й- д-к-т- с-ъ-ш-. --------------------- Чакай, докато свърша. 0
C--k-y---oka-- -v--sha. C------ d----- s------- C-a-a-, d-k-t- s-y-s-a- ----------------------- Chakay, dokato svyrsha.
Чекај док се он не врати. Чак----докат- -о---е--ърне. Ч----- д----- т-- с- в----- Ч-к-й- д-к-т- т-й с- в-р-е- --------------------------- Чакай, докато той се върне. 0
C--k--,---k-to -oy -- vyrne. C------ d----- t-- s- v----- C-a-a-, d-k-t- t-y s- v-r-e- ---------------------------- Chakay, dokato toy se vyrne.
Ја чекам док ми се коса не осуши. Ще ч--ам- до-ат- к-с-т-----изс---е. Щ- ч----- д----- к----- м- и------- Щ- ч-к-м- д-к-т- к-с-т- м- и-с-х-е- ----------------------------------- Ще чакам, докато косата ми изсъхне. 0
Sh-h- ch-kam--d-ka-- ---a-- mi i--y---e. S---- c------ d----- k----- m- i-------- S-c-e c-a-a-, d-k-t- k-s-t- m- i-s-k-n-. ---------------------------------------- Shche chakam, dokato kosata mi izsykhne.
Ја чекам док се филм не заврши. Щ--чак-м--д-к-т--ф----- св----. Щ- ч----- д----- ф----- с------ Щ- ч-к-м- д-к-т- ф-л-ъ- с-ъ-ш-. ------------------------------- Ще чакам, докато филмът свърши. 0
S-ch- ---kam, dok-t- -----t-sv-rs-i. S---- c------ d----- f----- s------- S-c-e c-a-a-, d-k-t- f-l-y- s-y-s-i- ------------------------------------ Shche chakam, dokato filmyt svyrshi.
Ја чекам док на семафору не буде зелено. Ще---ка-,--о---о------фарът -вет-е---л-н-. Щ- ч----- д----- с--------- с----- з------ Щ- ч-к-м- д-к-т- с-е-о-а-ъ- с-е-н- з-л-н-. ------------------------------------------ Ще чакам, докато светофарът светне зелено. 0
Sh------akam, -o-a-- s--t-f-r---s-e-n--z-leno. S---- c------ d----- s--------- s----- z------ S-c-e c-a-a-, d-k-t- s-e-o-a-y- s-e-n- z-l-n-. ---------------------------------------------- Shche chakam, dokato svetofaryt svetne zeleno.
Када путујеш на годишњи одмор? К--а-за---ав-- -а-п--и---? К--- з-------- н- п------- К-г- з-м-н-в-ш н- п-ч-в-а- -------------------------- Кога заминаваш на почивка? 0
K-g--z--i---as- ------h-v--? K--- z--------- n- p-------- K-g- z-m-n-v-s- n- p-c-i-k-? ---------------------------- Koga zaminavash na pochivka?
Још пре летњег распуста? Още-п--ди -ятната ----нци-? О-- п---- л------ в-------- О-е п-е-и л-т-а-а в-к-н-и-? --------------------------- Още преди лятната ваканция? 0
Oshche--re-i lya-na----a-an--i--? O----- p---- l------- v---------- O-h-h- p-e-i l-a-n-t- v-k-n-s-y-? --------------------------------- Oshche predi lyatnata vakantsiya?
Да, још пре него почне летњи распуст. Д-- о-- п--ди----за-оч-е--я-н----ва-ан-и-. Д-- о-- п---- д- з------ л------ в-------- Д-, о-е п-е-и д- з-п-ч-е л-т-а-а в-к-н-и-. ------------------------------------------ Да, още преди да започне лятната ваканция. 0
D-- -s-ch- pred- -a z-poch-e l-atn--a--a-ants---. D-- o----- p---- d- z------- l------- v---------- D-, o-h-h- p-e-i d- z-p-c-n- l-a-n-t- v-k-n-s-y-. ------------------------------------------------- Da, oshche predi da zapochne lyatnata vakantsiya.
Поправи кров, пре него што почне зима. П----в- п---и----п-е-и -- -апо--- ---ата. П------ п------- п---- д- з------ з------ П-п-а-и п-к-и-а- п-е-и д- з-п-ч-е з-м-т-. ----------------------------------------- Поправи покрива, преди да започне зимата. 0
P---a-i --k-i-a- -r-d--da--ap-ch---z---ta. P------ p------- p---- d- z------- z------ P-p-a-i p-k-i-a- p-e-i d- z-p-c-n- z-m-t-. ------------------------------------------ Popravi pokriva, predi da zapochne zimata.
Опери руке, пре него што седнеш за сто. И-м-й -и р-цет---пред--д- --д-еш -а------а. И---- с- р------ п---- д- с----- н- м------ И-м-й с- р-ц-т-, п-е-и д- с-д-е- н- м-с-т-. ------------------------------------------- Измий си ръцете, преди да седнеш на масата. 0
Iz-i- -i---tse-e, pr-d- -- --dn-s--na -a----. I---- s- r------- p---- d- s------ n- m------ I-m-y s- r-t-e-e- p-e-i d- s-d-e-h n- m-s-t-. --------------------------------------------- Izmiy si rytsete, predi da sednesh na masata.
Затвори прозор, пре него што изађеш. З--в-----р--о---а, п-е---да и-----ш. З------ п--------- п---- д- и------- З-т-о-и п-о-о-е-а- п-е-и д- и-л-з-ш- ------------------------------------ Затвори прозореца, преди да излезеш. 0
Za-v-ri --ozor--s-, ---d---a -zl--es-. Z------ p---------- p---- d- i-------- Z-t-o-i p-o-o-e-s-, p-e-i d- i-l-z-s-. -------------------------------------- Zatvori prozoretsa, predi da izlezesh.
Када ћеш доћи кући? К-г- ---се -ъ-н---в--щи? К--- щ- с- в----- в----- К-г- щ- с- в-р-е- в-ъ-и- ------------------------ Кога ще се върнеш вкъщи? 0
K-g----c-e s- vyrnesh----s---i? K--- s---- s- v------ v-------- K-g- s-c-e s- v-r-e-h v-y-h-h-? ------------------------------- Koga shche se vyrnesh vkyshchi?
Након наставе? Сле- -ас-в-т-? С--- ч-------- С-е- ч-с-в-т-? -------------- След часовете? 0
Sle--c---o----? S--- c--------- S-e- c-a-o-e-e- --------------- Sled chasovete?
Да, након што се настава заврши. Д---след к-т- ------т ч----е--. Д-- с--- к--- с------ ч-------- Д-, с-е- к-т- с-ъ-ш-т ч-с-в-т-. ------------------------------- Да, след като свършат часовете. 0
D-- sl---k--- -v-----t chasov--e. D-- s--- k--- s------- c--------- D-, s-e- k-t- s-y-s-a- c-a-o-e-e- --------------------------------- Da, sled kato svyrshat chasovete.
Након што је имао незгоду, он више није могао радити. С--- к-т- -ре-ъ-п---ло-ол-к-, той н--мож-ш- да----оти--ове--. С--- к--- п------- з--------- т-- н- м----- д- р----- п------ С-е- к-т- п-е-ъ-п- з-о-о-у-а- т-й н- м-ж-ш- д- р-б-т- п-в-ч-. ------------------------------------------------------------- След като претърпя злополука, той не можеше да работи повече. 0
Sl-- -ato pret-r--a-zlo---u-a- --y ne mo-he-he d--r-boti p---c--. S--- k--- p-------- z--------- t-- n- m------- d- r----- p------- S-e- k-t- p-e-y-p-a z-o-o-u-a- t-y n- m-z-e-h- d- r-b-t- p-v-c-e- ----------------------------------------------------------------- Sled kato pretyrpya zlopoluka, toy ne mozheshe da raboti poveche.
Након што је изгубио посао, отишао je у Америку. С-е- -ато--- б-ш- -а----л-рабо---а -и- --- за--н- з--Амер---. С--- к--- с- б--- з------ р------- с-- т-- з----- з- А------- С-е- к-т- с- б-ш- з-г-б-л р-б-т-т- с-, т-й з-м-н- з- А-е-и-а- ------------------------------------------------------------- След като си беше загубил работата си, той замина за Америка. 0
S----k--o-si b--h---agub-l -ab-tat--si- t-y-z-m--a z- -m-r-k-. S--- k--- s- b---- z------ r------- s-- t-- z----- z- A------- S-e- k-t- s- b-s-e z-g-b-l r-b-t-t- s-, t-y z-m-n- z- A-e-i-a- -------------------------------------------------------------- Sled kato si beshe zagubil rabotata si, toy zamina za Amerika.
Након што је отишао у Америку, он се обогатио. Сл-д----- -а---а -а-Америк-, --- за-о-а--. С--- к--- з----- з- А------- т-- з-------- С-е- к-т- з-м-н- з- А-е-и-а- т-й з-б-г-т-. ------------------------------------------ След като замина за Америка, той забогатя. 0
S--d----o -a---- -a--m-rik-----y zab-g----. S--- k--- z----- z- A------- t-- z--------- S-e- k-t- z-m-n- z- A-e-i-a- t-y z-b-g-t-a- ------------------------------------------- Sled kato zamina za Amerika, toy zabogatya.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Како учити два језика одједном

У данашње време страни језици све више добијају на значају. Многи људи уче стране језике. На свету постоје бројни занимљиви језици. Зато многи људи уче неколико језика одједном. Ово углавном не преdставља проблем за оне који су двојезично одрасли. Мозак оба језика учи аутоматски. Кад порасту, деца тачно знају шта ком језику припада. Двојезичним особама познате су карактеристике оба језика. Код одраслих ово фунционише на другачији начин. Њима није тако лако да једновремено уче више језика. Онај ко жели да истовремено учи два језика, мора на уму имати једно правило. Прво: веома је важно упоредити оба језика. Језици који припадају истој језичким породици врло су слични. Ово може довести до њиховог мешања. Зато је корисно да се оба језика пажљиво анализирају. На пример, може се направити листа. У њој се могу бележити сличности и разлике. На овај начин је мозак принуђен да на оба језика реагује једнаким интензитетом. Он боље запажа посебности датих језика. Такође је добро за различите језике користити фасцикле и цедуље различите боје. Ово нам помаже да јасно раздвојимо језике. Уколико се уче језици који немају сличности, ово функционише мало другачије. Код различитих језика не постоји опасност од мешања. У овом случају опасност лежи у поређењу језика. Најбоље би било поредити језике са матерњим. Када мозак препозна контраст, учиће ефикасније. Такође је важно оба језика учити једнаким интензитетом. Теоретски гледано, мозгу је сасвим свеједно колико језика учи...