Рјечник

sr Везници 1   »   da Konjunktioner 1

94 [деведесет и четири]

Везници 1

Везници 1

94 [fireoghalvfems]

Konjunktioner 1

Изаберите како желите да видите превод:   
српски дански Игра Више
Чекај док киша не престане. Vent, -------nen----d-r--p. V---- t-- r----- h----- o-- V-n-, t-l r-g-e- h-l-e- o-. --------------------------- Vent, til regnen holder op. 0
Чекај док завршим. V---, ti- j-g -----r---. V---- t-- j-- e- f------ V-n-, t-l j-g e- f-r-i-. ------------------------ Vent, til jeg er færdig. 0
Чекај док се он не врати. Ve-t,---- -a---omm-r ti-b-g-. V---- t-- h-- k----- t------- V-n-, t-l h-n k-m-e- t-l-a-e- ----------------------------- Vent, til han kommer tilbage. 0
Ја чекам док ми се коса не осуши. Je----n--r,------i- hå-----t-r-. J-- v------ t-- m-- h-- e- t---- J-g v-n-e-, t-l m-t h-r e- t-r-. -------------------------------- Jeg venter, til mit hår er tørt. 0
Ја чекам док се филм не заврши. J----e-te------ f-lm-n -r forb-. J-- v------ t-- f----- e- f----- J-g v-n-e-, t-l f-l-e- e- f-r-i- -------------------------------- Jeg venter, til filmen er forbi. 0
Ја чекам док на семафору не буде зелено. J-g---n-e-- ----l-s-- --i-t-r til--rø--. J-- v------ t-- l---- s------ t-- g----- J-g v-n-e-, t-l l-s-t s-i-t-r t-l g-ø-t- ---------------------------------------- Jeg venter, til lyset skifter til grønt. 0
Када путујеш на годишњи одмор? Hvornår-re--er -u--- f----? H------ r----- d- p- f----- H-o-n-r r-j-e- d- p- f-r-e- --------------------------- Hvornår rejser du på ferie? 0
Још пре летњег распуста? A----e-----r s-mmer-e--e-? A------- f-- s------------ A-l-r-d- f-r s-m-e-f-r-e-? -------------------------- Allerede før sommerferien? 0
Да, још пре него почне летњи распуст. J-- ----red---ø- s---e--e---n -------r. J-- a------- f-- s----------- b-------- J-, a-l-r-d- f-r s-m-e-f-r-e- b-g-n-e-. --------------------------------------- Ja, allerede før sommerferien begynder. 0
Поправи кров, пре него што почне зима. R-pa----t-g-t,--ør-v-n-eren-be-y-d--. R------ t----- f-- v------- b-------- R-p-r-r t-g-t- f-r v-n-e-e- b-g-n-e-. ------------------------------------- Reparer taget, før vinteren begynder. 0
Опери руке, пре него што седнеш за сто. Vask-di-e-hæn-er, fø- -- sæt-----ig -i- -o--s. V--- d--- h------ f-- d- s----- d-- t-- b----- V-s- d-n- h-n-e-, f-r d- s-t-e- d-g t-l b-r-s- ---------------------------------------------- Vask dine hænder, før du sætter dig til bords. 0
Затвори прозор, пре него што изађеш. L-- ---d-----f----u --- u-. L-- v------- f-- d- g-- u-- L-k v-n-u-t- f-r d- g-r u-. --------------------------- Luk vinduet, før du går ud. 0
Када ћеш доћи кући? H--rnår-k----r d------? H------ k----- d- h---- H-o-n-r k-m-e- d- h-e-? ----------------------- Hvornår kommer du hjem? 0
Након наставе? Ef-e--un----is----e-? E---- u-------------- E-t-r u-d-r-i-n-n-e-? --------------------- Efter undervisningen? 0
Да, након што се настава заврши. J-,----er u-d-rvi--i-ge---r-f-rbi. J-- e---- u------------- e- f----- J-, e-t-r u-d-r-i-n-n-e- e- f-r-i- ---------------------------------- Ja, efter undervisningen er forbi. 0
Након што је имао незгоду, он више није могао радити. E------a--var-m-- - -n u--k-e- -un----a-----e-a----d- --re. E---- h-- v-- m-- i e- u------ k---- h-- i--- a------ m---- E-t-r h-n v-r m-d i e- u-y-k-, k-n-e h-n i-k- a-b-j-e m-r-. ----------------------------------------------------------- Efter han var med i en ulykke, kunne han ikke arbejde mere. 0
Након што је изгубио посао, отишао je у Америку. E-ter-a- ha--ha-de --st-- -it---b--d-- -og -an til--m---k-. E---- a- h-- h---- m----- s-- a------- t-- h-- t-- A------- E-t-r a- h-n h-v-e m-s-e- s-t a-b-j-e- t-g h-n t-l A-e-i-a- ----------------------------------------------------------- Efter at han havde mistet sit arbejde, tog han til Amerika. 0
Након што је отишао у Америку, он се обогатио. E--e---t h-- -a- -ejst til--m--ika,-blev ha----g. E---- a- h-- v-- r---- t-- A------- b--- h-- r--- E-t-r a- h-n v-r r-j-t t-l A-e-i-a- b-e- h-n r-g- ------------------------------------------------- Efter at han var rejst til Amerika, blev han rig. 0

Како учити два језика одједном

У данашње време страни језици све више добијају на значају. Многи људи уче стране језике. На свету постоје бројни занимљиви језици. Зато многи људи уче неколико језика одједном. Ово углавном не преdставља проблем за оне који су двојезично одрасли. Мозак оба језика учи аутоматски. Кад порасту, деца тачно знају шта ком језику припада. Двојезичним особама познате су карактеристике оба језика. Код одраслих ово фунционише на другачији начин. Њима није тако лако да једновремено уче више језика. Онај ко жели да истовремено учи два језика, мора на уму имати једно правило. Прво: веома је важно упоредити оба језика. Језици који припадају истој језичким породици врло су слични. Ово може довести до њиховог мешања. Зато је корисно да се оба језика пажљиво анализирају. На пример, може се направити листа. У њој се могу бележити сличности и разлике. На овај начин је мозак принуђен да на оба језика реагује једнаким интензитетом. Он боље запажа посебности датих језика. Такође је добро за различите језике користити фасцикле и цедуље различите боје. Ово нам помаже да јасно раздвојимо језике. Уколико се уче језици који немају сличности, ово функционише мало другачије. Код различитих језика не постоји опасност од мешања. У овом случају опасност лежи у поређењу језика. Најбоље би било поредити језике са матерњим. Када мозак препозна контраст, учиће ефикасније. Такође је важно оба језика учити једнаким интензитетом. Теоретски гледано, мозгу је сасвим свеједно колико језика учи...