Рјечник

sr Везници 1   »   ky Conjunctions 1

94 [деведесет и четири]

Везници 1

Везници 1

94 [токсон төрт]

94 [tokson tört]

Conjunctions 1

[Baylamtalar 1]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски киргиски Игра Више
Чекај док киша не престане. Ж-------окт--онг-----и---үтө тур. Ж----- т--------- ч---- к--- т--- Ж-м-ы- т-к-о-о-г- ч-й-н к-т- т-р- --------------------------------- Жамгыр токтогонго чейин күтө тур. 0
J--gır-t-k-o-ong-----i- -ü---tu-. J----- t--------- ç---- k--- t--- J-m-ı- t-k-o-o-g- ç-y-n k-t- t-r- --------------------------------- Jamgır toktogongo çeyin kütö tur.
Чекај док завршим. М-н--ү-көн-- ч--и- -үт- т--. М-- б------- ч---- к--- т--- М-н б-т-ө-г- ч-й-н к-т- т-р- ---------------------------- Мен бүткөнгө чейин күтө тур. 0
M---bütk---ö------ -üt- -u-. M-- b------- ç---- k--- t--- M-n b-t-ö-g- ç-y-n k-t- t-r- ---------------------------- Men bütköngö çeyin kütö tur.
Чекај док се он не врати. Ал ------ к-лг------ейин -үтө т-р. А- к----- к------- ч---- к--- т--- А- к-й-ы- к-л-е-г- ч-й-н к-т- т-р- ---------------------------------- Ал кайтып келгенге чейин күтө тур. 0
Al-ka--ıp -e---n-e-çe-in--ü------. A- k----- k------- ç---- k--- t--- A- k-y-ı- k-l-e-g- ç-y-n k-t- t-r- ---------------------------------- Al kaytıp kelgenge çeyin kütö tur.
Ја чекам док ми се коса не осуши. Ч-чымд-н----га--н ---ү- ----м-н. Ч------- к------- к---- ж------- Ч-ч-м-ы- к-р-а-ы- к-т-п ж-т-м-н- -------------------------------- Чачымдын кургашын күтүп жатамын. 0
Çaç--d-- -ur-a------t---ja-amı-. Ç------- k------- k---- j------- Ç-ç-m-ı- k-r-a-ı- k-t-p j-t-m-n- -------------------------------- Çaçımdın kurgaşın kütüp jatamın.
Ја чекам док се филм не заврши. М-- -ино бүтк-нгө--ей---кү----н. М-- к--- б------- ч---- к------- М-н к-н- б-т-ө-г- ч-й-н к-т-м-н- -------------------------------- Мен кино бүткөнгө чейин күтөмүн. 0
Me- kino-b-tkön----e--n k-t-mü-. M-- k--- b------- ç---- k------- M-n k-n- b-t-ö-g- ç-y-n k-t-m-n- -------------------------------- Men kino bütköngö çeyin kütömün.
Ја чекам док на семафору не буде зелено. Ме----е-оф---о жашы- тү- --й--нг- ч-йин -үтө-үн. М-- с--------- ж---- т-- к------- ч---- к------- М-н с-е-о-о-д- ж-ш-л т-с к-й-ө-г- ч-й-н к-т-м-н- ------------------------------------------------ Мен светофордо жашыл түс күйгөнгө чейин күтөмүн. 0
Me----------do-j-şı--t-------öng- -e-in --tö---. M-- s--------- j---- t-- k------- ç---- k------- M-n s-e-o-o-d- j-ş-l t-s k-y-ö-g- ç-y-n k-t-m-n- ------------------------------------------------ Men svetofordo jaşıl tüs küygöngö çeyin kütömün.
Када путујеш на годишњи одмор? Сен--с-ал-уга --ч-----г----? С-- э- а----- к---- ч------- С-н э- а-у-г- к-ч-н ч-г-с-ң- ---------------------------- Сен эс алууга качан чыгасың? 0
Sen-e- ----g- ----- -ı-a---? S-- e- a----- k---- ç------- S-n e- a-u-g- k-ç-n ç-g-s-ŋ- ---------------------------- Sen es aluuga kaçan çıgasıŋ?
Још пре летњег распуста? Жайкы -с ал--ну---лды--а--? Ж---- э- а------ а--------- Ж-й-ы э- а-у-н-н а-д-н-а-ы- --------------------------- Жайкы эс алуунун алдындабы? 0
Jayk- -- a----u- -l------ı? J---- e- a------ a--------- J-y-ı e- a-u-n-n a-d-n-a-ı- --------------------------- Jaykı es aluunun aldındabı?
Да, још пре него почне летњи распуст. О-б-,--ай-ы -- ал-у-----а--а-га че-ин. О---- ж---- э- а--- б---------- ч----- О-б-, ж-й-ы э- а-у- б-ш-а-г-н-а ч-й-н- -------------------------------------- Ооба, жайкы эс алуу башталганга чейин. 0
Oo--- jay-ı--s-aluu---ş--lga-ga-ç-y--. O---- j---- e- a--- b---------- ç----- O-b-, j-y-ı e- a-u- b-ş-a-g-n-a ç-y-n- -------------------------------------- Ooba, jaykı es aluu baştalganga çeyin.
Поправи кров, пре него што почне зима. К-ш-б-ш-алган-а ч-й-- ч-т-рды-оңдо. К-- б---------- ч---- ч------ о---- К-ш б-ш-а-г-н-а ч-й-н ч-т-р-ы о-д-. ----------------------------------- Кыш башталганга чейин чатырды оңдо. 0
K-ş --şt-lgan-- ç---- ça-ır-ı -ŋ-o. K-- b---------- ç---- ç------ o---- K-ş b-ş-a-g-n-a ç-y-n ç-t-r-ı o-d-. ----------------------------------- Kış baştalganga çeyin çatırdı oŋdo.
Опери руке, пре него што седнеш за сто. Д--т--к--г- ---раар--- мур-а,----д-ру-ду-ж-у. Д---------- о--------- м----- к--------- ж--- Д-с-о-к-н-о о-у-а-р-а- м-р-а- к-л-о-у-д- ж-у- --------------------------------------------- Дасторконго отураардан мурда, колдоруңду жуу. 0
D--t--k-ngo -tu---rd-n-mur-a, ----o--ŋdu----. D---------- o--------- m----- k--------- j--- D-s-o-k-n-o o-u-a-r-a- m-r-a- k-l-o-u-d- j-u- --------------------------------------------- Dastorkongo oturaardan murda, koldoruŋdu juu.
Затвори прозор, пре него што изађеш. С-рт----ы-а-р-ан-му-ун те---ени---п. С----- ч-------- м---- т------- ж--- С-р-к- ч-г-а-д-н м-р-н т-р-з-н- ж-п- ------------------------------------ Сыртка чыгаардан мурун терезени жап. 0
S-r-k- çıg-a-d-- --r-n-tereze---j--. S----- ç-------- m---- t------- j--- S-r-k- ç-g-a-d-n m-r-n t-r-z-n- j-p- ------------------------------------ Sırtka çıgaardan murun terezeni jap.
Када ћеш доћи кући? Ү--- -ачан ке--с--? Ү--- к---- к------- Ү-г- к-ч-н к-л-с-ң- ------------------- Үйгө качан келесиң? 0
Üyg- -aç-n --lesiŋ? Ü--- k---- k------- Ü-g- k-ç-n k-l-s-ŋ- ------------------- Üygö kaçan kelesiŋ?
Након наставе? Саб--тан-к---н-и? С------- к------- С-б-к-а- к-й-н-и- ----------------- Сабактан кийинби? 0
Sab---a---i--n-i? S------- k------- S-b-k-a- k-y-n-i- ----------------- Sabaktan kiyinbi?
Да, након што се настава заврши. Ооба, с--ак--үткө-дөн --й-н. О---- с---- б-------- к----- О-б-, с-б-к б-т-ө-д-н к-й-н- ---------------------------- Ооба, сабак бүткөндөн кийин. 0
O-b-,-s--ak---tk--dön kiy-n. O---- s---- b-------- k----- O-b-, s-b-k b-t-ö-d-n k-y-n- ---------------------------- Ooba, sabak bütköndön kiyin.
Након што је имао незгоду, он више није могао радити. А--к-р-----ол---д-н--и--н--штей---б-й к--ды. А- к----- б-------- к---- и---- а---- к----- А- к-р-ы- б-л-о-д-н к-й-н и-т-й а-б-й к-л-ы- -------------------------------------------- Ал кырсык болгондон кийин иштей албай калды. 0
Al -----k -o-g----n -i-in-i-t---a-b---k---ı. A- k----- b-------- k---- i---- a---- k----- A- k-r-ı- b-l-o-d-n k-y-n i-t-y a-b-y k-l-ı- -------------------------------------------- Al kırsık bolgondon kiyin iştey albay kaldı.
Након што је изгубио посао, отишао je у Америку. Ал-жу--шу-а- -йр--га--с--- -ме-и---- кетк-н. А- ж-------- а------- с--- А-------- к------ А- ж-м-ш-н-н а-р-л-а- с-ң- А-е-и-а-а к-т-е-. -------------------------------------------- Ал жумушунан айрылган соң, Америкага кеткен. 0
A- -u--ş--a- -y---gan so-,-A-er--a-a--e--e-. A- j-------- a------- s--- A-------- k------ A- j-m-ş-n-n a-r-l-a- s-ŋ- A-e-i-a-a k-t-e-. -------------------------------------------- Al jumuşunan ayrılgan soŋ, Amerikaga ketken.
Након што је отишао у Америку, он се обогатио. Ал-А--рик-га ба--ан--н-кийи--------. А- А-------- б-------- к---- б------ А- А-е-и-а-а б-р-а-д-н к-й-н б-й-д-. ------------------------------------ Ал Америкага баргандан кийин байыды. 0
A- A-erika-- -argan-a--kiyi-------ı. A- A-------- b-------- k---- b------ A- A-e-i-a-a b-r-a-d-n k-y-n b-y-d-. ------------------------------------ Al Amerikaga bargandan kiyin bayıdı.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Како учити два језика одједном

У данашње време страни језици све више добијају на значају. Многи људи уче стране језике. На свету постоје бројни занимљиви језици. Зато многи људи уче неколико језика одједном. Ово углавном не преdставља проблем за оне који су двојезично одрасли. Мозак оба језика учи аутоматски. Кад порасту, деца тачно знају шта ком језику припада. Двојезичним особама познате су карактеристике оба језика. Код одраслих ово фунционише на другачији начин. Њима није тако лако да једновремено уче више језика. Онај ко жели да истовремено учи два језика, мора на уму имати једно правило. Прво: веома је важно упоредити оба језика. Језици који припадају истој језичким породици врло су слични. Ово може довести до њиховог мешања. Зато је корисно да се оба језика пажљиво анализирају. На пример, може се направити листа. У њој се могу бележити сличности и разлике. На овај начин је мозак принуђен да на оба језика реагује једнаким интензитетом. Он боље запажа посебности датих језика. Такође је добро за различите језике користити фасцикле и цедуље различите боје. Ово нам помаже да јасно раздвојимо језике. Уколико се уче језици који немају сличности, ово функционише мало другачије. Код различитих језика не постоји опасност од мешања. У овом случају опасност лежи у поређењу језика. Најбоље би било поредити језике са матерњим. Када мозак препозна контраст, учиће ефикасније. Такође је важно оба језика учити једнаким интензитетом. Теоретски гледано, мозгу је сасвим свеједно колико језика учи...